Отаџбински рат Архиве - Страница 57 од 504 - Јадовно 1941.

ВЕСЕЛИЈЕВОЈ 10 ГОДИНА ЗАТВОРА ЗА УБИСТВО ДЈЕЧАКА СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА

8. мај 2019.

Суд БиХ изрекао је данас првостепену пресуду којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Сакиб Халиловић ослобођен је оптужби да је посматрао убиство дјечака и пропустио да, као командант Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ, казни Веселијеву која је била припадник овог вода. На основу исказа великог броја свједока и вјештака медицинске струке Судско вијеће је закључило да је Веселијева починила кривично дјело за које је оптужница терети. Елфети Весели је у казну урачунато и вријеме проведено у притвору од 24. марта 2017. године, као и вријеме проведено у екстрадиционом притвору у Швајцарској.

Обиљежено 27 година од страдања Срба из Чардака

5. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента данас је обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Тим поводом у Цркви Светог апостола Томе, која је саставни дио спомен-комплекса, служена је Света литургија, а потом и парастос, након чега су положени вијенци и прислужене свијеће за страдале. Обиљежавању 27 година од страдања дервентских Срба присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је на Мали Васкрс 1992. године над српским становништвом Чардака направљен велики покољ. “Становништво Дервенте тада још није било ни схватило да ће бити рата. То је био

Годишњица злочина над Србима у Граховишту код Сарајева

5. мај 2019.

Село Граховиште, смјештено на падинама Сарајева, данас је пусто. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Остаци запаљених кућа свједоче о стравичном злочину над Србима током протеклог рата. Прво је 4. маја 1992. заробљено девет мушкараца и стрељано код стадиона Кошево. Мјесец дана касније у новом нападу муслиманских снага убијене су жене и старци. Заједничко за оба злочина осим да нису процесуирани, јесте да су жртвама одсјецане главе. Након свеопштег напада на ЈНА у Сарајеву који је кулминирао злочином у Добровољачкој, 4. маја 1992. Зелене беретке и наоружани муслимани из Кобиље Главе упали су у Граховиште, код комшија Срба. Цивиле су заробили, њихово ослобађање условили предајом мушкараца који су се бројчано надјачани и слабо наоружани

Сутра обиљежавање 27 година од страдања Срба из Чардака

4. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента сутра ће бити обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Програм обиљежавања почеће у 10.00 часова Светом литургијом у Цркви Светог апостола Tоме, која је саставни дио спомен-комплекса. У 11.00 часова биће служен парастос, затим положени вијенци и прислужене свијеће за страдале, а планирано је и обраћање званица. У оквиру Спомен-комплекса “Чардак”, који је изграђен поред магистралног пута Дервента-Добој, налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква. Обиљежавање 27 година од страдања Срба у овом насељу организују општина и Удружење ратних заробљеника Дервента. Извор: СРНА

Сјећање на прве жртве и 27 година од почетка ослобођења Модриче

3. мај 2019.

Служењем помена погинулим борцима и полагањем цвијећа пред централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби данас је у Модричи обиљежено 27 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. На овом скупу, који је организовало Удружење “Ветерани” из Модриче, подсјетили су да су у зору 3. маја 1992. године јединица од 230 добровољаца из окупиране Модриче и Срби са слободне територије на Tребави ушли у ову општину и ослободили српско становништво које је од 11. априла било у окружењу муслиманских и хрватских снага. Предсједник Удружења “Ветерани” Модрича и учесник операције Новак Обједовић нагласио је да је то био почетак ослобођења и одбране Модриче и Републике Српске. Прве жртве у

Бојанић: Зна се гдје је мјесто злочинцима

3. мај 2019.

Слободан Бојанић који је рањен на данашњи дан прије 27 година у Добровољачкој улици у Сарајеву, када се повлачила колона припадника ЈНА, оцијенио је да не постоји воља да тај злочин буде процесуиран, те изразио жаљење што не може на мјесту страдања прислужити свијеће својим друговима Здравку Томовићу, Миодрагу Ђукићу и другим настрадалима. “Имам утисак да се нико не труди да се овај догађај спомене, да се неке ствари изнесу на видјело и да злочинци буду кажњени. Нисам националиста, нисам за рат, ја сам за помирење са људима, а злочинцима се зна гдје је мјесто”, рекао је Бојанић новинарима у Источном Сарајеву. Он је изразио жаљење што породицама страдалих у

СТРАВИЧНА ИСПОВИЈЕСТ ВОЈНИКА ИЗ ДОБРОВОЉАЧКЕ: Ваљали су нас по асфалту, нож и пушке под грло стављали

3. мај 2019.

Напад на колону ЈНА која је излазила из Сарајева у Добровољачкој улици 1992. године био је планиран, и то је једина истина, а истовремено 27 година свакодневно слушамо лажи због којих нико не одговара, рекао је Данило Берибака, припадник војне полиције ЈНА који је био у колони. – Најбоље би било да се ми који смо нападнути и они који су нас напали суочимо, да би коначно престали са лажима – рекао је Берибака за “Глас Српске” и додао да је вријеме да се те ствари коначно рашчисте. Он је истакао да је срамота то што нема судског епилога. – Изгледа да чекају да сви биолошки нестанемо и да умре

Усташка идеологија и профит од оружја

3. мај 2019.

Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу у Југославији, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке емиграције која је рушила Југославију свим средствима. Најпознатија Шушкова пропагандна акција догодила се 1979. године, кад је испред тадашње југословенске Амбасаде у Отави покушао да постави мртвачки сандук са свињом на којој је било написано “Tито”. С обзиром на то да је свиња била жива, цијели случај довео је до истраге коју су спровеле канадске власти због кршења

Масакр у Благају на Ђурђевдан 1941.

3. мај 2019.

Масакр у Благаjу су извршиле усташе над Србима из Вељуна и околине коjи jе траjао од 6. до 8. маjа 1941. године. Био jе први масовни злочин геноцида над Србима на Кордуну. Био jе то организован злочин планиран у самом врху усташке организациjе и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на териториjи НДХ. У овом злочину око 530 мушкараца из Вељуна и околине похватано jе или домамљено на превару у зграду жандармериjске касарне и школе у Хрватском Благаjу и усмрћено jе на зверски начин хладним оружjем, осим jедне групе коjа jе била стрељана. Планирање злочина и изазивање мржње Краjем априла 1941. у жупном стану жупника Блажа Томљеновића у Хрватском Благаjу

Обиљежавање 27 година од страдања у Добровољачкој

3. мај 2019.

У мјесту Миљевићи у Источном Сарајеву данас ће бити обиљежено 27 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, када су убијена њих 42, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима. Према програму обиљежавања, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у 11.00 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос убијеним. У 11.30 часова биће положени вијенци код централног Спомен-крста код Спомен- костурнице, а за 11.45 часова предвиђено је обраћање званичника. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите. У нападу паравојних муслиманских наоружаних формација на припаднике

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

2. мај 2019.

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

У Лијешћу служен помен за осморицу српских бораца

2. мај 2019.

Код спомен-обиљежја у порти Цркве Свете Тројице у насељу Лијешће у општини Брод данас је служен помен за осморицу српских бораца погинулих прије 27 година током агресије хрватске војске. Предсједник Одбора ратних војних инвалида који дјелује у саставу Борачке организације Брод Горан Мичија нагласио је да је осам бораца погинуло 2. маја 1992. године, бранећи најмилије од хрватске агресије. “Будућа покољења морају учити о стварним и истинским догађајима на простору Брода и шире. Сјећање и организација помена на храбре борце и све српске жртве у протеклом рату је наша обавеза и дужност”, рекао је Мичија. Вијенце су положиле породице погинулих бораца, начелник општине Брод Илија Јовичић, делегација локалне Борачке организације

Пoмeн жртвaмa Бљeскa у Oкучaнимa

2. мај 2019.

Нaкoн Бљeскa зaпaднa Слaвoниja je испрaжњeнa oд стaнoвништвa српскe нaциoнaлнoсти, aли ми je дрaгo дa сe живoт врaтиo у тa пoдручja, кaзao je Никoлa Ивaнoвић Првoг мajскoг jутрa, у цркви Свeтoг Димитриja у Oкучaнимa, oдржaнo je мoлитвeнo сjeћaњe зa свe српскe жртвe oпeрaциje Бљeсaк, прoвeдeнe 1. и 2. мaja 1995. гoдинe, у кojoj je пoбиjeн вeлики брoj српских цивилa, a стaнoвништвo je дoживjeлo вeлики eгзoдус. Литургиjу и пoмeн служилo je цjeлoкупнo свeштeнствo Пaкрaчкo-слaвoнскe eпaрхиje, кao и двojицa свeштeникa из Oсjeчкoпoљскe и бaрaњскe eпaрхиje. Црквa je билa пунa вjeрникa кojимa су мнoги рoђaци и члaнoви пoрoдицe пoбиjeни у Бљeску, прeдстaвникa Србa у Хрвaтскoj и прeдстaвникa Србиje. Oсим сaбoрскoг зaступникa Бoрисa Mилoшeвићa, пoмeну

Штрбац: Иста слика и након 24 године- Хрвати славе, Срби тугују

1. мај 2019.

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је да још нико није одговарао за ратни злочин над Србима западне Славоније у хрватској акцији “Бљесак” када је убијено 283 Срба, међу којима 114 цивила, истакавши да је и послије 24 година слика иста јер Хрвати славе, а Срби тугују. “Прођоше 24 године, а слика иста. Данас у Окучанима славље, цијели државни врх Хрватске, параде, а ми овдје у Србији, Републици Српској и широм свјета гдје су се расули Срби из западне Славоније и из Крајине, тугујемо”, рекао је новинарима Штрбац, који је у Цркви Светог Марка у Београду присуствовао парастосу жртвама “Бљеска”. Он је навео да нико није одговарао за злочин

У Бањалуци идентификовани посмртни остаци седам Срба

1. мај 2019.

У Бањалуци су идентификовани посмртни остаци осам жртава из протеклог рата, од којих је седам ексхумирано из масовне гробнице на локалитету Градског гробља у Броду, саопштено је јуче из Института за нестала лица БиХ. У саопштењу је наведено да су јуче породице погинулих и несталих потврдиле идентитет седам жртава српске националности. Идентификовани су Станко /Симо/ Бузак, рођен 1931. године, Стоја /Стево/ Сријемац, рођена 1910. године, Петра /Захарије/ Сријемац, рођена 1930. године, Обрад /Мирко/ Пиваш, рођен 1931. године, Недељко /Милан/ Митрић, рођен 1953. године, Милорад /Цвјетко/ Лазић, рођен 1941. године у Броду и Мирослав /Јово/ Јефтић, рођен 1974. године у Славонском Броду. Раније је у Заводу за судску медицину Републике Српске у