arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Обиљежавање страдања Срба у Сијековцу Фото: РТРС

Обиљежавање 24 године од страдања Срба у Сијековцу

У цркви у Сијековцу код Брода Света архијерејска литургија коју служи Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом поводом 24 године од страдања српских цивила, првих жртава ратног злочина у БиХ, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници регуларних хрватских снага. Светој архијерејској литургији присуствује министар безбједности БиХ Драган Мектић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник, те представници удружења која окупљају борачке категорије. Парастос ће бити служен испред спомен-плоче страдалим Србима, а потом је предвиђено полагање вијенаца и обраћање званица. Након тога планирана је посјета Миљи Зечевић, којој су

Сијековац ,православна црква (Фото/илустрација)

Сјећање на српске цивиле убијене у Сијековцу

У Сијековцу код Брода данас ће, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање ослободилачких ратова, бити обиљежене 24 године од страдања српских цивила жртава првог злочина на подручју БиХ које су убиле регуларне снаге Хрватске 26. марта 1992. године. Звјерски је усмрћено 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца. Света архијерејска литургија и парастос биће служени у цркви Свете великомученице Огњене Марије. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Масакр у селу Сијековцу Сијековац: Злочин без казне Злочинци из Сијековца и даље на слободи  

Интензиван рад на предметима ратних злочина у Сијековцу и Броду

Тужилаштво БиХ интензивно ради на предметима за ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Сијековца и Брода и у некима од њих су подигнуте оптужнице, неки предмети су правоснажно окончани, а неки су још у фази истраге, потврђено у Тужилаштву. Бројни докази и свједоци ни послије 24 године нису довели до осуде хрватских војних и политичких званичника због злочина почињених над Србима у Сијековцу 1992. године, када је брутално убијено 46 српских цивила. Регуларне снаге Хрватске са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ извршиле су стравичне злочине у неколико наврата 1992. године у селу Сијековац, звјерски усмртивши 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца. У првом ратном злочину

Сијековац (фото: www.srpskinacionalisti.com)

Злочинци из Сијековца и даље на слободи

Бројни докази и свједоци, ни након 24 године, нису довели до осуде хрватских војних и политичких званичника због злочина почињених над српским цивилима у Сијековцу, код Брода, 1992. године, када је брутално убијено 46 српских цивила. Начелник општине Брод Илија Јовичић увјерен је да ће починиоци злочина над српским цивилима у Сијековцу коначно бити изведени пред лице правде и процесуирани. „Била би велика неправда и преседан да поубијају људе, да се, отприлике, зна ко је то починио, а да за то нико не буде процесуиран и да не одговара“, наводи Јовичић. Он указује да је за овај злочин „било неких симболичних пресуда, али то никада није урађено на начин како

Брод- Сјећање на страдање Срба у Сијековцу

У Броду ће 26. марта бити обиљежене 24 године од страдања Срба у Сијековцу. Незапамћени злочин из 1992. године, сматра се званичним почетком рата у БиХ. Увод у масакр Срба у Сијековцу догодио се 25. марта 1992. године, када су припадници тзв. Интервентне јединице регуларлних оружаних снага Хрватске убили Андрију Мартића, његовог сина Момира и комшију Душана Дујановића. Масовна убиства настављена су дан касније. Тада је за само један сат убијено 19 српских цивила, од којих је најмлађа жртва Драга Милошевић имао 17 година, а најстарији међу њима Јово Зечевић (72), којем су убијена и три сина. – У раним јутрањим часовима напали су голорук српски народ. Интервентни вод Сијековца

