Освештањем Спомен-крста на брду Град у Вишеграду, те служењем парастоса и помена код споменика руским добровољцима на Мегдану, данас је обиљежен Дан руских добровољаца. Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић рекао је да су Руси у протеклом рату својом борбом и животима потврдили братску љубав и православну приврженост Србима, својој православној браћи. “Ми смо народ једног коријена, једне душе, једне вјере и једног идеала слободе, а то потврђују и бројни ратови у нашој прошлости. Русија је ушла у Први свјетски рат да би заштитила Србију након напада Аустроугарске, а да сама није била спремна на рат”, рекао је Милетић. Он је истакао да су добровољци из Русије прискочили

У Вишеграду ће данас бити обиљежен Дан руских добровољаца, у знак сјећања на руске борце погинуле у одбрамбено-отаџбинском рату на подручју овог града у редовима Војске Републике Српске. У Борачкој организацији Вишеград Срни је речено да ће на брду Град у 10.00 часова бити откривен и освештан спомен-крст посвећен погинулим руским добровољцима. Парастос ће бити служен у 11.00 часова на војничком гробљу код споменика руским добровољцима на Мегдану, а потом ће бити служен и помен страдалима. Након тога, делегације ће положити вијенце и цвијеће на споменик руским добровољцима на којем су уклесана имена 37 погинулих, као и на централни споменик браниоцима Републике Српске. У вишеградском Дому културе истог дана у

У Зворнику је данас поводом 25 година од ослобођења града у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служен помен и положено цвијеће на централни споменик за 1.080 погинулих српских бораца, а потом је одржана свечана академија. Тадашњи предсједник општине Зворник Брано Грујић подсјетио је присутне на академији поводом Дана ослобођења града да су муслиманске снаге 4. априла 1992. године узеле град, блокирале све излазе и улазе у град, чиме је настао пакао за српски народ у Зворнику. “Српска нејач у пратњи старијих бјежала је преко Дрине чамцима да спаси главе”, рекао је Грујић и нагласио да се српски народ, када је видио да је изгубио слободу и да му пријети нестанак, организовао и

На брду Град у Вишеграду подигнут је руски крст, посвећен погинулим руским добровољцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Крст је донирало Удружење ветерана “12. април” из Косовске Митровице. Споменик ће бити освештан 12. априла. “За Републику Српску 37 руских добровољаца дало је своје животе. На подручју Вишеграда седам бораца је погинуло. Ми у БОРС-у смо одлучили да им се одужимо на тај начин што ћемо на једном мјесту, доминантном у нашем граду да поставити спомен обижељје – један крст”, истакао је предсједник Предсједништва БОРС-а Вишеград Милисав Васић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Српски народ и руски добровољци | Јадовно 1941. Руски добровољци у рату у Републици Српској (Видео); Срби ми

Документарно-играни филм Радио-телевизије Србије “Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу”, аутора Слађане Зарић, премијерно ће сутра бити приказан у Бањалуци у оквиру “Дана сјећања” које, под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, организује Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. “Филм је покушај да се од заборава отргну трагичне приче o страдању Срба у ратовима на простору бивше Југославије, али и својеврстан апел за правду”, истакла је Зарићева за Срну. Она је рекла да филм доноси причу о злочинима почињеним над Србима у средњем Подрињу од 1992. до 1993. године, а да су у потресним свједочењима описана страдања и убиства српских цивила и

Извесно је да је, до пробоја 16. и 17. јула 1995. године код Незука и до изласка на територију под муслиманском контролом, страдало у борби доста припадника 28. дивизије А БиХ. Један део те колоне је страдао и у сусретним међусобним борбама појединачних група, о чему постоје сведочења припадника 28. дивизије А БиХ. Дакле, није се радило о цивилној колони, како се то у пропаганди и медијској кампањи често истицало, већ о првенствено војној колони која је разбијала и убијала све што се нашло на њеном путу. Највеће заробљавање припадника 28. дивизије десило се на комуникацији Коњевић Поље – Братунац, а један део и у рејону Нове Касабе. Масовна заробљавања

Да би се разумео контекст догађаја у Сребреници из јула 1995. године неопходно је имати у виду историјске чињенице да су Муслимани претходно били непосредни учесници злочина у Подрињу над Србима у двадесетом веку, и то кроз три српска егзодуса (1914., 1941-1945. и 1991-1995). Највеће страдање Срба у Подрињу десило се за време фашистичке творевине НДХ, када је у усташким офанзивама у којима су учествовале тежишно муслиманске јединице страдало преко шест хиљада цивила, само у рејону кањона Дрине. То страдање било је извор страха и несигурности српског народа на почетку грађанског рата у БиХ од 1992-1995. године. Историја је нажалост обиљем чињеница одсликала међунационалне и верске односе и сукобе Срба

Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће, поводом 24 године од убиства 69 Срба из овог мјеста, бити служен парастос и одата почаст страдалима. Парастос ће у 12.00 часова бити служен за све жртве са подручја бивше општине Скелани које су погинуле током рата, а у 12.30 часова биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код Спомен-обиљежја. Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у ово мјесто на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа,

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у протеклом рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године. Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату и 6.469 погинулих Срба средњег Подриња у Другом свјетском рату. Цвијеће су положили предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радомир Граонић, делегација

У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца, данас ће бити служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године. Након парастоса, биће прислужене свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за 3.267 погинулих Срба из регије Бирач и положено цвијеће, чиме ће бити обиљежене 24 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице. Муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја, упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских

У Цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас је служен парастос за 109 погинулих Срба из овог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге из Сребренице убиле на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свијеће за покој душа и положено цвијеће уз спомен-плочу на зиду бјеловачког храма са именима свих убијених, чиме су обиљежене 24 године од њиховог страдања. Цвијеће су положиле делегације Борачке и Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Републике Српске, општина и општинских борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из регије Бирач. На данашњи дан прије