arrow up

Грабовац: Посавина крије измјештене српске гробнице

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да се на подручју Посавине налази велики број измјештених српских гробница. „Постоје измјештене масовне српске гробнице на чије постојање је раније указао Нијаз Чаушевић Медо, бивши командир Интервентног вода ХВО-а чији су припадници у марту 1992. године починили злочине над српским цивилима у Сијековцу код Брода“, рекао је Грабовац Срни. Он каже да је највећи проблем то што Тужилаштво БиХ неће да покрене кривични поступак у вези са убиством 59 Рома 1992. године код Брода, чија су тијела пронађена у масовној гробници у Дубочцу. Грабовац је подсјетио да породице погинулих и несталих из Републике Српске

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

НАТО ракетама преорали гробове мојих најмилијих

Душко Максимовић, бивши просветни инспектор из Приштине, о тешким данима 1999. године: Позлило ми је када сам видео разбацане кости моје жене и оца. Селио сам се више пута, али са мог Косова никад нисам отишао Да сам их сваки дан свог живота сахрањивао, лакше би ми било него што сам морао да купим кости мртве жене Сунчице, покојног оца, и других Срба чији су гроб у Приштини, 27. априла иза поноћи, погодиле НАТО бомбе. Кратер на месту где је лежала супруга био је дубок осам, а велик преко 13 метара. Сандуци и посмртни остаци, разбацани на све стране, а мени је, када сам видео призор из пакла, позлило и

ledici.jpg

Сутра помен Србима убијеним у Ледићима

У селу Ледићи, у федералној општини Трново, сутра ће бити обиљежено 27 година од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила. Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима, починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић. Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милан Тешановић који је имао само 18 мјесеци

ИСПОВЕСТ СУПРУГЕ ПУКОВНИКА: Први је умро пуковник Ловре

Осиромашени уранијум, који је нато посејао на КиМ, убија већ 20 година, ово је исповест супруге хероја. Старешина војне полиције имао је само 42 године када га је однео рак плућа на Божић 2001. Мој супруг Вељко почео је да кашље одмах по доласку са КиМ, а већ у јулу 2000. на ВМА су ми рекли да има четврти стадијум канцера на плућима. У једним недељним новинама 13. јануара 2001. појавила се прва информација како се сумња да су 10 војника и официра који леже на ВМА у ствари жртве осиромашеног уранијума, док је мој Вељко умро шест дана пре, на Божић. Сахранили смо га на Светог Стефана. Да, породица

Граорац: Исти лажни свједови пресудили мени и Лукајићу

Пензионисани саобраћајни полицајац из Сплита Мирко Граорац каже да га је на основу лажних свједочења Владе Угрина, Жарка Толе и Франа Мамића прије 23 године Жупанијски суд у Сплиту осудио на 15 година затвора за наводе ратне злочине на Мањачи, гдје никада није био. Граорац истиче да га је потресло када је сазнао да је Жупанијски суд у Загребу, на основу свједочења Угрина, Толе и Мамића, осудио пуковника Војске Републике Српске Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина на Мањачи. „Свако треба да одговара ако је починио ратни злочин, али сигуран сам да је Лукајић невин зато што је осуђен на основу свједочења тих нељуди. Ако су имали

Mилaн Рaдaнoвић: Други свjeтски рaт ниje биo рaт измeђу Србa и Хрвaтa

Moja књигa je свojeврсни oмaж сeлимa испoд Пaпукa кoja вишe нe пoстoje или ћe изумриjeти у скoриje вриjeмe, a кoja су билa пoприштe тeшких и слaвних дaнa пaртизaнскe бoрбe нaрoдa Слaвoниje. Jeдaн oд вaжниjих зaкључaкa у књизи тичe сe пoстojaњa мeђуeтничкe сoлидaрнoсти у нajтрaгичниjeм рaздoбљу у упaмћeнoj прoшлoсти тoг пoдручja Oкoсницу вaшe нoвe књигe ‘Слaвoниjo, трипут си гoрилa’ кoja дeтaљнo прaти пeриoд измeђу 1941. и 1945. чинe прoтjeривaњe српскoг стaнoвништвa из дoбрoвoљaчких нaсeљa 1941. гoдинe, мaсoвнo пoкaтoличaвaњe oд 1941. дo 1942., oдвoђeњe у лoгoрe српскoг, рoмскoг и jeврejскoг стaнoвништвa 1942., кao и пoсљeдицe aнтипaртизaнских вojних oпeрaциja ‘Брaун’, ‘Пaулa’ и ‘Oлуja’. Штo je рaзлoг дa дoгaђajи у Пoдрaвскo-слaтинскoм крajу свe дo

Обиљежавање Дана Првог и Другог крајишког корпуса

У оквиру обиљежавања Дана Првог и Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске, у Цркви Светих великомученика јасеновачких у бањалучкој касарни Козара, данас је служен парастос погинулим борцима ВРС, након чега су положени вијенци на спомен-плочу. Помен је служило свештенство Епархије бањалучке. Вијенце спомен-плочу погинулим војницима Војске Републике Српске положили су изасланик предсједнице Српске Милорад Којић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Драган Вуковић, те у име Владе Српске Мирослав Маричић. На споменик су положени и вијенци делегације Борачке организације Републике Српске, команданта Првог и Другог крајишког корпуса, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Удружења пензионера ВРС, бањалучке Борачке организације, чланови породица погинулих припадника ВРС и бројни грађани. Први крајишки

