Међу антифашистима који су због порекла изгубили своје улице у престоници БиХ има и оних који су тај град ослободили на дан који се још званично слави Упоредо са протеривањем Срба из Сарајева, бошњачка политика је радила и на затирању трагова вековних српског народа у том граду. На мети тог „пројекта” нашао се и известан број сарајевских улица са именима српских хероја антифашиста, међу кoјима су и они чијом је заслугом 6. априла 1945. ослобођено Сарајево. Тај датум се и дан-данас слави као дан ослобођења града на Миљацки. Новокомпонованој бошњачкој политици нису мрски постали само српски антифашисти Славко Родић, Перо Косорић, Војислав Кецмановић Ђедо, Васо Мискин, Марија Бурсаћ, Радојка Лакић,

Само у Источном Сарајеву током рата је страдало најмање 118 малишана. – Деведесетих је у главном граду БиХ било 150.000 српских житеља, а сада их је неколико хиљада Над несретном судбином хиљада сарајевских Срба и преко стотину хиљада изгнаних деценијама је надвијена сена „града жртве” због које су патње српског народа у том граду остале скрајнуте, а збивања у ратном Сарајеву до данас умногоме замагљена. Покушаји да се расветле страдања Срба остали су неуспешни. Сведочанства преживелих логораша из сарајевских логора или меморијали за жртве спорадично подсете на страхоте из ратних дана. Пре некoлико дана, у склопу Дана сећања на страдалу децу Српског Сарајева (Источног Сарајева), јавност се подсетила на то