arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ЦИА умањила број протераних Срба

31. октобар 2018.

Како Америчка обавештајна агенција у детаљном извештају види нашу земљу и стање на КиМ. Навели да је са Косова изгнано свега 16.000 наших сународника. ТОКОМ рата на Косову и Метохији из својих домова протерано је 16.000 Срба и 800.000 Албанаца. И док је наш народ расељен због „одмазде од ратних сукоба“, Албанци су бежали од „масакра и масовног протеривања“. Мали број Срба, Рома, Ашкалија побегао је током насиља 2004. године. Овај сценарио, који личи на холивудску кинематографију, где се погром Срба назива сукобом, написан је у делу званичног извештаја Централне обавештајне агенције резервисаном за Косово. Документ америчких обавештајаца бави се свим државама света, (тако третира и нашу јужну покрајину) и

Сутра се навршава 27 година од почетка прогона и убиства Срба

30. октобар 2018.

Сутра се навршава 27 година од почетка акције хрватске паравојске „Откос 10“ која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је од 1991. до 1997. године живот изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Од укупног броја страдалих на подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, 41 је цивил, од којих је 17 убијено прије акције „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања, те 23 припадника Територијалне одбране /ТО/, док су двојица Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, ликвидирани

За ратне злочине оптужено 818 лица

30. октобар 2018.

Вршилац дужности главног тужиоца Тужилаштва БиХ Гордана Тадић упознала је главног тужиоца Механизма за међународне кривичне трибунале Сержа Брамерца о резултатима рада Тужилаштва БиХ, према чијој је евиденцији у 409 предмета до сада оптужено 818 лица за ратне злочине и тешка кршења међународног хуманитарног права. На састанку Тадићеве и Брамерца, којем су присуствовали и званичници Посебног одјељења за ратне злочине у Тужилаштву БиХ, разговарано је о измјени Стратегије за рад на предметима ратних злочина у БиХ, те о унапређењу регионалне сарадње с циљем процесуирања предмета ратних злочина, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Једна од тема односила се и на проналазак несталих лица, јер се у БиХ још трага за 7.000

Београд, 3. новембар 2018. године: Помен страдалим херојима Митровданских офанзива

30. октобар 2018.

У календару обиљежавања значајних догађаја, Удружење Невесињаца у Београду сваке године организује служење помена погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата и евоцира успомене на велике битке које је Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске водила о Митровдану 1992. и 1994. године. Помен ће се служити на Митровданске задушнице, у суботу 3. новембра 2018. године, у 11.00 часова, у цркви Светог Саве на Врачару. Биће то прилика да се, уз присуство непосредних учесника тих славних битака, још једном подсјетимо дана који су златним словима уписани у историји српског народа. Извор:Слободна Херцеговина Везане вијести: Митровданске офанзиве симбол побједе Митровдан-крсна слава БОРС-а, централно обиљежавање у Невесињу (ФОТО/ВИДЕО) Митровданске битке међу најтежим у протеклом рату

Исламовић шприцао затвореницима сузавац у очи

29. октобар 2018.

У наставку суђења пред Судом БиХ Алминку Исламовићу за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Миодраг Кушљић присјетио се како је оптужени шприцао сузавац у очи Винку Околићу и Браниславу Нарићу који су били затворени на стадиону „Полет“ у тадашњем Босанском Броду. Кушљић је посвједочио да су га припадници војне полиције ХВО-а ухапсили 29. јуна 1992. године само зато што је Србин и затворили у једну просторију на стадиону у којој је већ било 25 до 30 углавном српских затвореника. Свједок је рекао да их је чувала војна полиција, а да је оптуженог Исламовића, којег је познавао од раније, повремено виђао. Додао је да је

У сриједу парастос за 39 погинулих бораца ВРС

29. октобар 2018.

У Храму Светог Николе у Живиницама код Кнежева у сриједу, 31. октобра, биће служен парастос за 39 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ са овог подручја погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Борачке организације Кнежево Ранко Вучић рекао је Срни да ће бити служен и помен код спомен-обиљежја у овој мјесној заједници. Вучић је поручио да младе генерације у Републици Српској никада не смију заборавити српске јунаке који су дали животе за Републику Српску. Он је додао да је из мјесне заједнице Живинице и засеока Рађевићи након рата умрло још 11 српских бораца. Програм обиљежава почиње у 10.00 часова. Помен организују Борачка организација и Парохија Српске православне цркве Живинице, уз помоћ општине

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину

29. октобар 2018.

Хрватске власти данас представљају Србију као агресора а Крајину као државу терора. Истина је да је Хрватска била та која је започела рат. Да је на шовинистичкој мржњи према Србима исковала национално јединство. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. јула 2016. године. Написао сам једну књижицу под претенциозним насловом Историја Републике Српске Крајине. Скромну синтезу утемељену на основу важније литературе и објављених докумената. Њен је значај пре свега у теми која је код нас мало заступљена и наслову који као такав не постоји. Као што не видим научне домете у тој књизи не мислим ни на зараду, а било би је, и те

Браћа Трифковићи граде спомен-капелу на Чемерну

29. октобар 2018.

У знак сјећања на 32 невине српске жртве страдале 10. јуна 1992. године у нападу муслиманских војних снага на село Чемерно код Илијаша, петорица браће Трифковић покренула су иницијативу за подизање спомен-капеле у овом селу чија је изградња у току. Иницијатива је покренута уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома и уз сагласност општине Илијаш, а парох илијашки Божидар Тановић каже да је изградња спомен-храма у поодмаклој фази и да је највјероватније да ће до 10. јуна идуће године највећи дио радова бити успјешно приведен крају. „Браћа Трифковић, од којих четворица живе и раде у Аустралији, а један у Бијељини, су заједно са браћом Србима скупили одређена средства за изградњу

Читлук

Слaвнo Дивoсeлo спaлo нa чeтворo стaнoвникa

29. октобар 2018.

