Претходна хрватска Влада ангажовала jе америчку адвокатску лобистичку фирму “Патон Богс” за лобирање у Хагу у жалбеном поступку генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, неправоснажно осуђеним због злочина над Србима током акциjе “Олуjа”. Бивши министар правосуђа Хрватске Дражен Бошњаковић краjем jула прошле године ангажовао jе “Патон Богс” за писање поднеска Хашком трибуналу коjим у жалбеном поступку Готовини и Маркачу тражи статус приjатеља суда, пише “Јутарњи лист”. Бошњаковић се уговором, коjи jе склопљен на годину дана, обавезао да ће Влада Хрватске до 1. августа 2011. сваког мjесеца из буџета уплаћивати паушални износ од 60.000 долара на рачун лобистичке фирме, као и да ће надокнађивати и додатне трошкове. Према том уговору, из

На зградама у близини школе у Храсници, насељу краj Сараjева, исцртани су нацистички симболи. На фасадама су исцртани кукасти крстови и натпис зиг хаjл (sig hajl) коjе нико не брише, пише сараjевско “Ослобођење”. Кукастим крстовима и усташким симболима почетком седмице ишарани су излози на jедноj кинескоj радњи у Мостару. Нацистички симболи у Мостару осванули су у дане када Кинези обиљежаваjу своjу Нову годину. Извор:  

У Извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, који ће сутра разматрати Народна скупштина Републике Српске, наводи се да је Министарство унутрашњих послова Српске од 1992. године закључно са 30. јуном 2011. године, надлежним тужилаштвима поднијело 968 кривичних пријава, односно извјештаја или допуна кривичних пријава. МУП је поднио и 362 извјештаја о предузетим мјерама и поступању по наредбама тужилаштава против 7 416 лица због основа сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над више од 22 760 жртве. У извјештају Владе Републике Српске из новембра прошле године додаје се да је, према расположивим подацима, Тужилаштво БиХ отворило истраге у 121 предмету у

Активисти Амнестy Интернатионала Хрватске су данас замjеници државног одвjетника Јасмини Долмагић предали апеле и петициjе у вези пет случаjева тешког кршења људских права. У апелима и петициjи од ДОРХ-а захтиjеваjу да осигура да се одговорни за убоjство Милана Левара “изведу пред лице правде”. “Ни након 11 година нису познати починитељи овог тешког злочина”, казала jе директорица АИ Хрватске Сања Фреибергер те додала како се та организациjа залаже да се свим обитељима свих жртава злочина из рата и након рата осигура право на истину, правду и репарациjу. Подсjетимо, Милан Левар jе погинуо у експлозиjи у дворишту своjе куће 28. коловоза 2000. године у Госпићу. Био jе познат као драговољни свjедок Хашког

Од почетка ове године на снази jе низ нових или измиjењених закона и прописа, од коjих се више њих односи и на српску заjедницу. Поткраj децембра на снагу jе ступио правилник коjи детаљниjе регулира изнимку стамбеног збрињавања везану уз обнову кућа и станова изван подручjа посебне државне скрби (ППДС), односно ратних и повратничких краjева. – У складу с измjенама Закона о подручjима посебне државне скрби из маjа прошле године, министар регионалног развоjа у децембру jе донио правилник коjи регулира увjете за остваривање права на стамбено збрињавање додjелом грађевног материjала за поправак, обнову или изградњу обитељске куће у власништву корисника изван ППДС-а, као и начин остваривања тог права. Законом и новим

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миловоjе Иванишевић изjавио jе да се са степеном поузданости од 97-98 процената може рећи да jе броj српских жртава у БиХ у протеклом рату око 31 000. Он jе за “Екстра магазин” рекао да jе током рата више од 1.900 српских насеља нападано и етнички очишћено на подручjу Федерациjе БиХ, те додао да све коjе су нападали и коjи су им пружали отпор Бошњаци и њихови спонзори подводе под српске воjне жртве, коjе су имали право да побиjу. “Зато jе ирониjа да српско цивилно гробље у Братунцу неки називаjу воjничким, а бошњачко воjничко гробље у Поточарима цивилним”, истакао jе Иванишевић. Он jе напоменуо да jе у Сараjеву, прве године

Амерички новинар српског поријекла Вилијам Дорић истиче да се по Холивуду прича да је филм “У земљи крви и меда” финансиран из Саудијске Арабије, а да је глумица Анђелина Џоли, која га је режирала, одабрана због својих политичких ставова. “Она није неука. Блиска је вашингтонским политичарима. А њен отац, холивудски глумац Џон Војт, похађао је Степинчеву средњу школу у Њујорку. Изграђена је 1950. године и добила је име по хрватском католичком свештенику осуђеном за злочине над Србима и Јеврејима у Другом светском рату”, рекао је Дорић. Чињеница да је Џон Војт практично ђак Алојзија Степинца, каже он, можда је кључ антисрпске кампање Анђелине Џоли. Дорић је за београдске “Вечерње новости”