arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ekshumacija-oluja.jpg

Првa eксхумaциja нaкoн oслoбaђajућe прeсудe Гoтoвини

Oд 28. дo 30. нoвeмбрa из зajeдничкe грoбницe сa лoкaциje „Свeтa Maрa“ у Шибeнику eксхумирaни су пoсмртни oстaци 31 oсoбe, дoк их je 13 сa истe лoкaциje, чиjи je идeнтитeт биo пoзнaт, вeћ рaниje eксхумирaнo прeмa пojeдинaчним зaхтjeвимa пoрoдицa жртaвa. Рaди сe o пoсмртним oстaцимa сjeвeрнoдaлмaтинских Србa, углaвнoм убиjeних у свojим кућaмa тoкoм и нaкoн aкциje „Oлуja“. Иaкo je у питaњу jeднa oд вeћих зajeдничких грoбницa, зa кojу сe знaлo oд мaртa 1996. гoдинe, eксхумaциja сe oдвиjaлa углaвнoм уз тишину хрвaтских мeдиja, штo je бeз сумњe у дирeктнoj вeзи с нaциoнaлнoм припaднoшћу жртaвa. Oвo je првa eксхумaциja нaкoн изрeчeнe прaвoснaжнe oслoбaђajућe прeсудe хрвaтским гeнeрaлимa Гoтoвини и Maркaчу у чиjoj су зoни oдгoвoрнoсти пoбиjeни и

Ексхумација - фото илустрација

Из гробнице у Шибенику ексхумирано 11 стараца убијених у Олуји

Загреб – На локациjи Света Мара у Шибенику, где jе jуче завршена ексхумациjа посмртних остатака 31 особе убиjене у „Олуjи“, према подацима коjима располаже Информационо-документациони центар „Веритас“, било jе покопано 11 идентификованих цивила, просечне старости 68 година, међу коjима jе и седам жена.     Према подацима коjе jе „Веритас“ добио од хрватске стране 1996. године, на гробљу „Света Мара“ покопани су посмртни остаци 17 особа, од коjих 11 под именом, а остали под ознаком НН. Реч jе о севернодалматинским Србима, углавном, убиjеним у своjим кућама, а од тих 11 прелиминарно идентификованих сви су цивили просечне старости више од 68 година, међу коjима jе и седам жена, саопштено jе из

ljeskov-dub-hram.jpg

ПОЧЕЛА ГРАДЊА ХРАМА У ЉЕСКОВОМ ДУБУ

Уз благослов епископа захумско- херцеговачког и приморског Григориjа, у Љесковом Дубу у општини Гацко почела jе изградња храма посвећеног свим светим мученицима српским, међу коjима и житељима овог села страдалим од усташа и Ниjемаца 29. jуна 1943. године. У Љесковом Дубу jе тог дана на три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. Међу страдалима jе било 62 дjеце млађе од 10 година. Нису бирана средства ни начин убиjања, а 101 лице jе затворено у jедну кућу и запаљено. Предсjедник Одбора

Милан Тепић

Одржан помен Народном хероју, мајору Милану Тепићу

Уз песму ”Тамо далеко” на Дедињу у улици ”Милана Тепића” српска воjска, породица и приjатељи страдалог хероjа, припадници ратних удружења и представници Српског сабора Заветници положили су венац на спомен плочу и запалили свеће за покоj душе и вечну славу маjора Милана Тепића, коjи jе у Бjеловару 1991. године, попут воjводе Стевана Синђелића, жртвовао своj живот на бранику отаџбине. Јула месеца 1991. маjор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику у близини Бjеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) су припаднике Југословенске народне армиjе, коjи су се налазили на одслужењу воjног рока у касарни „Божидар Аџиjа“ у Бjеловару, држали у окружењу. У касарни се налазила 265.

tuzilastvo-BiH.jpg

Мујчиновићу осам година за злочине над Србима

Суд БиХ изрекао jе првостепену пресуду коjом jе Зурахид Муjчиновић осуђен на осам година затвора за нечовjечно поступање према српским цивилима у Сребренику 1992. године, док jе Сулеjман Хрустић ослобођен оптужби за учешће у овом злочину. Муjчиновић, бивши припадник Ловачке чете Армиjе БиХ у Сребренику, проглашен jе кривим да jе учествовао у злостављању српских цивила незаконито заточених у просториjама Омладинског дома у Рапатници, општина Сребреник, у jуну и jулу 1992. године, саопштено jе из Бирна. У пресуди jе наведено да jе Муjчиновић у више наврата – заjедно са другим особама – тукао Перу Ђукића рукама и ногама, пржио га лемилицом, прикључивао му кабл са струjом на уши, те сипао со

janko-velimirrovic.jpg

Велимировић: Ко одговара за 1650 мртвих ?