Kрoз истoриjу, Читлук, Meдaк, Пoчитeљ, Oрницe и Дивoсeлo су сe нeкoликo путa дизaли из пeпeлa, aли двaдeсeт гoдинa oд зaдњeг рaтa, oпoрaвaк joш ниje зaпoчeo Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. новембра 2015. године. Двaдeсeт гoдинa нaкoн рaтa, живoт сe ниje врaтиo у сeлa oкoлицe Гoспићa. Читлук, Meдaк, Пoчитeљ, Oрницe и Дивoсeлo сaмo су нeкa oд сeлa с бoгaтoм, aли и трaгичнoм истoриjoм личкoг крaja, a дaнaс су пoтпунo пустa или их oд зaбoрaвa чувa нeкoликo стaрaцa кojи сe мoгу избрojaти нa прстe jeднe рукe. Дивoсeлo, пoзнaтo пo личким oкaмa, дaнaс je гoтoвo пустo. Рoднo сeлo нaрoднe хeрojкe Нaдe Димић je 1931. гoдинe

Свијеће

ДАНАС 27. ГОДИШЊИЦА ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА У ПОЖЕШКОЈ КОТЛИНИ

29. октобар 2018.

Навршава се 27 година од етничког чишћење 26 српских села Пожешке котлине према писаној наредби државног органа Хрватске, која је била прва и једина у Европи послије Другог свјетског рата, саопштио је Информационо документациони центар „Веритас“. У том етничком чишћењу 23 села потпуно су уништена, а, према још непотпуним подацима „Веритаса“, убијена је 71 особа српске националности, од којих су 33 биле жене, а 42 је било старијих од 60 година. Према наводима „Веритаса“, за ово етничко чишћење још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима. „Веритас“ подсјећа да су тачно у подне 29. октобра 1991. године припадници цивилне заштите и полиције почели спроводити „Наредбу о евакуацији“

Јубилеј „Новости“: Милан Тепић као Стеван Синђелић

28. октобар 2018.

Записи о настанку, прохујалом времену, успону, грешкама и људима. РАТ! Страшна, злокобна реч, све чешће се исписивала на страницама домаће штампе почетком деведесетих година. Новинари „Новости“ нашли су се на новом, дотад најтежем испиту. Са првим сукобима у Хрватској и Босни и Херцеговини наши репортери појавили су се на првим линијама фронтова. Туђманов поход на остварење „тисућлетног сна Хрвата“ о самосталној држави пробудио је мрачне духове прошлости у колективном сећању српског народа у Хрватској. Формирање САО Крајине био је израз бунта Срба из Хрватске против њихове маргинализације, повампирења усташтва и рехабилитације тековина НДХ. И док су око Книна и Пакраца ницале блокаде путева први репортери нашег листа кретали су на

Парастос за страдале и погинуле Билогорце 28. октобра 2018. у Београду

27. октобар 2018.

У недељу, 28. октобра 2018. у Храму св. апостола и евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у околностима грађанског рата у Хрватској 1991-1995, поријеклом са источне Билогоре те преко 100.000 православних Срба који су рођени и сахрањени на Билогори од 1552. до 2018. године. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“ из Београда.   Приредио: Ранко Раделић, Билогора.рс Везане вијести: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фажизма! Бесjеда проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побиjеним у хрватскоj акциjи „Откос“ 29.10.2011. – БЕОГРАД – СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ

ПУ Приједор поднијела извјештај за злочине у сплитској Лори

26. октобар 2018.

Полицијска управа Приједор, Тужилаштву БиХ, поднијела је извјештај против дванаест лица за кривична дјела почињена у сплитском логору Лора, од маја 1995. до августа 1997. године. https://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/10/26/tvclip031565.mp4 Осумњичени се терете за ратни злочин против ратних заробљеника и неоправдано одгађање повратка ратних заробљеника. За злочине у Лори, како незванично сазнајемо терете се Мате Лаушић генерал – пуковник Хрватске војске и Мирослав Бузов, командант овог логора. Против десет лица, припадника ХОС-а поднесен је извјештај за кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника. Међу њима су како сазнајемо управник логора Лора Томислав Дујић и још девет чувара, „Осумњичена лица се терете да су у временском периоду од прве половине маја 1995. године до

Подићи споменик на Казанима

26. октобар 2018.

Замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић изјавио је данас Срни да споменик свирепо убијеним сарајевским Србима на Казанима мора бити подигнут, али да је проблем што то власти у Федерацији БиХ /ФБиХ/ не допуштају. „Нажалост, ни 25 година од гнусног злочина споменик није подигнут. Од 2007. године имали смо 13 захтјева упућених институцијама ФБиХ да споменике подигнемо у сарајевској Добровољачкој улици, Тузли, Бихаћу, Јајцу и у осталим мјестима гдје је српски народ страдао у протеклом рату, али све је остало на овоме“, рекао је Лазић. Лазић је истакао да ће Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и даље

У понедјељак наставак суђења за злочин над Србима у Броду

26. октобар 2018.

Суђење Алминку Исламовићу за злочине почињене над српским цивилима у Броду 1992. године биће настављено у понедјељак, 29. октобра, најављено је из Суда БиХ. Рочиште, које је требало бити одржано 17. септембра, отказано је због обавеза тужиоца. Исламовић је оптужен да је као некадашњи припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде Хрватског вијећа одбране од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. Он се терети и за одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА