arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Миодраг Линта

Линта: Непријатељски захтев хрватских посланика

6. април 2019.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као непријатељски захтев хрватских посланика Мире Буља из Моста, Хрвоја Зекановића из Храста и других да хрватске власти блокирају Србију у приступним преговорима о чланству у ЕУ док не пружи све доступне информације о несталима и масовним гробницама. „Буљ и Зекановић добро знају антицивилизацијску чињеницу да у Хрватској постоји 36 познатих гробних места у којима се налазе посмртни остаци Срба, а власт у Загребу нема вољу да се ексхумирају“, навео је Миодраг Линта у саопштењу. Он је навео да се једно од тих места налази на книнском гробљу где је сахрањено 11 масакрираних Срба и један муслиман током и после злочиначке

Међународна научна конференција о Сребреници 12. и 13. априла

4. април 2019.

Међународно-научна конфереција о теми „Сребреница стварност и манипулација“ биће одржана 12. и 13. априла у Бањалуци. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО О дешавањима у Сребреници током ратних година у БиХ на конференцији, говориће еминентни политички и правни стручњаци из Србије, Републике Српске, САД, Енглеске, Аустрије и Швајцарске. – То ће показати и реферати бројних стручњака и да кажемо да су се у Сребреници десили злочини али се не могу етикетирати геноцидом и да је обавеза надлежних институција да се сви који су чинили злочине казне – навео је Milovan Милутиновић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске. Извор: РТРС

Млади у Загребу узвикивали Кордићу да је ратни злочинац

3. април 2019.

Група младих упала је у Загребу на предавање Дарија Кордића, бившег припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ који је осуђен за ратне злочине, те прекинула скуп, повицима да је он ратни злочинац, преносе хрватски медији. Кордић је синоћ у Студентском дому „Стјепан Радић“ у Загребу држао предавање о вјери на које су упали млади и прекинули га. Млади су узвикивали да је Кордић ратни злочинац и развили транспарент, који им је потом одузет, након чега су побјегли. Кордић је некадашњи потпредсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, а од 1994. до 1995. године био је на челу ХДЗ-а БиХ. Хашки трибунал осудио је Кордића на 25 година затвора за ратне злочине над бошњачким цивилима

Никола Милованчев: Има нас који верујемо у Косовски завет

2. април 2019.

Г. Небојша Бакарец, функционер СНС-a, објавио је у „Политици“ чланак „Погубне последице замрзнутог конфликта“. Поједини наводи у чланку не одговарају чињеничном стању а вређају ме и као православног верника (речи о „…утопијама о Косовском завету…“), па ћу се на њих осврнути. (Реаговање поводом текста „Погубне последице замрзнутог конфликта”, „Политика”, 16. март.) Аутор чланка се залаже за постизање „компромиса“ о статусу Косова, који би у суштини значио промену уставног решења о Косову (преамбуле Устава Србије). За сва догађања од 2003. до данас (злочин у Гораждевцу 2003., погром над Србима 2004., проглашење независности Косова 2008…) г. Бакарец криви стање „замрзнутог конфликта“ односно непристајање на признање противправне сецесије Косова. Ово је велика еволуција

Одата пошта Србима које су звјерски убили хрватски и муслимански ратници

2. април 2019.

Код Спомен-обиљежја на православном гробљу у Мркоњић Граду положени су вијенци поводом обиљежавања 23 године од ексхумације највеће масовне гробнице са тијелима 181 звјерски убијеног Србина током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске. Вијенце су на споменик, осим породица жртава, положили и представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, општине, локалне Борачке организације и Удружења логораша. Претходно је у капели Светог апостола Марка у Мркоњић Граду служен парастос за страдале. Замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца Вељко Лазић рекао је новинарима након полагања вијенаца да је жалосно што нико након толико година

Још једна пресуда која је изазвала огорчење – Исламовићу 14 мјесеци затвора

2. април 2019.

Десет логора за Србе, тортура 2.000 логораша, силовањa, мучења, масакрирања и убиство 226 лица. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Разлог су за 14 мјесеци затвора, колико је Суд БиХ првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране Алминка Исламовића, за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године. Још једна пресуда која је згрозила јавност Републике Српске! Припадници регуларне Војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица, током марта 1992. односно прије, како то неки желе представити почетка рата у БиХ, већ 26. марта, убили су 42 Срба из Сијековца, а ноћ прије породице Дујанић и Мартић. Међу злочинцима, био је Алминко Исламовић, као припадник и командир Војне полиције ХВО-а од марта до октобра 1992.

За злочине над Србима у Броду Исламовићу 14 мјесеци затвора

1. април 2019.

