Код цркве Свете Огњене Мариjе у Подравању, код Сребренице данас jе служен парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих обиљежило jе данас 22 године од погибиjе мjештана овог села. Делегациjе општинске Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организациjе и Срба из општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима. Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић рекао jе да jе приjе 22 године у Подравању почињен стравичан злочин над Србима и да ни

СРЕБРЕНИЦА, 23. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У новоизграђеноj цркви Свете Огњене Мариjе у Подравању код Сребренице сутра ће бити служен парастос за 60 погинулих српских воjника и цивила из овог села, од коjих jе 32 погинуло 24. септембра 1992. године. Међу убиjеним тога дана било jе седам жена из Подравања. Тог трагичног дана jаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе, синхронизованом акциjом опколиле су ово планинско српско село и пресjекле jедину путну комуникациjу према Милићима. Након цjелодневних борби, уз велике губитке, група мjештана увече се успjела извући из окружења и преживjети. У организациjи Борачке организациjе Сребренице, мjештана Подравања и породица настрадалих сутра ће бити служен парастос и прислужене свиjеће за покоj

На Папратноj њиви код Фоче jуче су обиљежене 22 године од страдања 42 српска борца и цивила, коjе су из засjеде убили припадници муслиманске воjске. Код спомен-обиљежjа страдалима служен jе парастос, а цвиjеће су положиле делегациjе локалне заjеднице, општинске Борачке организациjе и породице погинулих. Предсjедник општинске Борачке организациjе у Фочи Срђан Станковић подсjетио jе да за оваj злочин над Србима нико jош ниjе одговарао. “Према нашим сазнањима, нико ниjе ни испитан, нико ниjе ни свjедочио, никога ни Суд ни Тужилаштво нису позвали. Борачка организациjа тражи испитивање случаjа”, рекао jе Станковић. Предсjедник Скупштине општине Фоча Радоjица Млађеновић рекао jе да очекуjе да ће надлежне институциjе Републике Српске и Борачка организациjа бити

Парастосом и полагањем виjенаца на Спомен плочу, данас jе на Црном врху код Зворника обиљежено 22 године од страдања 11 припадника Воjске Републике Српске, полицаjаца и цивила, коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убили сребренички муслимани. Освjештана jе и нова, трећа постављена Спомен-плоча, jер су претходне двиjе поразбиjале непознате особе. Једну одмах након постављења у септембру 2010. и другу у августу ове године. Замjеник предсjедника Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић изразио jе наду да ће они коjи чине оваква недjела доћи памети да више не чине вандализам ове врсте, jер jе то ниjе људски. “Спомен-плочу можете разбити, али тиме

На Црном врху код Зворника 10. септембра 1992. убиjено jе 11 припадника Воjске Републике Српске, полициjе и цивила. Муслимански воjници тада су убили Момира Тробока из Сараjева, Душка Новичића из Зворника, Јована Боjовића, Мира Ђокића, Милана Спаића и Вељка Боjовића, сви из Рогатице, као и Станимира Јовића и Љубомира Богуновића. Везане виjести: Подриње ОСКРНАВЉЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ВРС ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ ПРИПАДНИКЕ ВРС, ПОЛИЦИЈЕ И ЦИВИЛА ЗВОРНИК СУТРА ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ СРБЕ  

У центру Шековића данас jе, поводом Дана и крсне славе општине – Велике Госпоjине, откривено централно спомен – обиљежjе свим погинулим српским борцима у ратовима од 1914. године до посљедњег одбрамбено – отаџбинског рата. Откриваjући спомен-обиљежjе, начелник општине Шековићи Будимир Нинић подсjетио jе да jе његова изградња почела 1998. године. “На натпису истакнутом на споменику видљиво jе да су обухваћени сви борци коjи су дали животе за одбрану српске земље у протеклим ратовима. Нисмо их диjелили на четнике нити партизане, поштуjући њихову жртву у борби за слободу свог народа”, рекао jе Нинић. Предсjедник Скупштине општинске Борачке организациjе Недељко Радивоjевић рекао jе новинарима да jе централно спомен-обиљежjе изграђено захваљуjући напорима општинских

У мjесту Кукавице код Рогатице 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено око 80 српских цивила коjи су у избjегличкоj колони бjежали из Горажда. Злочин jе извршила Кукавичка чета тзв. Армиjе БиХ коjа jе колону напала из засjеде. Припадници Унпрофора снимили су масакр у Кукавицама, а те снимке злочина употребио jе режисер Данис Тановић коjи их jе у свом Оскаром награђеном филму Ничиjа земља представио као злочине коjе су починили Срби. Суд БиХ jе прошле недjеље потврдио оптужницу против четворице бивших припадника муслиманске армиjе – Мухамеда Шишића, Емира Драковца, Азиза Шуше и Тарика Шишића, коjа их терети за ратни злочин против српских цивила у избjегличкоj колони у Кукавицама.

Суд БиХ jе потврдио оптужницу коjа Мухамеда Шишића, Емира Драковца, Азиза Шушу и Тарика Шишића терети да су починили ратни злочин против цивилног становништва над колоном избjеглица српске националности коjа се кретала из мjеста Јабука, из правца Горажда, према Рогатици. У оптужници се, између осталог, наводи да су Шишић, као командир Диверзантског вода, а остали оптужени као припадници Диверзатског вода такозване Кукавичке чете коjа jе до краjа новембра 1992. дjеловала у оквиру 31. Дринске бригаде, а касниjе у саставу 1. Рогатичке бригаде такозване Армиjе БиХ, 27. августа 1992. године координисали и извршили оваj напад снага такозване Армиjе БиХ. У нападу jе убиjено и тешко повређено више цивила, саопштено jе из

У мjесту Црни врх, поред магистралног пута Зворник – Тузла, за сада непознати починиоци оштетили су спомен-плочу погинулим борцима Воjске Републике Српске /ВРС/, потврђено jе Срни у Центру jавне безбjедности Биjељина. Случаj jе полициjи у Зворнику приjављен jуче око 17.00 часова. Дежурни оперативни полицаjац рекао jе да ниjе познато када jе спомен-плоча оскрнављена, те да jе криминалистичка полициjа поступила одмах по приjави и извршила увиђаj. Обавиjештен jе и дежурни тужилац. Наставља се рад на откривању извршиоца. Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао jе Срни да оштећење спомен-плоче погинулим борцима Воjске Републике Српске на Црном врху код Зворника представља нецивилизациjски чин коjи би

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Парастосом и прислуживањем свиjећа на гробовима код споменика у селу Јелашци код Вишеграда данас су обиљежене 22 године од када су припадници такозване Армиjе БиХ на звjерски и мучки начин упали у ово мjесто 1. августа 1992. године и убили десет ненаоружаних цивила. Наjмлађе жртве злочиначког пира биле су осмогодишња Драгана и десетогодишњи Видоjе Јеличић, а наjстариjа jе била Сава Јеличић, коjа jе имала 70 година. Упад муслиманских воjника преживjела су случаjно само његова два становника. Тадашњи истражни судиjа Мирослав Коjић, коjи jе сутрадан био на мjесту догађаjа, каже да за оваj незапамћен злочин над српским цивилима постоjи валидна фото и видео документациjа, као и

БРАТУНАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ – На градском гробљу у Братунцу данас су, парастосом, полагањем цвиjећа код спомен-крста и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалих, обиљежене 22 године од погибиjе седам српских цивила у братуначком приградском насељу Ранча. Делегациjа Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац положила jе цвиjеће, а чланови породица окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код њихових кућа. Међу седморо убиjених биле су три жене, а тог дана 21 мjештанин jе рањен. У овом селу,

У Братунцу jе обиљежена двадесет друга година убиства осам мjештана села Магашићи међу коjима шест жена. Родбина и представници Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Братунац положили су цвиjеће на Спомен-крсту Према свjедочењу очевидаца, комшиjе муслимани, тога дана су у Горњним Магашићима, код Братунца, починиле jедан од наjгнусниjих злочина – убиjали су цивиле, међу коjима шест жена коjе су тога дана радиле на њивама. Злочинци су село запалили. Само пет дана касниjе убиjено jе седам мjештана српске националности у сусjедном селу Хранча. На подручjу Средњег Подриња, током рата од 1992. до 1995. године припадници тзв. Армиjе РБиХ из Сребренице убили су 3.267 цивила и воjника српске националности. Извор: РТРС   Везане виjести:

Служењем парастоса убиjеним и погинулим , и полагањем виjенаца на спомен обиљежjу на Залазjу код Сребренице, у овоj општини ће сутра бити обиљежена годишњица страдања Срба овог краjа, коjе су припадници такозване Армиjе БиХ убили током протеклог одбрамбено – отаџбинског рата Само на Петровдан 1992. gодине, тачно приjе 22. године , снаге Насера Орића су убиле 69 мjештана села Сасе, Залазjе и Биљача “Злочини почињени над Србима у Сребреници током рата, за дио међународне заjеднице, мање су битни него бошњчаке жртве”, сматра Младен Груjичић из Сребренице коjи jе током рата изгубио оца и jош десетак чланова шире породице.. Додаjе да се прави селекциjа међу жртвама, а то показуjе и чињеница да високи званичници

СРЕБРЕНИЦА, 8. ЈУЛА /СРНА/- Једнострана слика ратних збивања и страдања, према коjоj су Бошњаци жртве у Сребреници, а Срби агресори, и даље се пласира у свиjет – а годишњице обиљежавања бошњачког страдања постале су посебна прилика да се таква политика двоструких аршина поново афирмише. Када Срби из Сребренице помену многоброjна убиства сународника и паљење њихових села 1992. и 1993. године, за шта jе одговорна злогласна 28. дивизиjа под руководством Насера Орића, онда обично услиjеди одговор да су одговорни за то страдали у jулу 1995. Значи ли то да су у Поточарима сахрањени сви злочинци и да нико од њих ниjе преживио? Да ли онда међународни званичници сваке године масовно долазе

Теза о геноциду у Сребреници послужила jе на глобалном нивоу и jедном идеолошком циљу коjи се често превиђа. Била jе потребна да би се jавно мњење заварало лажним траговима и да би се пажња одвратила од правог злочина. У августу 1995, користећи фактичку подршку УН и Запада, Хрвати су из Книнске Краjине прогнали око 220 000 Срба, убили више од 2 000 особа и сравнили са земљом српске градове Под условима озбиљног (мада не коначног) подривања система међународних односа коjи jе био установљен на конференциjама одржаним на Јалти и у Потсдаму, новом систему послератне трансформациjе jужног Балкана успостављеном уз доминантно учешће иностраног фактора недостаjао jе легитимитет. Теза о геноциду у