Власеница - Спомен-соба погинулим борцима ВРС Фото: СРНА

Власеница: Парастос борцима Дервентске моторизоване бригаде ВРС

Посјетом Спомен соби погинулим борцима Војске Републике Српске, парастосом у цркви Светих апостола Петра и Павла, те полагањем цијећа и прислуживањем свијећа на Војничком гробљу, у Власеници су обиљежене 23 године од погибије 15 бораца Дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске. Сјенима дервентских бораца, који су 9. марта 1993. године погинули у рејону села Церска, у општини Власеница, поклонили су се чланови породица погинулих, те представници борачких организација и локалних власти општина Власеница и Дервента. Предсједник Борачке организације општине Дервенте Боро Добриловић рекао је да дервентске делегација већ 23 године долази у Власеницу, чувајући успомену на погинуле ратнике, који су страдали далеко од родног краја. – Имамо веома добру

Брод – Парастос за 48 погинулих српских бораца

У мјесној заједници Бродско поље 1, код спомен-обиљежја испред Основне школе „Свети Сава“ данас је служен парастос за 48 погинулих српских бораца са подручја ове мјесне заједнице. Прастос је организовала општина Брод у сарадњи са општинском Борачком организацијом. На данашњи дан 1992. године у послијеподневним часовима, преко моста који повезује Брод и Славонски Брод у Хрватској прешао је велики број тешко наоружаних хрватских војника. Први напад је почео поред магистралног пута Брод – Дервента, тачније у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде заузеле центар града. Истог дана у вечерњим часовима рањен је тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.

Полагање вијенаца на централни споменик погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године, поводом обиљежавања Дана бораца и Дана Првог српског устанка.

Обиљежен Дан бораца и Дан Првог српског устанка

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић положио је данас вијенац на централни споменик на тргу у Шамцу погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године, поводом обиљежавања Дана бораца и Дана Првог српског устанка. Вијенце су положили и представници општинских борачких организација Шамац и Брод, општине Шамац и други. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић подсјетио је на страдање бораца Друге посавске бригаде Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске /ВРС/ који су дали своје животе за Српску. „Друга посавска бригада је у свом саставу имала 6.500 бораца. Формирана је 17. маја 1992. године и на свом ратном путу дала је огроман допринос за стварање

Одштета породицама жртава

Индири Камерић четири године за злочине у Броду

Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је, у другостепеном поступку, Индиру Камерић на четири године затвора за злочин над српским и бошњачким цивилима на подручју Босанског Брода 1992. године, што је за годину дана више од првостепене пресуде. Камерићева је првостепеном пресудом од 17. априла прошле године била осуђена на три године затвора. Тужилаштво БиХ изјавило је жалбу на првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, као и одлуке о кривичноправној санкцији, са приједлогом да Апелационо одјељење Суда БиХ жалбу уважи, а првостепену пресуду преиначи, у погледу ослобађајућег дијела пресуде, као и одлуке о казни, те оптуженој изрекне казну затвора у дужем трајању, саопштено је из Суда БиХ. Одбрана

Предсједници Удружења ратних заробљеника-логораша Модриче, Брода и Шамца, Владо Драгојловић, Ане Михајлов и Гојко Пајић.

Логораши из Посавине незадовољни Тужилаштвом и Судом БиХ

Логораши из Посавине незадовољни су казнама које су у судовима БиХ изречене починиоцима ратних злочина над Србима, а од правосудних органа очекују да процесуирају сва лица која су починила ратни злочин над више од 3.000 цивила из Брода, Модриче, Оџака, Шамца, Градачца и Орашја, речено је на данашњој конференцији за новинаре представника Регионалног одбора Савеза логораша Српске за Посавину. Предсједници удружења ратних заробљеника-логораша Модриче, Брода и Шамца, Владо Драгојловић, Ане Михајлов и Гојко Пајић истакли су да су бивши логораши незадовољни радом Тужилаштва и Суда БиХ за ратне злочине у Сарајеву и Кантоналних судова у Тузли и Орашју. „Суд за ратне злочине у Сарајеву и Кантонални суд у Тузли, прошле

