Житељи села Велика уредиће и обележити гроб непознатог српског ратника, настрадалог приликом повлачења 1915. године Ужице – Запуштени гроб непознатог српског војника, палог у Великом рату на планини Чакор где му је тело тада покопано, ускоро ће бити уређен и обележен. То најављује Ужичанин Драгољуб Пауновић, родом из села Велика с Чакора, један од иницијатора низа садржаја за јачање српско-црногорских веза, па и овог подухвата. Тај војник, казује Пауновић, подлегао је суровој зими, глади и силним напорима на превоју Чакора приликом повлачења српске војске децембра 1915. године од Пећи уз Руговску клисуру ка албанским гудурама. Главнина наше војске успела је потом да преброди албанску голготу и стигне до Крфа, али

У казненој експедицији настрадало је око 20.000 људи, запаљено 50.000 стамбених и економских објеката и нанета је огромна материјална штета. До темеља је уништено педесет пет села Овог 26. фебруара обележава се тачно 100 година од када су Коста Војиновић и Коста Пећанац повели једини устанак у некој окупираној држави токо Првог светског рата. Бугарске окупационе снаге, добро упамћене у свести српског народа, а поготово у крајевима Топлице и Јабланице, тог фебруара 1917. године прешле су ту црвену линију после које становништву на територији окупиране земље, није преостало ништа друго него да се, као њихови преци сто и кусур година раније, подигну на оружје и директно сукобе са завојевачем. Терор

Плоча постављена у част ослободилачкој српској војсци која је ослободила српско приморје 1918. године одолијевала је бројним окупаторима па и комунистима данас, поново, је мета напада. Срамни чин скрнављења подгријава подјеле у Црној Гори, али потврђује да иако поражени у Будви антисрби не мирују. Будванска плоча је постављена одлуком будванске општине из 1931. године, дакле у Краљевини Југославији, што ће рећи да је преживјела период италијанске и њемачке окупације, али и готово шест деценија ригидног антисрпског комунистичког режима. Стари Град Будва као споменик културе утврђен је 1961. године и плоча је саставни дио споменика културе. Иначе, подсјећања ради, Либерална партија је прије двије године покренула иницијативу за скидање спомен плоче

Куршумлија – Народ који заборавља своју традицију заборавља своју историју, народ који заборавља своју историју губи своју државу и свој национални и културни идентитет. Зато је потребно да се присетимо светле и славне традиције наших предака који су своје животе уградили у нашу слободу. Цена коју су платили борећи се за слободу биле су патње и страдања. Топлички устанак је значајан догађај у историји Србије. Био је то једини устанак у Европи на територији под контролом Централних сила. Територија на којој је избио Топлички устанак највећим делом се налазила под контролом Бугара. Повод за устанак народа против окупатора били су масовни злочини, пљачке и одвођење у интернацију великог броја цивила.

Нови докази о заверама Аустроугарске да пороби нашу земљу. Фердинанд дан пре убиства рекао да је одлучено да се Србија нападне после маневара. Две недеље пре атентата почело цртање нове политичке карте Европе У јуну 1919. године, на Париској мировној конференцији, закључен је и Версајски споразум између савезника Антанте и Немачке. У складу са овим уговором, Немачка је признала кривицу за рат. Морала је да врати неке територије околним државама, да плати ратну штету пет милијарди долара и да победничким државама да сву своју трговачку морнарицу. Притиснути теретом огромних обавеза, у годинама које долазе, Немци покушавају на све начине да одговорност за избијање Великог рата пребаце на другу страну. Ангажују

Редитељ Жељко Сошић, за “Новости”, о бурним реакцијама у јавности на играну серију Телевизије Црне Горе Божићни устанак, прва играна серија са историјском тематиком у црногорској ТВ продукцији “таласа” ових дана емоције Црногораца – оних чији преци су пре једног века хтели да се ослободе “српске окупације”, али и потомака оних који су 1918. били за уједињење са Србијом. Овај трагични догађај и после толико времена предмет је жестоких спорења “две Црне Горе”. Редитељ Жељко Сошић ухватио се “врућих кромпира” и решио да из уметничког угла та збивања пренесе на екран. На питање како се родила идеја за пројекат, он у разговору за “Новости” каже да је најпре настала потреба

