fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Украден орден Јови Спајићу

Наши сународници су се током Великог рата и у Аустралиjи борили за слободу, али су били понижени. Српски добровољац, коjи jе у Галипољу сам уништио цео немачки штаб, одликовам Крстом Викториjа

Реп. Украден орден

(Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2015. године.)

У ВРЕМЕ Великог рата, тек формирана држава Аустралиjа, као саставни део Уjедињеног британског краљевства, постала jе воjни савезник силама коjе су се бориле против Аустроугарске и Немачке. Аустралиjске бригаде су биле сконцентрисане на фронтовима jужне Европе. Међу њима jе била и мала чета српских исељеника са петог континента, добровољаца коjи су пошли у боj за слободу.

– Био jе то период великог усељавања Срба у Аустралиjи, коjи су били окупљени око рудника злата Калгурли и ту формирали 1915. године своjе прву колониjу – сведочи историчар Никола Лукић из Сиднеjа, коjи поседуjе фотографиjу 27 Срба у Калгурлиjи у Западноj Аустралиjи тог времена са српском и аустралиjском заставом.

Напис између две заставе гласи – „Вођа, секретар и чланови српско-црногорске заjеднице“. Изнад њега jе слика краља Петра Првог Карађорђевића и српски мото – „Само слога Србина спасава“. Фотос jе начињен на Видовдан 15. jуна 1915. Са овом заставом аустралиjски Срби су кренули у Велики рат. У Првом светском рату послали су чету добровољаца, углавном Далматинаца, да се бори на Солунском фронту. Неколико Срба се борило у Првом светском рату у саставу аустралиjске воjске, као што су Јово Спаjић, Никола Марић, Тома Берић и Обрен Гудело.

– Спаjић jе као добровољац служио у аустралиjскоj воjсци током Великог рата. Служио jе са jош двадесетак Срба у 44. батаљону. Када су Немци напали њихов положаj у Галипољу, Спаjић jе са пушком, баjонетом и неколико бомби претрчао 100 метара кроз фронт, улетео у неприjатељски штаб, разнео и њега и немачке команданте. Због изузетне храбрости предложен jе за одликовање – Крст Викториjе. Орден Јово ниjе никада добио jер jе био странац, а знамење jе додељено његовом капетану – каже Никола Лукић.

Само захваљуjући другом добровољцу, Николи Марићу, коjи jе постао први jугословенски конзул, хероj Јово Спаjић ниjе пао у заборав, jер jе оваj дипломата натерао Аустралиjанце да му подигну мемориjалну бисту.

– Никола Марић, рођен 1888. године, као добровољац jе био на фронту у Францускоj. За разлику од Јове Спаjића,https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/Nikola_Maric.jpg после рата добио jе одликовање и бесплатну земљу, на коjоj jе гаjио винову лозу. Године 1929. Никола Марић jе постао први генерални конзул Краљевине Југославиjе у Фримантлу код Перта, и на тоj дужности остао петнаест година – открива историчар Никола Лукић, аутор књиге о историjи Срба у Аустралиjи.

ПОГРДНО

ДО Првог светског рата у Аустралиjи jе било око 4.000 досељеника из Боке Которске, Далмациjе и Краjине, Херцеговине, Босне, Међумурjа и Србиjе.

– Срби су нерадо примани у аустралиjске градове. Аустралиjанци су их погрдно звали „грозни слинавци“. Било jе више случаjева да су им паљене куће. Како их полициjа ниjе штитила, Срби су се сакривали по шумама. Аустралиjске власти су настоjале да помогну и подизале су им куће – забележила jе историчарка Мариjа Црнић Пеjовић.

УКЛОЊЕН МИЛИСАВ

МНОГИ наши људи су и поред горког искуства из Великог рата учествовали са Аустралиjанцима и у Другом светском рату. Воjно гробље „Сиднеj мемориjал“ чува успомену на сахрањене Србе, припаднике савезничких снага страдале током рата. У Ратном музеjу Аустралиjе децениjама jе стаjала фигура српског борца Милисава, коjу су Аустралиjанци уклонили када су Србиjи заведене санкциjе 1992. године.

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Заборављени jунаци Солунског фронта

НЕПРИСТОЈАН ОДНОС ДРЖАВЕ ПРЕМА КАРАЂОРЂЕВИЋИМА

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибиjа на Колубари

Писмо Нади

 

 

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: