Отаџбински рат Архиве - Страница 43 од 502 - Јадовно 1941.

Саво Штрбац: „Борачки закон“ без крајишких бораца

19. март 2020.

Недавно је Скупштина Републике Србије усвојила дуго најављивани Закон о правима бораца, војних нвалида, цивилних инвалида рата и члановима њихових породица, који је остао у медијској сени Закона о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији, који је усвојен истог дана. Извор: Д.И.Ц. Веритас, Политика НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што се у ретким коментарима могло прочитати о “борачком закону”, били су углавном

Жалбено веће одбило нове доказе одбране Ратка Младића; Суд неће ни архиву ЦИА

17. март 2020.

У образложењу је наведено да су нови докази морали бити поднети суду пре првостепене пресуде, а не месец дана касније. Жалбено веће Механизма у Хагу одбило је нове писане доказе које је у жалбеном поступку Ратку Младићу приложила његова одбрана. У образложењу је наведено да су нови докази морали бити поднети суду пре првостепене пресуде, а не месец дана касније, иако је одбрани тада речено да је рок два месеца након пресуде. Само је председавајућа судија Приса Матимба Нијамбе издвојила своје мишљење сматрајући да ти нови аргументи треба да се уваже, јер су релевантни за неке тачке оптужнице, а и поднети су у року блиском пресуди. Како за „Новости“ каже

Ускоро на слободи: Капетан Драган 28. марта из Лепоглаве креће за Београд

14. март 2020.

Драган Васиљковић ускоро напушта најстрожи хрватски затвор у Лепоглави пошто је издржао целу казну од 13,5 година. По изласку долази у Београд. Више пута одбијан захтев за условни отпуст. Драган Васиљковић, познат као Капетан Драган, излази из најстрожег хрватског затвора Лепоглава 28. марта, након што је издржао целу казну од 13,5 година. Слађана Чанковић, која га је заједно са колегама заступала у дуготрајним судским процесима у Хрватској, за „Новости“ је изјавила да ће Васиљковић одмах по изласку из затвора отићи у Београд. – Нема више правних препрека и Васиљковић сигурно излази из затвора – тврди Чанковић, која ће наставити вођење правних послова Капетана Драгана, који је поднео и тужбу Уставном

Невесиње се опростило од легеданрног команданта: Сахрањен међу својим саборцима

13. март 2020.

Његова одлука била пресудна 1992, када је стао и рекао – нема повлачења. Невесиње се јуче опростило од легендарног ратног команданта Новице Гушића. Невесиње се опростило од ратног команданта чувене Невесињске бригаде, пуковника Новице Гушића. Поводом његове смрти одржана је комеморација у присуству чланова породице, сабораца, представника Владе РС, БОРС и херцеговачких општина. Ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић био је симбол одбране Невесиња и РС у последњем одбрамбено-отаџбинском рату, а његови саборци кажу да је његова одлука била пресудна у јуну 1992. када је стао пред војску и народ који се повлачио из долине Неретве и на Чобановом пољу код Невесиња наредио – нема повлачења. – Пуковник Гушић био

За сваког убијеног цивила одседео је мање од месец дана иза решетака: Мерчеп на слободи ругање je жртвама

13. март 2020.

Хрватски заповедник, крвник породице зец, изашао из затвора после четвртине издржане казне. А сваког убијеног српског цивила од стране „мерчеповаца“ њихов заповедник Томислав Мерчеп одседео је у затвору мање од месец дана, а и то време највише је провео у бањи. ЗАГРЕБ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Четири године откако га је суд осудио на пет и по година затвора, а у међувремену Врховни суд у фебруару 2017. године повисио казну на седам, Мерчеп излази из затвора, јер је тај исти суд проценио да је после три четвртине издржане казне могућ условни отпуст. Иако се зна да су „мерчеповци“ деведесетих година прошлог века усмртили педесетак српских цивила у Загребу и Пакрацу, Мерчеп

“ПУНА ТРИ МЕСЕЦА СИЛОВАЛИ СУ МЕ МУШКАРЦИ У ХРВАТСКИМ УНИФОРМАМА” Жртва тортуре у логору надомак Загреба тужила Хрватску и добила само 7.500 евра одштете?!

5. март 2020.

Жена је тражила 100.000 куна, али суд је проценио да је то превише. Иако је мучена још 1992., на затезне камате има право тек од ове године. Пуна три месеца тада 39-годишња жена трпела је физичко, психичко и сексуално злостављање у логору Керестинец ратне 1992. године. Хрватски војници су је током заточеништва више пута силовали, пржили струјом, тукли, застрашивали, терали да плеше гола, стављали јој кесу на главу, пиштољ у уста, оштрицу ножа под врат… Жена је због тога тужила Републику Хрватску, а према неправоснажној пресуди Општинског грађанског суда у Загребу, требала би да добије одштету од 50.000 куна, или прерачунато у евре, нешто мање од 7,500! Нематеријалну штету у

Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем

4. март 2020.

Тома Курузовић друговао са великим Ћопићем, говори зашто је Бранко одабрао смрт уместо живота. Видео крај СФРЈ и крах идеала занесеног и превареног српског народа Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра 2015. године. Небројено пута сам се уверио да је наш велики Бранко Ћопић, на неки начин, био и чудесно видовит човек. Тај божански дар да наслути, предвиди и храброст да то што слути и – изговори, испоставило се да је његов пророчански ум био толико снажан да проникне у невреме и после његовог трагичног краја. Он је на то упозоравао својим књижевним делом, у коме се, уместо револуције залагао за

Сећање на егзодус: 24 године од протеривања Срба из Сарајева

4. март 2020.

Навршавају се 24 године од протеривања Срба из престонице БиХ након потписивања „Дејтона“. Двадесет четири године су прошле од егзодуса сарајевских Срба, који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Мировним споразумом северозападне сарајевске општине насељене Србима предате су Федерацији БиХ мимо воље становника тог подручја. Њих 20.000 доселило се у средње Подриње већином у Сребреницу и Братунац. Егзодус Срба из сарајевских насеља Хаџићи, Грбавица, Илијаш и Вогошћа резултат је пре свега страха ових људи да би им се могла десити судбина многих страдалих српских породица. – Бојали смо се, рат је тек био завршен страх код становништва је био присутан. Алија је рекао да само они који

НЕКА НАМ СВАКИ ПРВИ МАРТ БУДЕ СЈЕЋАЊЕ И ОПОМЕНА

2. март 2020.

Првог марта један дио државне заједнице Босне и Херцеговине обиљежава тзв. Дан независности Босне и Херцеговине. Прије 28 године два народа у БиХ, Муслимани (од 1993. Бошњаци) и Хрвати прегласавањем трећег народа, Срба, прогласили су независност БиХ од СФРЈ. Њихове једностране сепаратистичке тежње подржале су главне силе свијета, не обазирући се на посљедице које је то признање изазвало. Међународна заједница је овим чином исписала срамне странице цивилизације, јер је на најгрубљи начин угрозила права Срба и фактички дала одрешене руке једној антисрпској политици коју су хранили никада уништени духови шуцкора и усташтва. Поред чињенице да је тзв. Референдум о независности БиХ расписан противно тадашњем Уставу СФРЈ и Уставу СР БиХ,

Усвојен Закон о правима бораца, обухваћени учесници ратова деведесетих година

2. март 2020.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица којим се, по речима ресорног министра Зорана Ђорђевића, исправља неправда према борцима последњих ратова на простору бивше Југославије. Законом се предвиђа нова категорија корисника која није постојала по досадашњим прописима, а то су борци који су учествовали у оружаним акцијама 90-тих година и у рату 1999. године а који под наведеним околностима, нису добили обештећење за телесне повреде. За ту категорију корисника прописују се нова права, а то су право на борачки додатак, право на посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба, право на борачку споменицу, право на легитимацију бораца, право на приоритет

Рајилић: Федерација БиХ слави почетак рата и прогон Срба

1. март 2020.

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да Федерација БиХ 1. марта слави почетак рата у БиХ и прогон Срба, истичући да и данас воде тај рат, само другим средствима, без пушака и оружја. Рајилићева је рекла Срни да прослава 1. марта, такозваног дана независности БиХ, сваке године представља константно вријеђање српског народа и српских жртава рата. Она је упитала да ли ФБиХ слави убиство српског свата Николе Гардовића у Сарајеву или прогон стотина хиљада Срба и логоре које је почела оснивати. – Мислим да је срамота да уопште толико инсистирају на нечему што је потпуно обрнуто, јер је 1. март 1992. године почетак рата у

Отац Исидор ,,Призренска богословија је достојанствени представник наших предака и богате српске историје и културе, којом обилује овај град“

1. март 2020.

За сајт Српска историја, говори јеромонах Исидор (Јагодић) замеником ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. – Оче Исидоре, реците нам нешто о себи, пре доласка у Призрен? Пре свега, хвала Вам на пажњи и интересовању за живот и рад нашег свештеног училишта овде у Призрену. Што се тиче Вашег питања, рекао бих да нисам рођен на територији Косова и Метохије, као да нико од мојих најближих сродника није са ових простора, али се у мојој породици увек осећала нераскидива веза са ”Косовом равним” и јуначким. У овом кратком животу Бог ме је водио да се упознам и живим са људима у Републици Српској, где сам завршио средњу

Ахтисари плус, плус – Србији минус, минус

28. фебруар 2020.

Ниједна досадашња власт у Србији није поражена од Запада у најврједнијем националном смислу, да је признала самопроглашену државу Косово или неки њен дио. Нисам историчар, али мислим да нема примјера у историји да је један народ или његови политичари у миру поклонили земљу (и те какву) онима који имају потенцијал даљег угрожавања животног простора тог народа. У рату, ако се деси, то је агресија, окупација, и народу од којег се отима земља, остаје легитимна жеља да у промијењеним околностима је поврати. А, ако се поклања, поклон се не враћа, бар легитимно. Никаква храброст према Западу није ако му се испуњавају жеље и задовољавају његови интереси на начин да се правно

Злочин над породицом Радосављевић 1992. у Дарувару

25. фебруар 2020.

Убиство породице Радосављевић је монструозни злочин који су извршили Јожица Мудри и његови саборци из хрватске војске у Дарувару 25. фебруара 1992. године над породицом Радосављевића: Раде (40), Јованка (32), Дејан (14) и Ненад (10). Након убиства Радосављевића Јожица Мудри је њихове лешеве положио у трпезарију, а затим активирао раније постављени пластични експлозив што је довело до велике материјалне штете, али и оштећења мртвих Радосављевића. Оптужница за овај злочин је подигнута први пут 26. марта 1992. године у Војном државном тужилаштву Републике Хрватске под ознаком KT-86/92 и то само против Јожице Мудрог, иако се основано сумња да за овакво злодело мора бити више лица умешано. Настављено је суђење касније десет

„За ГРОБОМ МАЈКЕ Росе трагаћу док будем жив“: Марко Грабовац о мисији проналажења убијених Срба на подручју Посавине

24. фебруар 2020.

Свирепо погубљеног брата Младена нашао 1993. у масовној гробници. Други брат, Славко, избегао стрељање, али остао тежак инвалид. Више од 300 несталих Срба, у седам масовних гробница, само на подручју Посавине пронашао је Марко Грабовац (73), дугогодишњи председник Удружења несталих општине Брод и актуелни представник РС у Саветодавном одбору Института за нестала лица БиХ. Међу несталима је пронашао и свирепо погубљеног Младена, брата рођеног, а још увек трага за мајком Росом. Други брат близанац, Славко, био је, ако се тако може рећи, нешто боље среће. На једвите јаде успео је да се избави из пакла хрватско-муслиманског заробљеништа. Напукле лобање, избијених зуба, поломљених ребара и са многобројним траговима угашених цигарета, после