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић изjавио jе да jе краjње неприхватљиво да ни након 17 година од стравичног злочина над српским воjницима и цивилима у Мркоњић Граду jош нико ниjе одговарао. „Неприхватљиво jе да jош нико ниjе одговарао за многоброjне злочине над српским воjницима и цивилима на подручjу западне Краjине од уласка Хрватске воjске 1995. године до повратка српског становништва у фебруару 1996. године“, рекао jе Велимировић Срни. Он jе подсjетио да ови злочини jош нису процесуирани пред правосуђем БиХ, као и у Хрватскоj, гдjе jе подигнута само jедна оптужница за злочине у Мркоњић Граду против припадника 7. Гардиjске бригаде Хрватске воjске „Пуме“. „Према начину процесуирања

Бијељина: Парастос за 900 погинулих бораца

У манастиру Свете Петке у насељу Пет jезера у Биjељини данас jе служен парастос за 900 погинулих бораца, цивила и несталих са подручjа Илиjаша за вриjеме одбрамбено–отаџбинског рата. Члан Управног одбора Удружења „Приjатељи Илиjаша“ Влаjко Лукић рекао jе да jе дужност удружења, родбине и приjатеља да сваке године одаjу почаст наjвећим jунацима илиjашког краjа. „Више од 900 људи jе погинуло у одбрамбеном рату. Ту су борци коjи су погинули на Илиjашу, али и они коjи су животе изгубили и на овим просторима. Међу њима су и цивилне жртве рата, нестала лица и дjеца“, рекао jе Лукић.Он jе додао да се парастос обиљежава сваке посљедње суботе приjе божићног поста.Лукић jе рекао да

pucnji-u-srbe.jpg

МЕЂУНАРОДНИ ПУЦЊИ У СРБЕ

Срби у Републици Српскоj често су се послиjе рата налазили на мети „чувара мира“, чиjа jе бахатост знала да иде толико далеко да пуцаjу и убиjу или да из охолости нападаjу становништво, као недавно у Бањалуци, али одговорни никада нису кажњени. Списак жртава jе дуг, а демонстрирана сила према недужним људима углавном jе правдана – „самоодбраном“. Прва жртва СФОР-а био jе бивши начелник Станице jавне безбjедности Приjедор Симо Дрљача, кога су 10. jула 1997. године убили британски воjници пред његовим сином и шураком. Дрљача jе тада био на пецању у мjесту Градина код Омарске. НАТО jе послиjе тога саопштио да jе Дрљача убиjен у „самодобрани“, иако су докази и свjедоци

parastos-bl.jpg

Бања Лука служен парастос страдалим Србима

У Цркви Свете Тројице у Бањалуци јучер је служен парастос Србима настрадалим у акцији „Олуја“, са којег је поручено да српске жртве из Хрватске никада неће бити заборављене, као и да борба за истину још није готова. Координатор Документационо – информационог центра „Веритас“ за Републику Српску Мира Јовановић истакла је да српске жртве акције „Олуја“ никада неће бити заборављене, наводећи да се на списковима „Веритаса“ налазе 1.962 жртве које се воде као нестали или мртви.  Она је нагласила потребу да институције БиХ покрену правни поступак против оних који су гранатирали колоне избјеглица дубоко на територији БиХ, на Петровачкој цести, гдје је страдало и четворо дјеце. „У Хрватској има 413 локација

fausto-pokar.jpg

Покар: Пресуда Готовини противна осећају за правду

ХАГ – 17. новембар (Бета, РТВ) – Члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар (Pocar) оценио jе да jе данашња ослобађаjућа пресуда коjу то веће, уз његово противљење, изрекло хрватском генералу Анту Готовини, „противна било каквом осећаjу за правду“. „Не веруjем да jе правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом – коjу првостепено веће ниjе олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе – jедним потезом преиначуjе у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног обjашњења“, подвукао jе италиjански судиjа Покар у противном мишљењу коjе jе део коначне пресуде. Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала jе jуче ослободило генерале Готовину и Младена Маркача кривице за прогон

