Пред Судом БиХ данас је читањем оптужнице почео главни претрес на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели, оптуженима за свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године на подручју Зворника. У оптужници, коју заступа тужилац Мирослав Јањић, наведено је да су другооптужена Елфета Весели, као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ 1992. године у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице у општини Зворник на најсвирепији начин убила дванаестогодишњег дјечака српске националности. Јањић је, образлажући оптужницу, навео да је Веселијева на најсвирепији начин убила Стојановића, тако што му је док је био на бициклу пришла с леђа и заклала га. Оптужени Халиловић је као надређени Веселијевој и

У селу Јелашци у Вишеграду данас је служен парастос и положено цвијеће код спомен-обиљежја поводом 25 година од злочина муслиманских снага над једанаесторо српских цивила из овог села у протеклом рату, међу којима и двоје дјеце. Предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић рекао је да су бол и туга велики, посебно због тога што ни након 25 година нико није осуђен за овај злочин, иако се зна ко су починиоци. „Поручујемо институцијама Републике Српске да дају што већи допринос да би починиоци били осуђени. Срби су убијани на многим мјестима, а не води се никакав поступак“, навео је Васић. Радиша Шимшић чији је отац страдао каже да је био

На градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, положено цвијеће код спомен-крста и прислужене свијеће за покој душа 19 Срба из насеља Ранча које су убиле муслиманске снаге у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године. Међу ових седам цивила биле су три жене, једно лице се још води као нестало, док је 21 рањено, већином жена и дјеце. Делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положила је цвијеће, а чланови породица и комшије окадили су хумке и прислужили свијеће за покој душа њихових убијених сродника и пријатеља. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и

Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа уз Централни спомен-крст и на хумке убијених данас је на братуначком гробљу обиљежено 25 година од страдања осам мјештана и уништења српског села Горњи Магашићи код Братунца. Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице починили на данашњи дан у Горњим Магашићима код Братунца, један је од најстравичнијих по свирепости. У породичним кућама масакрирано је осморо српских цивила из овог села, од којих шест жена, међу којима је била и седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић. За овај као и све остале злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао нити је процесуиран. „Рок за доношење судске одлуке у предмету `Горњи Магашићи`

На брду Врањача недалеко од Зворника постављен је и освештан Спомен-крст као знак сјећања на све погинуле борце Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Црквене општине Каракај Милан Стојкић рекао је да је изградња овог спомен-крста један од ријетких примјера, или јединствен, у Републици Српској да се на једном мјесту одаје почаст свим страдалим борцима Српске. „Ово мјесто ће постати молитвиште на коме ћемо се сјећати бораца Војске Републике Српске који су уградили своје животе у стварање Републике Српске“, нагласио је Стојкић, који је и један од иницијатора изградње Спомен-крста. Он је нагласио да ће сваке године средином јула за погинуле борце Војске Републике Српске бити служен помен на

У Залазју код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене свијеће за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 25 година oд трагичног Петровдана и великог српског страдања у сребреничкој општини. Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Радомир Павловић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, делегација Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, те делегација Удружења логораша регије Бирач. На споменик су положиле цвијеће и делегације општина Сребреница и Братунац, те бројних општинских невладиних организација проистеклих из рата из општина средњег Подриња, те

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа код споменика и костурнице у селу Залазје, данас ће бити обиљеженo 25 годинa од страдања 69 српских цивила и војника који су убијени на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе, Залазје и братуначиким Биљача и Загони. Осим 69 погинулих, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина, од којих се 10 још воде као нестали, а њих седам су живи заробљени и још нису пронађени. Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је да су догађаји из јула 1995. године у Сребреници „фестивал неистина, фалсификата и подвала“, те да се нико не пита шта се прије тога догодило са сребреничким Србима. Иванишевић је рекао Срни да су муслиманске снаге у селима око Сребренице убиле „на хиљаде Срба“, дјецу, жене и немоћне, те сматра да је „непримјерено свијету“ да власти траже да се тим, јучерашњим убицама, дође и доноси цвијеће. Он је навео да је посљедњу Српкињу, која је имала 80 година и 40 килограма, нашао на улазу у солитер испред зграде сребреничког СУП-а. „Једина Српкиња, па и њу су заклали.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је, данас у Сребреници, да је српски народ кроз историју слободу бранио крвљу и то искуство треба да развије осјећање код Срба да морају бити јединствени, економски и политички јаки да би опстали на овим просторима. Савановић је нагласио да су Подриње и српски народ који живи на том простору били на удару освајача још од османлијског периода, Аустроугарске, те је НДХ жељела да успостави тампон зону између Србије и БиХ. Рекао је да идеја протјеривања Срба из БиХ и Хрватске, која је осмишљена још у Хабзбуршкој монархији, није напуштена. „Тај процес је настављен 1992. године“, рекао је Савановић новинарима,