Sudnica_1.jpg

Оптужница због злочина над српским цивилима у Броду

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Здравка Маринића (56) због ратних злочина над српским цивилима на подручју Брода. Он се терети да је од друге половине марта до јула 1992. године, као командант војне полиције 101. бригаде ХВО-а у Броду, надлежан за логоре и затвореничке објекте формиране у згради Станице полиције, у просторијама управне зграде на фудбалском стадиону ФК „Полет“ и у просторијама складишта Робне куће Београд „Тулек“ кршио правила међународног хуманитарног права и женевских конвенција. Маринић је, према оптужници, наређивао и подстрекавао незаконито затварање цивила, убијања, као и физичко и психичко злостављање затворених цивила. У оптужници се наводи да су жртве мучене, злостављане и премлаћиване, па је убијено или

Брњић осуђен за силовање Српкиње, тројица ослобођени

Суд БиХ прогласио је кривим Маријана Брњића за злочине над српским цивилима на подручју Оџака и осудио га на казну затвора у трајању од шест година, док су Мартин Барукчич, Паво Главаш и Илија Главаш ослобођени кривице због недостатка доказа. Брњић је осуђен да је 3. јула 1992. године силовао једну жену српске националности, јавио је Бирн. Суђење овој четворици бивших припадника ХВО-а почело је у октобру прошле године. У оптужници се наводи да су поменута лица у својстви припадника 102. бригаде ХВО Оџак од јуна до августа 1992. године силовали више жена цивила српске националности на подручју општине Оџак. На ову пресуду постоји могућност жалбе.   Извор:   Везане

Сутра изрицање пресуде за силовање Српкиња у Оџаку

Пред Судом БиХ за сутра је заказано изрицање првостепене пресуде оптуженима у предмету „Маријан Брњић и други“, којима се суди за ратни злочин над српским цивилима на подручју Оџака. Суд БиХ је 22. јула прошле године потврдио оптужницу која Брњића, Мартина Барукчића, Паву Главаша и Илију Главаша терети да су починили кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва према Кривичном закону СФРЈ. У оптужници се наводи да су оптужени за вријеме рата у БиХ, у својству припадника 102. бригаде ХВО-а Оџак, од јуна до августа 1992. године, силовали више жена цивила српске националности на подручју општине Оџак.   Извор:   Везане вијести: Баотић оптужен за ратне злочине над Србима у

Шамац: ПарастосФото: СРНА

Тишина: Парастос страдалим Србима у протекла два рата

У Тишини код Шамца данас је служен парастос за погинуле борце Војске Републике Српске и цивилне жртве рата из тог мјеста. Испред централног спомен- обиљежја одржана је и комеморација жртвама фашизма у Другом свјетском рату, јер је 1. децембра 1944. године убијено 59 Срба из Тишине. На данашњи дан, прије 71 године, усташе Независне државе Хрватске су на обалама ријеке Саве убиле 59 Срба из Тишине, међу којима и десеторо дјеце. Тај страшни злочин, почињен над голоруким сељацима, старцима и дјецом, никада не смије бити заборављен да се историја не би поновила, поручено је са комеморативног скупа у Тишини. Предраг Маринковић, предсједник Скупштине општине Шамац, каже да су донедавно били

Тужилаштвo БиХ

Данас пресуда за злочине над србима у Оџаку

Суд БиХ данас ће, након нешто више од годину дана суђења, изрећи пресуду Маријану Брњићу, Мартину Барукчићу, те Пави и Илији Главаш, оптуженима да су у љето 1992. године силовали, тукли, злостављали, пријетили и понижавали жртве српске националности на подручју Оџака. Тужилаштво БиХ је Брњића, Барукчића и браћу Главаш, као бивше припаднике 102. бригаде Хрватског вијећа одбране (ХВО), оптужило да су за вријеме док су се незаштићене жене с дјецом налазиле у Новом Граду, одакле су одвођене на силовања, њихови мужеви били заточени у школи у Оџаку, преноси Бирн. „Вратила се сва подерана, крвава, видно исцрпљена и једва је ходала“, рекао је свједок Тужилаштва Ристо Макић, описујући како је изгледала

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.