Глас Српске: Младен Лончар иза пројекта сатанизације Српске

Иза пројекта чији је циљ да бивши логор за ратне заробљенике на Мањачи прикаже као концентрациони и да тако буде сатанизована Република Српска стоји бивши начелник Сектора за савјетодавну, здравствену и психолошку помоћ при Министарству бранитеља Хрватске Младен Лончар, пише „Глас Српске“, позивајући се на бројне изворе из војних безбједносних кругова. Сазнања овог листа индиректно је потврдио и Дубравко Вучковић, један од крунских свједока на суђењу пуковнику Војске Републике Српске Дани Лукајићу, којег је Жупанијски суд у Загребу осудио на шест година затвора због ратних злочина над заробљеницима на Мањачи током 1992. године. „Познајем Младена Лончара. Он је у име Министарства бранитеља био задужен за све процесе у вези са

СРБИ у ХРВАТСКОЈ су и ’90. буквално ратовали против нациста (ВИДЕО)

Видео клип, који је мањи исечак немачке документарне емисије о њиховим добровољцима који су током распада Југославије ратовали на страни Хрвата, недвосмислено показује да су 90-их година 20 века, Срби у Српској Крајини буквално ратовали и са немачким нацистима, наследницима Хитлерових СС јединица. Видео клип показује догађаје из јесен 1992. када су у неким деловима садашње хрватске државе оснивани нацистичких кампови за прихват немачких добровољаца који су се на та места пристисали са једином жељом – да се доказују ратујући против Срба.   Јесен 1992. обале Хрватске – НАЦИСТИЧКИ кампови. Хрвати су угостили нацисте широм Европе како би ратовали на њиховој страни. Цела иконографија ту: Кукасти крстови, Хитлер, Павелић. Униформе

Вуковљак: Гдје ми је срце ту ми је дом

На подручју Ливна велики је број српских кућа које су и даље уништене, али је Обрад Вуковљак одлучио да обнови своју, на прадједовини у српском селу Губин подно Динаре. Иако тренутно живи у иностранству, Вуковљак каже Срни да га за Губин вежу успомене јер је ту провео дјетињство и најљепши период живота. Он говори да је током рата већина српских кућа у Ливну, па тако и кућа његових предака, уништена током одбрамбено-отаџинског рата. „Одлучио сам да поправим своју кућу да бих имао гдје доћи. Мој дом је овдје, моје срце је овдје иако живим далеко. Обнављам своју родну кућу тамо гдје је моје срце“, рекао је Вуковљак. Он говори да

Нада да ће Миочић поново оживети и даље тиња

Миочић је једно од српских села на подручју општине Дрниш, које је наслоњено на чувено Петрово Поље. Од Дрниша је удаљено свега неколико километара. У овом селу некада је живело више од шест стотина становника, док их је данас петнаест пута мање. У односу на време од пре три деценије, у Миочићу је све другачије, само је сеоски храм Светог Јована Крститеља готово исти. Стражари над селом, чувајући успомене на нека лепша времена, када је оно било пуно живота. Петар Вуковић из Миочића има седамдесет и три године. Памти овај Далматинац своје село још кад је у њему босоног трчао по ливадама, играјући се са својим вршњацима, којих је у то

За „Мирдиту“ је Косово независно

Само дан после упада РОСУ на север Косова, у Београду отворен фестивал уметности из Приштине. Испред ЦЗКД полиција и стотинак грађана незадовољних због одржавања манифестације Само дан пошто је косовска полиција под изговором борбе против организованог криминала, на северу Косова насртала на недужне људе, у Београду је, у Цeнтру за културну деконтаминацију отворен фестивал косовске културе „Мир`дита, добар дан“. Испред ЦЗКД окупило се стотинак противника „Мирдите“, а полиција их је држала на тридесетак метара од улаза. Од учесника протеста могло се чути да су незадовољни јер, док се усред Београда промовишу приштински уметници, деца у енклавама на КиМ играју се иза бодљикаве жице. Најспорније им је што, како кажу, организатори

АМЕРИКАНАЦ СНИМА ФИЛМ О ТРГОВИНИ ОРГАНИМА НА КОСОВУ: Злочини из „жуте куће“ не застаревају

Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“, истинита прича о богатом Немцу коме је пресађено срце српске жртве у „жутој кући“ на Косову, оживеће у филму радног наслова „Жетва“ Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“, истинита прича о богатом Немцу коме је пресађено срце српске жртве у „жутој кући“ на Косову, оживеће у филму радног наслова „Жетва“ америчког аутора Пола Кампфа. Овај редитељ, сценариста и продуцент, чији је последњи филм Imprisioned са Лоренсом Фишбурном пре неколико дана премијерно приказан на маркету у Кану, за „Новости“ каже да је прву понуду продуцента Драгана Ивановића из „Бандур филма“ одбио, али, онда је прочитао књигу… – На путу од Лос Анђелеса до Сан Франциска

Јунак са Паштрика живи од надница

Андрија Лукић (41), војник из чувене битке и актер сјајног филма емитованог у недељу вече на РТС. Добровољац из Подујева данас је расељено лице у Мердару Поручио бих младима да, као што смо и ми тада волели и бранили своју државу, и они поштују нашу Србију, јер је она наша кућа. Филм о биткама за Паштрик, који је емитован у понедељак увече на РТС, снимљен је изванредно! Све је тако аутентично, да просто не би могло боље да се сними, нити уради – поручује Андрија Лукић (41), један од актера филма и ратника који се на лицу места борио са терористима УЧК, потпомогнутим НАТО авијацијом. Добровољно се пријавио за служење

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.