Суд БиХ данас је првостепеном пресудом осудио бившег припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Алминка Исламовића на 14 мјесеци затвора за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године. Исламовићу ће у казну бити урачунато вријеме проведено у притвору од 25. октобра 2017. до 6. априла 2018. године. Исламовић је осуђен за двије тачке из оптужнице, и то за нечовјечно поступање и отуђења имовине српских цивила на подручју тадашњег Босанског Брода, док је по осам тачака оптужнице ослобођен. Предсједавајући Судског вијећа Зоран Божић рекао је да је Вијеће закључило да је Тужилаштво БиХ доказало да је Исламовић починио злочин против цивилног становништва. Исламовић је осуђен за нечовјечно поступање према цивилима Браниславу

Којић: Независна међународна комисија да утврди истину о страдањима

1. април 2019.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић увјерен је да ће Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године радити професионално и објективно и релативно брзо утврдити основне чињенице о рату и страдањима. Којић је рекао Срни да још нико није осуђен за бројне злочине и масовна убиства српских цивила и заробљених војника, односно вођено је неколико судских процеса и само у једном су починиоци злочина осуђени за појединачна убиства. „У Сребреници и око ње била су велика српска страдања у првој години рата када су се догодили масовни прогон, убиства и уништавање свега што

Сарајево протерало и Србе који су га ослободили

1. април 2019.

Међу антифашистима који су због порекла изгубили своје улице у престоници БиХ има и оних који су тај град ослободили на дан који се још званично слави Упоредо са протеривањем Срба из Сарајева, бошњачка политика је радила и на затирању трагова вековних српског народа у том граду. На мети тог „пројекта” нашао се и известан број сарајевских улица са именима српских хероја антифашиста, међу кoјима су и они чијом је заслугом 6. априла 1945. ослобођено Сарајево. Тај датум се и дан-данас слави као дан ослобођења града на Миљацки. Новокомпонованој бошњачкој политици нису мрски постали само српски антифашисти Славко Родић, Перо Косорић, Војислав Кецмановић Ђедо, Васо Мискин, Марија Бурсаћ, Радојка Лакић,

Сутра се навршава 28 година од „КРВАВОГ УСКРСА“ на Плитвицама

30. март 2019.

Сутра се навршава 28 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка „Плитвице“, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Акција је услиједила због погибије „редарственика“ Јосипа Јовића, који је проглашен „првом жртвом домовинског рата“ иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац у својој књизи „Истина мора изаћи ван“ записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване „пумпарице“ – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа

Држава плаћа одштету браћи Миоковић

29. март 2019.

Општински суд у Пакрацу пресудио је да Хрватска мора исплатити 95.000 куна /12.764 евра/ одштете Србину Николи Миоковићу из Антуновца због бруталног мучења у јесен 1991. године, које су над њим извршили „мерчеповци“. Томислав Мерчеп је осуђени ратни злочинац, а Миоковић је доказао да су га мучили припадници МУП–а који су били стационирани у Пакрачкој пољани под командом Томислава Мерчепа. Миоковића су путем индукторског телефона мучили електрошоковима. Након неколико дана, пресељен је у мјесто Међурић, недалеко од Кутине, гдје је био затворен у кући, а потом премјештен на присилни рад у складиште које је користио МУП. Никола Миоковић је ухапшен заједно са својим братом Душаном, који је прошао идентичну тортуру.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. март 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

28. март 2019.

Село Дебело Брдо, Кореница. Усташе 28. марта 1942. године побиле и спалиле српске сељаке коjе су затекле у селу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.   

Почело истраживање страдања Срба у Сарајеву

27. март 2019.

Само у Источном Сарајеву током рата је страдало најмање 118 малишана. – Деведесетих је у главном граду БиХ било 150.000 српских житеља, а сада их је неколико хиљада Над несретном судбином хиљада сарајевских Срба и преко стотину хиљада изгнаних деценијама је надвијена сена „града жртве” због које су патње српског народа у том граду остале скрајнуте, а збивања у ратном Сарајеву до данас умногоме замагљена. Покушаји да се расветле страдања Срба остали су неуспешни. Сведочанства преживелих логораша из сарајевских логора или меморијали за жртве спорадично подсете на страхоте из ратних дана. Пре некoлико дана, у склопу Дана сећања на страдалу децу Српског Сарајева (Источног Сарајева), јавност се подсетила на то

Миодраг Линта / Фото Танјуг / З. Жестић

Линта: Тужилаштво у Београду да покрене истрагу о злочину у Сијековцу

27. март 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је Тужилаштво Србије за ратне злочине да покрене истрагу о злочину над српским цивилима у Сијековцу и тако пошаље јасну поруку да злочини над Србима не смију остати некажњени. Линта истиче да је велики број људи који су учествовали у злочину у Сијековцу и даље на слободи, а главни разлог види у чињеници да је правосуђе БиХ етнички мотивисано и да није учинило готово ништа на кажњавању налогодаваца и извршилаца овог монструозног злочина. Он у саопштењу подсјећа да је на данашњи дан прије 27 година у селу Сијековац код Брода почињен први ратни злочин над Србима на територији БиХ када је током

Служен парастос борцима ВРС погинулим на Теочаку

27. март 2019.

У Бијељини је јуче служен парастос и одата почаст за 58 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату погинули на подручју Теочака. Парастос је служен у Цркви Светог Ђорђа, након чега су породице погинулих положиле цвијеће и вијенце на централно спомен-обиљежје. Предсједник бијељинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Дарко Стевић рекао је да је на подручју Теочака за вријеме ратних дејстава од 1992. до 1996. године погинуло 58 српских бораца, а највећи број је животе дао, бранећи српска села 26. марта 1993. године и истог дана 1994. године. „Теочак је једно од бројних мјеста-симбола страдања на бранику Република Српске и зато је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА