arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Милан Ружић

Милан Ружић: Срби на промоцији антисрпског филма у Венецији

8. септембар 2020.

У Венецији је пре неколико дана приказан филм Јасмиле Жбанић „Куда идеш, Аида?“, кажу озбиљан конкурент за „Златног лава“ ове године. Е сад, поред очекиване ситуације да ће овај филм бити пропраћен, као што и јесте, потенцирањем дискурса о „геноциду“ у Сребреници, постоји још нешто о чему ваља писати. Наиме, у овом, слободно можемо тврдити ако знамо дефиницију геноцида, ревизионистичком филму, поред апсолутно очекиваног Емира Хаџихафизбеговића (јер како он да пропусти пљување по Србима?) играју и брачни пар из Србије Борис Исаковић (глуми Ратка Младића) и Јасна Ђуричић (игра насловну улогу). Истини за вољу, Исаковић и Ђуричић су заиста добри глумци који, међутим, свој таленат, себи дајем за право да

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Парастос Србима убијеним у акцији “Медачки џеп“ (Најава)

7. септембар 2020.

Удружење породица несталих и погинулих лица “Суза“ са сjедиштем у Београду, организуjе парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске „Медачки џеп“ (код Госпића у Хрватској). Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993 године у операцији хрватске војске „Медачки џеп“ (код Госпића у Хрватској). Парастос ће се служити у сриједу 09. септембра 2020. године у цркви Св. Марка у Београду са почетком у 11 часова. Након Парастоса у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. С поштовањем, Предсједница: Драгана Ђукић Везане виjести: Подсећања: Лекар

Годишњица НАТО агресије на Републику Српску

1. септембар 2020.

На данашњи дан 1995. почела је НАТО агресија на Републику Српску у којој је убијено више од стотину цивила. Број убијених цивила и војника од стране НАТО пакта неће никада бити прецизно утврђен јер становништво и данас умире од малигних болести као последица кориштења муниције са осиромашеним уранијом. У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, а која је држала фронт од око 1100 километара, обрушио се поред такозване „Армије БиХ“, ХВО-а и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом „Намерна сила“. Агресија је прекинута 12. и 13. септембра због лошег времена, а

Годишњица страдања горажданских Срба у Кукавицама

31. август 2020.

Горjело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године. У мjесту Кукавице код Рогатице, 27. августа 1992. године убиjено jе 25, а рањено 80 горажданских Срба, углавном цивила, коjи су у возилима бjежали пред муслиманском офанзивом. Наjстариjа жртва била jе бака Танкосава Гавриловић стара 82 године, док jе наjмлађи убиjени Милан Ђуровић био беба „стара“ свега неколико мjесеци. „Горело jе и небо и земља, а крв jе текла асфалтом док су убиjани гораждански Срби на овом мjесту 1992. године“, свjедочи Вељко Ласица коjи jе тада, иако тешко рањен, возио скоро све до Рогатице аутомобил у коме су се налазиле његове такође рањене

Филип Шкиљaн: Пoпис ћe пoкaзaти дeмoгрaфску кaтaстрoфу

29. август 2020.

A oнa ћe сe тицaти нe сaмo српскe зajeдницe нeгo и вeћинскoг нaрoдa. Прeмa пoдaцимa o жупaниjaмa кoje je ХГK oбjaвиo 2019., сaмo у Сисaчкo-мoслaвaчкoj жупaниjи je брoj стaнoвникa oд 2011. дo 2017. смaњeн зa 20.000 или jeдaн вeћи грaд. Пише: Ненад Јовановић У издaњу Српскoг нaрoднoг виjeћa, жупaниjских мaњинских виjeћa, СKД-a Прoсвjeтa и Зajeдничкoг вeћa oпштинa унaзaд нeкoликo мjeсeци пojaвилe су сe књигe вeзaнe уз прoшлoст Србa Имoтскe крajинe, Koпривничкo-крижeвaчкe жупaниje и сeлa Oстрoвa кoд Вукoвaрa. O тoмe рaзгoвaрaмo с Филипoм Шкиљaнoм, знaнствeним сурaдникoм у Институту зa мигрaциje и нaрoднoсти тe aутoрoм низa књигa oствaрeних у сурaдњи сa СНВ-oм и жупaниjским виjeћимa. Koликo су зa српску зajeдницу знaчajнe књигe