У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири године касније, 9. децембра 1995 године под насловом „Милунка Савић из Гвозденог пука“. Да ли је репортажа била националистичка или само срамотна за једну државу процените сами: „Обучена у два дебела дшемпера, дуге вунене чарапе, вунене доколенице и поврх свега умотана у зимско ћебе – тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена – бомбаш, најхрабрија жена – ратник у Првом светском рату, четири пута рањена,

Музеју Семберије у Бијељини вечерас је отворена изложба “Српски санитет 1914-1918” која је резултат сарадње Музеја града Новог Сада, Војног музеја у Београду и Народног музеја у Шапцу. Аутори изложбе су кустос историчар Гордана Буловић, музејски савјетник археолог Мирко Пековић и кустос историчар Бранислав Станковић, а након Бијељине планирано је да ова изложба о српском санитету у Великом рату буде представљена и у другим градовима Републике Српске. Буловићева је на отварању рекла да је публици приказан дио од 500 прикупљених фотографија које показују настанак и развој српског санитета који је пратио голготу и херојство српских бораца и цивила у Првом свјетском рату. Приказана је и фотографија прве српске хируршке болнице

СЛОВЕНАЧКИ ВУК КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО СРБЕ У Словенији се 23. новембар слави као државни празник, Дан Рудолфа Мајстера, словеначког генерала кога ниједна власт није волела због његових љубави. О њему се мало прича, а и кад се прича боље да се ћути. Тек од скоро стоје његови споменици и тог јесењег дана на њих се стављају венци цвећа. Али, ниједан цветић на гробове српских војника који су погинули за туђу земљу и туђу слободу, и то када је Први светски рат већ био завршен.      Ове стихове написао је, под псеудонимом Вук Славич, песник и генерал Рудолф Мајстер, највећи генерал и један од два највећа државника које је Словенија икада имала.

У Музеју Семберије у Бијељини данас ће бити отворена изложба “Српски санитет 1914-1918”, која је резултат сарадње Музеја града Новог Сада, Војног музеја у Београду и Народног музеја у Шапцу. Аутори изложбе су кустос историчар Гордана Буловић, музејски савјетник археолог Мирко Пековић и кустос историчар Бранислав Станковић. Према најави из Музеја, ово је до сада највећа изложба посвећена војним љекарима и пратећем особљу која осликава преживљавање српске војске у Великом рату. Свечано отварање изложбе је у 19.00 часова. Извор: СРНА Везане вијести: Велико дело руске хероине „Шлихтање“ или узалудна нада ЕУ преумљеника Највеће жртве рата

Једно од највећих обележја посвећених Јеврејима у Србији, Споменик изгинулим војницима у балканским и Првом светком рату биће обновљен до 2. октобра, када се навршава 90 година од његовог откривања До пре неку годину оронула, потамнела и оштећена споменичка целина на самом улазу у Сефардско јеврејско гробље у Београду, заблистаће захваљујући Министарству културе и информисања, које је до сада за ту намену издвојило четири милиона динара. Једно од највећих обележја посвећених Јеврејима у Србији, Споменик изгинулим војницима у балканским и Првом светком рату биће обновљен до 2. октобра, када се навршава 90 година од његовог откривања. Како објашњава Давор Салом, члан комисије Савеза јеврејских општина Србије за обнову споменика, ово

По избијању Првог светског рата, Јоксим Гајић постављен је за команданта уже одбране града Београда, са границама између Карабурме и Аде Циганлије. Ту се истакао својим познатим гестом којим је 22. септембра 1914. године одговорио на ултиматум аустроугарског генерала. Генерал-мајор Густав Гоглија, командант аустроугарских снага земунског региона, је тога дана око 17 часова упутио један монитор под белом заставом ка старој Сава-капији, где је било остављено овакво писмо: „Команданту града Београда! Данас до 6 часова по подне имате ми предати Београдску тврђаву, да је не бих даље рушио, и у знак предаје, уместо српске заставе, истаћи ћете бео барјак. А Ви, са Вашим штабом, бићете примљени на земунском пристаништу и у