arrow up
Драгутин Томашевић

Сахранила га мајка Стана и његово јунаштво

Некада давно у једном месту живео је један… Уколико вам ово личи на почетак неке бајке можда крајњи утисак и буде баш такав. Следи прича која подиже морал, буди национални понос и пре свега враћа веру у људе да се великим радом, храброшћу и упорношћу може све постићи. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. децембра 2015.године. Мало место Бистрица код Петровца на Млави крајем 19 и почетком 20 века поносило се својим Драгутином Томашевићем, иначе виђеним чланом Соколског друштва Душан Силни. Он је поштовање тадашње спортске јавности у земљи стекао звањем десетоструког шампиона тадашње Краљевине Србије у атлетици а углед у друштву нераскидивим пријатељством са првим сином

Краљ Александар I Карађорђевић

Краљ Александар I Карађорђевић – заблуде и чињенице

Од монархофашистичког диктатора, како је окарактерисан у послератном добу, прешао је пут великосрпског хегемона, до велеиздајника националних интереса и највећег српског усуда прошлог века. Несрећа је вешто манипулисала чињеницама, те од сваког сегмента живота југословенског краља створила енигму. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. децембра 2015.године. Краљ Александар је био фашистички диктатор Комунисти су настојали приказати краља Александра Карађорђевића као следбеника фашизма, како би га лакше ускладили у шаблон ,,народног непријатеља“ – њиховог противника. Истина јесте да је забрањен рад Комунистичкој партији Југославије, управо за време његове владавине. Међутим, таква одлука није могла бити донета из ставова владара блиских фашизму, пошто је чувена Обзнана донета децембра

Беране: Влада да подржи манифестацију “Путевима краља Александра Карађорђевића“

Из Савеза српских уружења области Васојевића и Лимске долине, под називом Српска народна одбрана, затражили су од Владе Црне Горе да подржи прије неколико година установљену манифестацију „Путевима краља Александра Карађорђевића“, коју организује Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца. Они су истакли да се ових дана навршавају 93 године од како је краљ Александар посјетио Васојевиће и Црну Гору. Казали су да његова државничка дјела треба да буду путоказ будућим генерацијама, као и актуелном режиму, чији носиоци, како су истакли, заборављају његову изузетну историјску улогу у ондашњој Европи. Подсјетили су да је краљ Александар са својом свитом 17. октобра 1925. године свечано дочекан на Чакору, у Горњем Полимљу

“Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. Срамота!”

“Јеремија пали топа, затресла се сва Европа…”, пре тачно 100 година, 15. септембра мој прадеда Периша Ковачевић, са шајкачом на глави, са пушком у руци кренуо је кући. После три године изгнаства. Да ослободе Србију. Тог 15. септембра 1918. године – Живојин Мишић, командант Главног штаба српске војске, упутио је својим војницима и официрима наредбу – јуриш! У депеши која је прочитана војницима у рововима солунског фронта стоји – “Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати, без починка до крајњих могућности људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте. С непоколебивом вољом и надом у

Карађорђеви витезови из Горње Јабланице

У Великом рату борила су се четири брата Перовић – Сава, Ристо, Михаило и Вукосав из села Стубле и сва четворица су се окитила Карађорђевом звездом са мачевима Крајем новембра 1915. године српска војска повлачила се преко Косова и Метохије према Албанији и Јадранском мору. На дан Св. Апостола Андреја Првозваног, 13. децембра, краљ Петар I Карађорђевић славио је славу под великим војничким шатором. У госте је позвао своју свиту и команданте армија и пукова, као и храбрије официре које су делегирали пукови. Када су се гости окупили под краљев шатор, Петар је упалио велику воштану свећу и ставио је у славски колач. Киша је падала. Крупна кап пала је

Победа српских јунака за незаборав

Широм земље обележен век од пробоја Солунског фронта, после чега је уследио слом централних сила. Један од највећих тријумфа наше војске у историји и кључни продор у Првом светском рату Тачно 100 година од почетка велике савезничке офанзиве, која је окончана пробојем Солунског фронта, што је била и једна од најважнијих, а за Србију свакако кључна операција Првог светског рата, обележено је у суботу широм земље.Параћинци су посебним програмом под називом “Почаст ратницима”, испред Споменика победнику у центру града, обележили овај значајан јубилеј и одали пошту изгинулим јунацима. Полагањем венаца и цвећа на споменик погинулим и преминулим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912-1919. године са подручја тадашње Општине рибничке, у

Сто година од Великог рата; Мишић: “У смрт, само не стајте”

Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату (Великом рату), а то се десило управо на данашњи дан, 15. септембар пре тачно 100 година. Напад са Солунског фронта на Централне силе савезници су увелико пропремали од јуна 1918. године, а нови главнокомандујући, генерал Франше д’Епере прихватио је предлог српске Врховне команде за општу офанзиву и пробој на сектору српског фронта… На линији фронта Централне силе имале су око 626.000 војника, 1.400 топова и 80 авиона. Наспрам је било 185.000 француских, 140.000 српских (од тога 20.000 добровољаца), 135.000 грчких, 120.000 британских и 42.000 италијанских војника. Топова је било 1.800 и 200 авиона. Дакле, укупно 625.000

Споменик грчком сељаку

 У пребогатој историји односа Грчке и Србије много је светлих имена попут Риге од Фере, Карађорђа, Венизелоса Елефтериоса, капетана ратног брода „Темискокле” ратне морнарице Грчке, потпоручника Мариноса Рикудиса који је одбио наређење да бомбардује Србију 1999. године и због тога је осуђен. Међу великанима грчког рода у колективном сећању нашег народа који је са грчком делио многе тешке тренутке у својој новијој историји посебно место припада грчком сељаку – пастиру из села на двадесетак километара јужно од Крфа, Сан Матијас, Јанису Јанулису. Имао је само тринаест година када су измучени војници Дринске дивизије српске војске јануара 1916. после катаклизмичне албанске голготе, стигли на острво слободе у близини његовог села. Под

Павле Јуришић Штурм

Од пруског водника до српског генерала

Сјајна војничка каријера генерала Павла Јуришића Штурма није крунисана и чином војводе, али је командујући Трећом армијом помогао да српска војска у првој ратној години потуче Аустроугаре, а 1915. године избегне опкољавање и повуче се преко Албаније. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. септембра 2016. године.) Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије). Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекала отвореног срца, а он је у њој нашао нову

СЕЋАЊЕ УНУКЕ ФРАНШЕА Д’ ЕПЕРЕА: Србија му је била у срцу до последњег даха

Грофица Клод де Сен Пјер, о сећањима на деду, француског маршала и српског војводу. Веровао српској војсци којој је поверио најважнију улогу у пробоју Солунског фронта. О томе је сведочио славни војсковођа Д`Епере, у свом Ратном дневнику који је, пре два дана представљен у Београду, на захвалност његовој унуци, грофици Клод де Сен Пјер. Она је овај дневник, који је промовисан у резиденцији француског амбасадора, даровала Србима. Са репортерима “Новости” поделила је живо сећање на свог славног деду и прелистала мемоаре о Солунском фронту, Србији и Балкану. – Ево шта је он забележио – каже нам. – Ко су ти јунаци који могу да се подиче да су заслужили једно

Одрастао уз приче о јунацима са Цера

Јадранин Јован Нешић (75), домаћин из Текериша, први комшија спомен-комплекса. Јована Нешића (75), домаћина из села Текериша, на Церу код Лознице, само ограда дели од Спомен-костурнице у којој 104 године почивају пали јунаци Церске битке. Овај Јадранин је одрастао, стасао и доживео “јесен живота” поред споменика на ком пише “Ваша дела су бесмртна”! Мада је рођен скоро три деценије после чувене Церске битке, Јован је од малих ногу знао доста о бици која је ушла и у најчувеније светске војне уџбенике, у историју и легенду.Његови родитељи су, вели, увек говорили да је место где почивају српски јунаци свето, храм Бога живога, где почивају они који су заиста дали животе за

Oдата почаст француском маршалу Франше д `Епереу

 Представници Србије и Француске данас су у Београду положили вијенце код споменика француском маршалу и српском војводи из Првог свјетског рата Лују Франше д`Епереу. Вијенце су положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић, амбасадор Француске Фредерик Мондолони, замјеник градоначелника Београда Горан Весић и маршалова унука Клод де Сен Пјер. Сен Пјерова је рекла новинарима да је њен дјед гајио велико поштовање према Србима. “Имао је за вас, Србе, велико поштовање, повјерење и вијерност, као што га имају браћа по оружју који су преживјели најбоље и најгоре заједно”, рекла је Сен Пјерова, пренијели су београдски медији. Мондолони је рекао да му је част да присуствује достојанственом

Replika.jpg

Украден орден Јови Спајићу

Наши сународници су се током Великог рата и у Аустралиjи борили за слободу, али су били понижени. Српски добровољац, коjи jе у Галипољу сам уништио цео немачки штаб, одликовам Крстом Викториjа (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2015. године.) У ВРЕМЕ Великог рата, тек формирана држава Аустралиjа, као саставни део Уjедињеног британског краљевства, постала jе воjни савезник силама коjе су се бориле против Аустроугарске и Немачке. Аустралиjске бригаде су биле сконцентрисане на фронтовима jужне Европе. Међу њима jе била и мала чета српских исељеника са петог континента, добровољаца коjи су пошли у боj за слободу. – Био jе то период великог

momcilo-gavric-m2.jpg

Српска судбина: Побио му све Шваба, а он постао најмлађи каплар на свету!

Србиjо, учи се шта значи родити се, живети, трпети и волети као Србин уздигнуте главе и храброг срца. Истинита прича о малом Српчету коме су Швабе побиле све само зато што су српског рода и његовоj храбрости и снази да упркос свему преживи и опстане као Србин! (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. септембра 2010. године.) Са 10 година пешке jе прешао Албаниjу, учествовао jе у пробоjу Солунског фронта где jе рањен, а воjвода Живоjин Мишић га jе у 12 година унапредио у чин поднаредника. Пре више од девет децениjа завршен jе Први светски рат у коме jе као воjник учествовао и Момчило Гаврић.

Српска војска

„Људи, ми ноћас има да изгинемо”

Херојски говор капетана Цвијовића који леди крв у жилама и поносом испуњава Србе. Капетан Цвијовић и његова три вода требало је да буду жртвовани да би се сви остали могли извући, али они су ипак савладали бројнију бугарску војску. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. септембра 2016. године.) Прелепу причу написао је и поставио на свом Фејсбук профилу новинар Дарко Николић, а ми је овде преносимо у целости. – Ову сто година стару причу нећете наћи у мом роману о Гвозденом пуку. Не може у њега све да стане. Али, сто година откако се десила, ето је. Да подсети на нешто важно.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.