Први свјетски рат Архиве - Страница 58 од 79 - Јадовно 1941.

Грчка влада нашла се на удару због свог односа према Понтијском геноциду

8. новембар 2015.

Грчка влада нашла се на удару због свог односа према Понтиjском геноциду, након коментара министра образовања и сазнања да се у грчким средњим школама више не учи о овом геноциду. Посланик Нове демократиjе Милтиадис Варвициотис покренуо jе, пред грчким парламентом, у сриjеду питање одсуства геноцида из школског програма. Он jе подсjетио на министарску одлуку коjу jе у jуну обjавио бивши министар образовања и актуелни министар културе Аристидис Мпалтас. Овом одлуком jе тема jелинизма на Црном Мору у периоду 19. и 20. виjека уклоњена из школског програма. Понт се налази на jужноj обали Црног Мора. Понтиjски геноцид се одиграо између 1913. и 1923. године, када су турске трупе разним методама, укључуjући

Не дао ти Бог да погинеш за отаџбину

7. новембар 2015.

Јесте ли се некада запитали о ономе после смрти? Вероватно вас jе уплашила мисао о нестанку и путу у непознато. Баш тада, колико би нас добровољно пристало да положи своj живот? Ако има оних коjи би на то пристали, а сигурно да има, за кога и шта би били спрeмни на наjвећу жртву? Када људи своjим животима стану бранити своjе наjмилиjе сроднике или приjатеље, то jе готово нормално и опште прихваћено. Међутим, шта jе са онима коjи су ову цену платили не само ради своjих блиских, њихових домова и имања, него су то учинили за милионе очиjу и лица коjе никада нису видели, пашњаке на коjе никада нису извели стада,

Заборављене жртве из логора смрти

6. новембар 2015.

Кнут Флувик Туресен у књизи “У Норвешку, у смрт” исписао потресну причу о српским заробљеницима. Наjмрачниjе поглавље норвешке историjе, каже аутор књиге НА крвавом путу су корачали исцрпљени и измучени Срби певаjући: “Марширала, марширала краља Петра гарда”. Чули су се кораци дрхтавих ногу. Чули су се удари чекића о камен, све док заробљеник не би пао поред дела коjе jе градио го до поjаса, док су га киша и суснежица шибале и стражари крвнички тољагали.” Овим речима Кнут Флувик Туресен започео jе потресну причу о српским заробљеницима у норвешким нацистичким логорима током Другог светског рата. Своjа сазнања о 4.060 људи, коjи су отерани на робовски рад, преточио jе у књигу

Изложба о страдању становника Градишке 2015.Фото: СРНА

Отворена изложба о страдању становника Градишке

6. новембар 2015.

Историjска изложба “Страдање становника Босанске Градишке у ратноj 1915. години”, аутора Боjана Вуjчића отворена jе вечерас у галериjи Завичаjног музеjа Градишка. Аутор Боjан Вуjчић рекао jе да jе посjетиоцима представио изложбу докумената и архивску грађу из Аустро-угарског архива коjи jе био смjештен, а касниjе и заборављен на тавану старе Виjећнице, а пронађена jе приjе неколико година током реконструкциjе фасаде и крова зграде. “То си историjски извори првог реда и њихова обрада и даље траjе. До сада jе архивирано више од 4.000 докумената, а процjењуjе се да jе jош 7.000 докумената о том периоду Градишке и даље необрађено и неархивирано”, рекао jе Вуjчић. Према његовим риjечима, ова изложба jе наставак прошлогодишње

Eвропски дуг Србији

4. новембар 2015.

Речи Николаjа Велимировића изречене у Лондону 1916. године и данас одзвањаjу гласно и говоре много У тешким временима ауторитети постаjу ослонац. У њима проналазимо снагу и веру у боље сутра. Њихове речи даjу мотив за борбу, њихове поруке постаjу путокази, а личним примером постаjу узори. Но, како се постаjе ауторитетом? Чини се, тако што људи препознаjу нечиjу храброст, одлучност и истину у његовим речима. Људи препознаjу оне коjи непобитним чињеницама и истинским примерима снажно бране интересе свога народа. Препознаjу снагу разума. Владика Николаj Велимировић jе рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николаj jе понео, и кроз живот носио, отвореност и jедноставност српске православне

Пројекат “Изучавањем историје до помирења”

3. новембар 2015.

