У Цркви Светог Саве у Новој Tополи код Градишке данас је, поводом Видовдана, служен прастос и одржан помен за 43 погинула борца Војске Републике Српске из овог мјеста. Након парастоса вијенце су на спомен-обиљежје у Новој Tополи положили представници Општинске и мјесне борачке организације и начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту општине Градишка Вујадин Миљић. Предсједник Борачке организације општине Градишка Зоран Лазић рекао је да су се данас присјетили свих оних који су дали животе за слободу коју уживају садашње генерације. „Видовдан има дубоке корјене у сјећању српског народа. То је дан када се одаје пошта свим погинулим српским борцима од Косовског боја до данас“, рекао је Лазић. Извор: СРНА  

Полагањем вијенаца и служењем парастоса у Станици јавне безбједности у Мркоњић Граду данас су обиљежене 24 године од убиства 22 мркоњићка полицаjца. За почињене злочине у Шебезима jош нико ниjе одговарао, али је почело процесуирање извршилаца ратног злочина у Кантоналном суду у Новом Травнику. Извор: СРНА   Везане вијести: М.Град – Двије деценије од отварања масове гробнице 117 дана терора | Јадовно 1941.  

У Горњој Дренови у општини Прњавор данас је откривено и освештано новоизграђено спомен-обиљежје за 11 бораца Војске Републике Српске са подручја Мјесне заједнице Дренова. У Мјесној заједници Дренова данас је обиљежено и 18 година од откривања спомен-плоча подигнутих на зиду Основне школе у Доњој Дренови и поред Друштвеног дома у Горњој Дренови. „Са овог подручја велики број бораца учествовао је у протеклом рату, борили су се на најтежим ратиштима, од одбране своје општине до пробоја коридора, а седам је дало живот на озренском ратишту у борбама са одредом `Ел муџахедин`“, рекао је предсједник општинске Борачке организације Владо Живковић. Он је најавио да ће у Прњавору за све погинуле борце бити

У пограничној општини Српске, Рибнику, обиљежене су 24 године од формирања 17. лаке пјешадијске бригаде, која је дала значајан допринос у стварању Републике Српске.У овој општини обиљежен је и Дан других ратних јединица са подручја Рибника и Кључа. У знак сјећања на њих, служен је парастос, а бројне делегације положиле су вијенце на спомен обиљежја. Кроз редове 17. лаке пјешадијске бригаде, током протеклог рата, прошло је око четири и по хиљаде бораца из Рибника и Кључа. Ова бригада била је интервентна, увијек присутна на ратиштима на којима је било најтеже. Петар Арамбашић, командир друге чете првог батаљона 17. бригаде, каже да је ова бригада прошла сва ратишта у Српској. –

Босанска катастрофа је била, „Прва међународна криза током које је америчка спољнополитичка дебата рутински призивала слике холокауста и аналогије са њим“. Пише Предраг Лозо Онај ко жели да се упути у проблематичне стране меморијализације холокауста, које итекако постоје, као и његову злоупотребу у политичке сврхе, узеће озбиљну књигу „Холокауст у животу Америке“ Питера Новика (Peter Novick), одакле се може разумjети и како су америчке јеврејске организације некритички и угађајући властима САД-а дозволиле паралелу са холокаустом у случају босанских муслимана и косовских Албанаца и тиме допринијеле стигматизацији Срба“, пише у свом магистeрију, на Универзитету у Јеруслаиму, на тему Историографија холокауста у Југославији, епископ Јован Ћулибрк. Онај ко двадесет година послије рата

Чемерна судбина двеју Прњаворчанки, мајки бањалучких беба. Маида и Милена нису стигле ни имена да им дају ЧЕМЕРНУ судбину с непреболном раном мајке која је изгубила тек рођено чедо, деле Прњаворчанке Маида Ћуран (46) и Милена Сандић (57). Оне су мајке двеју од 12 бањалучких беба које су постале део српске трагичне историје исписане у породилишту града на Врбасу јуна 1992. године. Савет безбедности УН тада није дозволио лет авиона који је требало да из Београда достави кисеоник за болницу у Бањалуци. Маида је родила сина, а Милена ћеркицу. Нису стигле ни имена да им дају… Спаја их и то што су, поред „бањалучких звездица“, изгубиле још по једног блиског

