Војвода Марко Миљанов Поповић је оставио јединствену дефиницију чојства и јунаштва код Срба и народа са простора Балкана, која гласи: „Јунаштво је када себе браниш од другога, а чојство кад другога браниш од себе“. Често се поносимо нашим прецима, дичимо се њиховим медаљама, а онда схватимо колико су нам огромно велико бреме моралности и части оставили. Просто се данашњи потомак уплаши кад покуша да упореди нас данас са генерацијом наших сељачких предака од прије сто година. С времена на вријеме се питам, на шта овако расрбљени и разбијени личимо када се погледамо у огледалу старих слика спрам наших великих предака, уз неизбјежни понос да су такви јунаци живјели. А било

У наступању, а нарочито у повлачењу, аустроугарска воjска jе за 12 дана окупациjе, од 12. до 24. августа 1914. године, починила нечувена зверства, искаљуjући своjу мржњу и бес убиjањем недужних људи – неjачи, понаjвише деце, жена и стараца. Пред упад у Србиjу, командант 9. корпуса генерал Филеп, у заповести своjим трупама наредио jе: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. „Аустриjска воjска водиће рат у неприjатељскоj земљи, чиjе jе становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустриjанцима и да према таквом становништву никаква хуманост и благост нису ни наjмање умесни, него штавише штетни. Наређуjем да се за време ратних операциjа поступа према

Церска битка jе знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у коjоj jе храбра српска воjска извоjевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографиjи помиње се и као Јадарска битка, jер су се главне операциjе одвиjале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године. Церскоj бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, коjи су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно броjниjих и jачих аустроугарских трупа. Знаjући

Живот који је стао у време између два светска рата, одвијао се између Зенице, одакле је закорачио слободу, и Јасеновца, где је за његову трагичну смрт био сасвим довољан један услов, мада је он као Србин и некадашњи припадник Младе Босне у тим околностима испуњавао два услова. Kада је пре четири године отпочело обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата, створила се још једна прилика да у српском друштву оживе старе, али и да се распламсају актуелне, у деведесетим годинама прошлога века настале поделе. Све је лако и одмах подсетило на никад зарасле ране у трагичној историјској и југословенској судбини српског друштва. Тако се вековни јубилеј Великог рата на развалинама последње

Изложба Драгољуба Ацковића биће најесен представљена у Стразбуру и Паризу. За храброст добијали Албанску споменицу и Орден Карађорђеве звезде. Изложба “Страдање Рома у Првом светском рату” аутора др Драгољуба Ацковића сведочанство је о судбини Рома, који су делили усуд српског народа у току Великог рата. Више од 150 оригиналних дописница и фотографија представљено је у поставци, која је први пут приказана крајем децембра прошле године у Галерији Народне банке Србије. – Као члан Специјалистичког комитета за Роме (CAHROM) при Европском савету добио сам позив да изложба гостује у Стразбуру од 12. до 19. октобра за време трајања заседања овог комитета – каже Ацковић. – Такође, на иницијативу генералног секретара Министарства