У Народноj библиотеци Сребреница данас jе представљен проjекат “Изучавањем историjе до помирења” у оквиру коjег jе отворена изложба, представљене три књиге и приказан документарни филм о Сараjевском атентату и узроцима почетка Првог свjетског рата. Оваj проjекат реализуjе Народна универзитетска библиотека Републике Српске у сарадњи са Агенциjом за едукациjу и развоj. “Проjекат траjе 18 мjесеци, а финансира га ЕУ у оквиру програма `Сараjево 2014` коjим се обиљежава сто година од почетка Првог свjетског рата с циљем да се широм свиjета пошаље порука помирења и солидарности”, рекла jе менаџер проjекта и директор Народне универзитетске библиотеке из Бањалуке Љиљана Петровић Зечић. Она jе поjаснила да се проjекат састоjи од три диjела, а то

У Сребреници о Сарајевском атентату

2. новембар 2015.

У Народноj библиотеци Сребреница сутра ће бити отворена изложба 22 паноа о теми “Одjеци: европска штампа о Сараjевском атентату и jулскоj кризи” и представљена истоимена књига, као и књиге “Сараjево 1914” Владимира Дедиjера и “Сараjевски атентат” Воjислава Богићевића. Након тога биће приказан филм “Сараjево 1914”, те одржана дебата о значаjу Сараjевског атентата. Наjављено jе да ће књиге и осталу документарни грађу представити више научних радника и историчара коjи ће учествовати и у дебати. Ова активност организуjе се у оквиру проjекта “Изучавањем историjе до помирења” коjи финансира ЕУ у саставу програма посвећеног обиљежавању стогодишњице од почетка Првог свjетског рата, а реализуjе га Народна универзитетска библиотека Републике Српске. Проjекат траjе 18

Обиљежавање почетка Првог свјетског рата

1. новембар 2015.

У Андрићевом институту у Андрићграду почетком децембра биће одржано дводневно предавање о темама “Источни фронт – Други свjетски рат, посљедице” и “Паралеле – Први и Други свjетски рат” – речено jе на данашњем састанку Међународног одбора Андрићевог института за обиљежавање стотину година од почетка Првог свjетског рата. На састанку jе усвоjен и план активности Института у наредном периоду на обиљежавању 100 година од почетка Првог свjетског рата према коjем би у децембру требало да се поjави и други броj међународног часописа “Векови” коjи издаjе Андрићев институт. Планирано jе и да у jуну у Андрићевом институту буде одржана велика међународна конференциjа под називом “Окупациjа и цивилне жртве у Првом свjетском рату”

Споменик краља Петра у Дубровнику

31. октобар 2015.

На jавном збору грађана Дубровника 1922. изабран jе Одбор за подизање споменика Ослобођења у Дубровнику. Збор jе поверио израду споменика и његово постављање Ивану Мештровићу. На дан Уjедињења, 1 децембра 1924. откривен jе Споменик краља Петра I Ослободиоца (велики барељеф) узидан у бедемима града, над унутрашњим вратима од Пила. Откривању споменика присуствовале су све школе, све корпорациjе са заставама, две музике, Конављани, соколи, добровољци, орjунаши и градска братства. Само откривање споменика пратила jе топовска паљба, почасни плотуни и звоњава звона са свих цркава. Извештач листа „Време“ своj извештаj из Дубровника завршио jе констатациjом: „Одавно већ Дубровник, славан са свога родољубља, ниjе видео лепше националне свечаности, нити jе тако спонтано манифестовао

Српска баштина је за вјечност

30. октобар 2015.

Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе вечерас да jе Србиjа вjечна и да jе српска баштина за вjечност, истичући да Србиjи и српском народу нико не може да одузме хуманост. Николић jе нагласио да ће Грачаница, Пећка Патриjаршиjа, Високи Дечани и све што jе српско, заувиjек и остати српско. “То jе реалност, све друго би било последица силовања и одрицања под силом”, рекао jе Николић на међународноj научноj конференциjи “Страдање и хуманизам. Ваљавска болница 1914-1915”, одржаноj у Ваљеву поводом обиљежавања стогодишњице Ваљевске болнице. Говорећи о Ваљевскоj болници као симболу страдања и хуманизма, Николић jе рекао да се Србиjа и данас брине о стотинама хиљада миграната избjеглих од рата и глади

Аписови остаци биће враћени у Србију

30. октобар 2015.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе покренуло jе процедуру за ексхумациjу и повратак из Грчке у Србиjу посмртних остатака пуковника Драгутина Димитриjевића Аписа, маjора Љубомира Вуловића, и Радета Малобабића, изjавио jе ресорни министар Александар Вулин. “Пуковника Аписа, Вуловића и Малобабића дочекаћемо у њиховоj Србиjи, њиховом Београду, а Министарство за рад jе поносно што може да буде део историjе”, рекао jе Вулин на округлом столу “Хероjи или отпадници – Апис и другови”. Вулин jе истакао да jе пуковник Драгутин Димитриjевић Апис jунак и “jедна од српских светих таjни, коjи су скоро 100 година били заборављени и потиснути, не због нас, него због других”. Он jе рекао да jе

У рову са регентом Александром

30. октобар 2015.

Милић Станчетић, земљорадник из Бановог Поља, преминуо jе пре 20 година у 105. години као последњи и наjстариjи живи Мaчванин, воjник Шестог пука Дринске дивизиjе, учесник балканских и Првог светског рата, и носилац Албанске споменице и Ордена заслуге за народ. Прво одликовање jе добио за повлачење преко Албаниjе и пробоj Солунског фронта коjе jе потписао краљ Петар и регент Александар, три године након завршетка Првог светског рата. Друго одликовање додељено му jе поводом 75 година завршетка Првог светског рата, коjе jе потписао председник Слободан Милошевић. За стварање прве Југославиjе Милић Станчетић jе дао своjу младост, а друга Југославиjа му jе узела 100 хектара плодне мачванске оранице. На Светог Илиjу 1993.

Промовисан пројекат “Изучавањем историје до помирења”

29. октобар 2015.

На 60. Међународном београдском саjму књига промовисан jе проjекат “Изучавањем историjе до помирења” из Републике Српске, у оквиру кога су штампане три важне публикациjе коjе подсjећаjу jавност на то да Сараjевски атентат ниjе био узрок него само повод за Први свjетски рат. Промовисани су репринт издање Владимира Дедиjера “Сараjево 1914.”, коjе jе амерички “Њуjорк таjмс” 1984. године прогласио за наjбољу историографску студиjу о узроцима Првог свjетског рата, затим изворне стенограмске биљешке са суђења Младобосанцима, те анализа писања европске штампе из периода приjе и почетком рата. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да књига “Сараjевски атентат: изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сараjеву 1914. године”,

Војници се на Крфу укрцавају на брод за Солун

Уједињење или смрт

28. октобар 2015.

Наредбом српске Врховне команде од 31. децембра 1917. године Батаљон Срба добровољаца jе расформиран. Међу преживелим добровољцима Добровољачког одреда остало jе мишљење да су свесно жртвовани у наjтежим борбама 1916. године, jер су они, а нарочито њихови официри, били воjничка снага национално-револуционарне организациjе „Уjедињење или смрт”. Мирко Граховац, добровољац у Добровољачком одреду, тврдио jе да jе потпуковник Воjин Поповић два пута команданту Дринске дивизиjе одбиjао наређење да изврши jуриш на Сиву стену. Батаљон Срба добровољаца основан jе 1916. године од бивших добровољаца црногорске воjске из Херцеговине и Боке, коjи су се определили да наставе ратовање у српскоj воjсци. Наређењем Штаба српске Врховне команде од 29. марта 1916. године формиран jе

Годишњица Кумановске битке

27. октобар 2015.

Поводом 103. годишњице од Кумановске битке испред костурнице на брду Зебрњак у недељу jе одржана церемониjа одавања почасти погинулим српским воjницима. Поводом 103. годишњице славне Кумановске битке коjом jе у триjумфалноj операциjи поражена отоманска завоjевачка воjска и означен победоности краj Првог балканског рата, на платоу испред остатака спомен костурнице на брду Зебрњак на северу Македониjе jе одржана церемониjа одавања почасти погинулим српским воjницима чиjи земни остаци почиваjу у том мемориjалу. У име у име Владе Републике Србиjе, државну делегациjу на церемиониjи на Збебрњаку предводио jе државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Драган Поповић. Испред Споменика „Победе Српске Воjске“ на брду Зебрњак код Кумановa, поред делегациjе Владе и