Ратко Младић

Ратко Младић: Бранио сам своју државу од Запада, Ватикана и мафије из Немачке

27. август 2020.

Да ли је кривица Ратка Младића у томе што није дозволио да усташка неман баца српску нејач у јаме као у Јасеновцу и Јадовну, упитао генерал у хашкој судници. Некадашњи командант Војске Републике Српске (ВРС) генерал Ратко Младић рекао је данас на крају жалбене расправе пред Механизмом за кривичне судове у Хагу да је жив и здрав и да ће пасти оптужница против њега за коју сматра да је чедо НАТО-а. „Жив сам и здрав и живећу док има нашег племена, а ова оптужница је пала у воду“, рекао је Младић током десетоминутног излагања на крају расправе по жалбама на пресуду којом је осуђен на доживотни завор. На почетку обраћања

Дани(ј)ел Симић: Стефан Немања на Венеција мосту

27. август 2020.

Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици. Сви су редом одушевљени и дају потпуну подршку. Потписујем, кажу најчешће док ми стишћу руку. Зашто је онда, ако искрено погледамо једни другима у очи, то нешто што се већ није десило и што се (али ово је посебно горко) можда неће ни десити? Шта нас као народ и државу, спречава да то учинимо у највећем граду Српске? Кочи нас потпуно непостојање свијести о важности идеолошког конструкта у изградњи

Богдан Букумирић: Дечак који је пре 17 година преживео напад албанских екстремиста у Гораждевцу

13. август 2020.

Три метка су ме погодила у леви бок и одбацила ме у страну. Тај део шуме из којег су монструми пуцали знам, нагло сам се окренуо, још два метка су ме погодила у груди и стомак. Више нисам могао да стојим на ногама и док сам падао, метак ме је погодио и са десне стране главе, а осми метак ми је окрзнуо леву ногу. Покушао сам да устанем, чуо кукњаву, плач, врисак, и даље нисам био свестан шта се дешава – враћа Богдан сећања на тај дан. Три метка су ме погодила у леви бок и одбацила ме у страну. Тај део шуме из којег су монструми пуцали знам, нагло

Дејан Којић: О Олуји и када је сунчано

13. август 2020.

Етничко чишћење и физичку ликвидацију Срба у данашњој Неовисној Републици Хрватској никад не смијемо заборавити. О њој, као и о Покољу за вријеме Другог свјетског рата, треба писати и када „није сезона“. Пише: Дејан Којић Хегелу дугујемо знамениту тезу да се историја понавља: први пут као трагедија, други пут као фарса. Најаве трагичног 20. века по Србе су се одиграле 1895, 1899, 1902. и 1914. године. Прва три догађаја се везују за Загреб, када је у демонстрацијама подржаним од стране франковаца дошло до нереда, напада на загребачке Србе и њихову имовину; а исто се догaђа и у Сарајеву након Видовданског атентата. Убрзо следе зверски злочини над мачванским Србима, затим Покољ

У оружаним снагама БиХ служе потомци оних Срба који су ратовали на страни Армије БиХ

12. август 2020.