Удружење студената историје „Др Милан Васић“ из Бањалуке оцијенило је као недопустиво скрнављење историјских споменика у Бањалуци приликом обиљежавања такозваног „дана бијелих трака“ и истакло да „активистичке“ продукције нису ништа друго до злоупотреба прошлости. Такозвани „дан бијелих трака“, сматрају у Удружењу, представља догађај који је према познатим историјским чињеницама само исконструисани наратив и вјештачка аналогија са Холокаустом са циљем уништења темеља Републике Српске. „Такође, тај догађај има за циљ и осуду и дехуманизацију српског народа у цјелини. Историјски извори и контекст показују да данашње `активистичке` продукције нису ништа друго до злоупотреба прошлости, па и бошњачких цивилних жртава у Приједору“, наводи се у саопштењу овог Удружења. Удружење се осврће и на

Начелник Центра јавне безбједности /ЦЈБ/ Бањалука Бошко Панџа уручио је у име предсједника Републике Српске Милорада Додика 23 повеље о одликовању са Медаљом заслуга за народ члановима породица погинулих припадника МУП-а Српске који су вршили службу у овом центру. Постхумно су одликовани Синиша Пердух, Милорад Милашиновић, Жељко Чупић, Боро Галић, Жарко Катана, Милорад Предојевић, Никола Савић, Обренко Нишић, Бошко Пепић, Здравко Булајић, Драган Торбица, Предраг Вукобрат, Нико Ловрен, Драган Зорић, Драго Марчетић, Драган Гарић, Жељко Тодоровић, Душко Цигановић, Драган Свитлица, Максо Павловић, Жељко Шифорија, Рајко Шатара, Милорад Субошић и Зоран Лојић, припадник Шестог одреда Специјалне јединице полиције. „Република Српска дугује велико поштовање и одаје почаст свим погинулим борцима који су

Приједор обиљежава 24. године од Дана одбране града. 30. маја 1992. године у нападу муслиманских паравојних формација погинуло 15 војника и полицајаца, док је 26 рањено. На данашњи дан прије 24 године припадници Војске и Полиције Републике Српске стали су у одбрану Приједора. У помен погинулим борцима положени су вијенци испред спомен плоче у ЦЈБ Приједор и на централно спомен обиљежје. Из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила поручују да истина треба да изађе на видјело. Подсјећају да су Раденка Ђапу муслиманске правојне формације убиле 30. априла, а војнике ЈНА Раду Лукића и Радована Милојицу, на пункту Хамбарине 22. маја 1992. године. Како је било  свједоче и

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изјавио је данас у Бањалуци да се још трага за 34 борца прњаворских јединица Војске Републике Српске, док се 1.670 лица води као нестало из Републике Српске. Митровић је додао да је од тог броја више од 600 жена и дјеце, те да више нема начина да се изрази незадовољство радом Института за нестала лица БиХ. „За осам година само је једном усвојен њихов извјештај о раду, док су више од пет милиона марака потрошили за чување тијела у Високом и Тузли, а тек око два милиона за ексхумације, што би требало да буде приоритет“,

За 28 жељезничара приједорског жељезничког чвора „Жељезница Републике Српске“, погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату, у Приједору је служен парастос. Сваке године у оквиру обиљежавања 12. маја, Дана жељезничара и крсне славе ЖРС, Светог Василија Острошког на овај начин жељезничари одају почаст погинулим радним колегама и саборцима. Осим породица погинулих жељезничара и представника Борачке организације жељезничког чвора Приједор, помену су присуствовали радне колеге из више организационих јединица ЖРС, представници више синдикалних организација ЖРС, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приједора. Спомен-обиљежје погинулим жељезничарима из Приједора налази се испред музејског примјерка парне локомотиве на жељезничкој станици. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Приједор: 24 године