Ален Будаj

Будај: Увођење иновације „рат без злочина“

Директор jевреjске невладине организациjе „Маргелов институт“ из Загреба Ален Будаj изjавио jе Срни да jе након ослобађаjуће пресуде за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача циjели свиjет свjедок увођења иновациjе „рат без злочина“, те да и оваj примjер потврђуjе „праксу“ да Хрвати, баш као и Американци, „никада не могу починити злочине“. „Хрватска слави, Срби су пренеражени ослобађаjућом пресудом хрватским генералима, а читав свиjет jе свjедок увођења иновациjе ‘рат без злочина“, рекао jе Будаj. Он jе нагласио да jе већ устаљена „пракса“ да Хрвати, баш као и Американци, „никада не могу починити злочине“. „То су морале потврдити и вође хрватских Срба коjе су позване на прославу ‘Олуjе’ ове године, како

nevesinje.jpg

МИТРОВДАН У НЕВЕСИЊУ

Борачка организациjа Републике Српске сутра и у четвртак, 8. новембра, обиљежиће у Невесињу крсну славу Митровдан и 20 година од Митровданске битке – Дана одбране Невесиња у одбрамбено – отаџбинском рату. Крсну славу Борачка организациjа Републике Српске обиљежиће различитим садржаjима. За сутра у 12.00 часова у парохиjском дому заказана jе промоциjа књиге Велибора Шиповца „На граници“, а за 18.00 часова промоциjа књиге Љиљане Булатовић „Рапорт команданту“, коjа ће бити одржана у сали Скупштине општине Невесиње – наjављено jе борачке организациjе. На истом мjесту ће у 19.30 часова бити одржана и свечана академиjа. У четвртак у 9.00 часова почеће Света литургиjа, а затим ће бити преломљен славски колач. Помен погинулим борцима

glocansko-brdo-zvornik.jpg

Зворник: Сјећање на српско страдање

На Глођанском брду код Зворника данас ће бити обиљежено 20 година од страдања 126 припадника Воjске Републике Српске и цивила коjе су приjе двадесет година поубиjали припадници муслиманских снага. На мjесту страдња биће служен парастос, положени виjенци и прислужене свиjеће. Виjенци ће бити положени и на Спомен-плочу коjа jе подигнута као знак сjећања на убиjене воjнике и цивиле, у мjесту Крушке, два километра ниже од мjеста страдања. Оваj споменик освештан jе прошле године као знак сjећања на 126 убиjених воjника и цивила, да би се траjно сачувало ово обиљежjе, jер су на мjесту страдања на Глођанском брду три пута постављане спомен-плоче, коjе су сваки пут поразбиjала у наjситниjе комадиће непозната лица.

policijska-stanica-u-sisku.jpg

Сведочење Србина Обрада Штрпца о монструозном мучењу у усташким логорима 1991.

На суђењу усташким злочинцима Владимиру Миланковићу и Драгу Бошњаку за ратне злочине, сведочио jе Обрад Штрбац, коjи jе био подвргнут суровим мучењима после хапшења у Јасеновцу. Нови детаљи о мучењима Срба деведесетих година у Хрватскоj чули су се у понедељак на Жупаниjском суду у Осиjеку, где се суди усташама Владимиру Миланковићу и Драги Бошњаку за ратми злочин. Они су 1991. и 1992. године у Сиску у згради воjне полициjе, коjа jе претворена у логор, монструозно мучили киднаповане Србе. О ужасу коjи jе прошао у згради воjне полициjе у Јасеновцу на суду jе говорио Обрад Штрбац, присећаjући се како су га тукли чизмама и избили му све зубе. Када му jе расечена брада,

oluja_srbi_u_kolonama.jpg

Сјећање на прогон Срба из Грубишног поља

Српски народ из Грубишног поља у западноj Славониjи протjеран jе на данашњи дан 1991. године из 18 села коjа jе Хрватска поjска потом разорила, спалила и опљачкала. Грубишно поље у источноj Билогори нападнуто jе краjем октобра. У тим нападима паравоjних хрватских jединица, терористичких група и поjединаца убиjено jе 61 лице, већином цивили. Само троjе живот jе изгубило у ратним деjствима од гранате. Пребиjањем, мучењем, клањем или ватреним оружjем усмрћено jе 31 лице, а неколико их jе спаљено послиjе извршеног злочина. Кодни назив операциjе био jе „Откос“. У jавности jе познато пет таквих акциjа хрватских снага чиjе трагичне посљедице Краjишници обиљежаваjу сваке године – „Масленицу“ 22. jануара, „Бљесак“ 1. маjа, „Миљевце“ 21. jуна,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.