„Ја своју и безбједност дјеце никада не бих препустио у руке неког ко је у протеклом рату био на супротној страни од Срба, односно њиховим потомцима“, изјавио је генерал Војске Републике Српске у пензији Миломир Савичић. Замјеник министра одбране у Савјету министара Мирко Околић потврдио је да у Оружанима снагама БиХ, постоји одређени број припадника српске националности, чији су родитељи били у тзв. Армији Републике БиХ. На ту појаву, раније је, упозорио и српски члан Предсједништва Предсједник БОРС-а и генерал Војске Републике Српске у пензији Миломир Савчић, каже, да не треба вјеровати потомцима ратника тзв. Армије БиХ па макар били и Срби, пише РТРС. Више није тајна да у Оружаним

Акција "Олуја" (Фото: veritas.org.rs)

Линта: Пуповац и Милошевић су прешли црвену линију и дубоко увриједили и понизили српски народ а посебно стотине хиљада протјераних Срба

10. август 2020.

Линта истиче да Милорад Пуповац мора знати да је његова антисрпска политика осуђена на неуспјех и да помирење Срба и Хрвата и Србије и Хрватске није могуће док год се хрватски народ не суочи са својом усташком и злочиначком прошлошћу . Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као врхунску лаж став предсједника СДСС-а Милорада Пуповца, који је изнио у интервјуу за загребачки Вечерњи лист, да неразумно учешће Бориса Милошевића на прослави злочиначке акције „Олуја“ у Книну означава почетак помирења Срба и Хрвата. Поред тога Пуповац је  бесрамно рекао да је у питању велика и важна геста, као и да свако ко подржава одлазак Милошевића у Книн  је за

Запаљена српска кућа

Судбина крајишких Срба их довела на ледину – у Бусије

10. август 2020.

Пре тачно четврт века, људи који данас живе у Бусијама, на периферији Београда, били су у колонама бежећи испред побеснеле хрватске војне акције „Олуја“ која је ту државу „очистила“ од Срба. Пре тачно четврт века, људи који данас живе у Бусијама, на периферији Београда, били су у колонама бежећи испред побеснеле хрватске војне акције „Олуја“ која је ту државу „очистила“ од Срба. Двадесет пет година касније, у Бусијама дан спаран, сунчан, миран… Дане Веселиновић из околине Книна са кесом у руци излази из продавнице. Застаде да се поздрави са Мирком Бардаром. Обојица су на данашњи дан пре четврт века, као и већина житеља овог највећег избегличког насеља у Србији – 

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

4. август 2020.

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

Дачић: Милошевић се одласком у Книн не би жртвовао за српске интересе

29. јул 2020.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић оцијенио је да изјава потпредсједника Владе Хрватске Бориса Милошевића из Самосталне демократске српске странке о одласку у Книн на обиљежавање 25 година од хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ као жртвовању, није жртвовање за српске интересе.  – Мислим да је то више интерес Хрвата – рекао је Дачић. Он је нагласио да се Срби који су позвани да присуствују обиљежавању 25 година од „Олује“ практично позивају да тој акцији дају легитимитет. – Надам се да представници Срба неће ићи на обиљежавање „Олује“. Хрватска је извршила етничко чишћење, Срба је било 560.000, сада их је 180.000. Срби су им тамо потребни да би опростили „Олују“. То је моје

Пуповац: Размислићемо о одласку на годишњицу „Олује”

27. јул 2020.

Милорад Пуповац, председник Самосталне демократске странке Срба (СДСС), која је коалициони партнер у хрватској Влади, изјавио је да ће размислити о одласку представника СДСС на прославу годишњице „Олује” у Книну. „Размислићемо ових дана шта би за представника СДСС значио одлазак на обележавање ‘Дана победе’ и војно-полицијске акције ‘Олује’ у Книну, јер је то тешко ратно наслеђе са тешким траумама и на хрватској и на српској страни, па треба пронаћи добар начин да се то превлада”, рекао је Пуповац данас током обележавања Дана устанка у Србу. Пуповац је рекао да ће представници СДСС о свом учешћу на обележавању годишњице „Олује” више рећи наредних дана, преноси Хина. „Пустите нас да размислимо шта

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Милена

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)-  Свjедочанство

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА