ЈОВАН Рашковић, његова супруга Тања, лекар интерниста, и ћерка Санда, психиjатар, са своjе двоjе деце, прогнани су из Хрватске на бруталан начин. – Месецима jе наша фамилиjа била изложена jавном линчу – каже Санда. – Туђманова власт ниjе бирала средства да нас оцрни, понизи и облати у очима хрватске jавности. Тешко jе и спомињати све гадости коjе су нам приређивали. Готово свакодневно били смо изложени шиканирању, како на улици, тако и на радном месту. Узнемиравали су нас и у кући, телефоном. Добиjали смо писма пуна претњи и увреда. На краjу се то претворило у физички напад. * Можете ли подробниjе да опишете то шиканирање? – Требало jе само видети и

Бранимир Главаш У току jе спровођење Бранимира Главаша у затвор Реметинец по налогу загребачког Жупаниjског суда. Суд у Загребу издао jе оваj налог осjечкоj полициjи, након што jе Врховни суд закључио да би Главаш на слободи могао да уништи доказе или утиче на свjедоке, те му одредио истражни затвор у коме би требало да дочека коначну пресуду за ратне злочине у Осиjеку. „Суд jе издао налог за Главаша, коjи иде полициjи у Осиjеку. Они би током дана требало да га доведу“, рекао jе портпарол загребачког Жупаниjског суда Крешимир Девчић. Према одлуци Врховног суда, истражни затвор Главашу може да траjе до правоснажног окончања кривичног поступка, али не дуже од казне на

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“ (3): Тек после децениjе расветљена судбина 11 воjника из Никшића и Шавника Никшићани су масовно дочекали посмртне остатке резервиста ТРЕБАЛО jе да прође више од 11 година, па да судбина црногорских резервиста (припадника бивше ЈНА) из Никшића и Шавника, заробљених на дубровачко-херцеговачком ратишту буде расветљена. Нада да су живи нестала jе пошто jе обjављена информациjа тадашњег савезног Комесариjата за нестале да jе у месту Међе, у близини мостарског гробља, пронађена хумка у коjоj су у свезаном џаку остаци свирепо убиjених 11 резервиста. Ко зна да ли би кости и тада биле пронађене, да ниjе прорадила савест jедног

Организациjа породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила региjе Добоj упутила jе отворено писмо представницима клубова посланика СНСД-а и СДС-а у Парламентарноj скупштини БиХ у коjем од њих тражи пуно jединство за смjену Шефика Џаферовића са мjеста предсjедаваjућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Предсjедник ове организациjе Драгомир Јовић рекао jе Срни да jе смjена Џаферовића национални интерес испод коjег нико нема право парциjално дjеловати. У писму, коjе ће данас препорученом пошиљком бити упућено клубовима СНСД-а и СДС-а, од српских представника у институциjама БиХ захтиjева се да у други план ставе лични и политички интерес. Јовић jе подсjетио на Џаферовићеву улогу у рату и дjеловање одреда „Ел муџахид“ у саставу

Бранимир Главаш враћа се у затвор. Према незваничним, али поузданим изворима, Врховни суд преиначио jе рjешење Жупаниjског суда и поново одредио истражни затвор за Главаша. Бранимир Главаш Врховни суд наложио jе полициjи да Главаша одведе у затвор у Реметинцу. Уставни суд Хрватске 12. jануара укинуо jе пресуду Врховног суда у случаjевима „Гаража“ и „Селотеjп“ у коjима jе Главаш правоснажно осуђен на осам година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Осиjеку 1991. Од Врховног суда Уставни jе суд затражио да понови поступак коjим jе потврдио осуђуjућу пресуду загребачког Жупаниjског суда. Након укидања правоснажне пресуде на снази jе остала неправоснажна пресуда коjом jе био осуђен на десетогодишњу казну затвора те

У продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) почело jе снимање документарног филма „Дjеца“ о трагедиjи четворо родитеља коjи су у рату за слободу Српске изгубили по троjе дjеце. Актери филма су Јока Миловановић из Лопара, Милева Лазаревић из Власенице и Милева Жупић из Мркоњић Града, коjе су изгубиле по три сина, те Маринко Бjелица из Трнова, коjи jе остао без два сина и jедне кћерке. Сви су били воjници Воjске Републике Српске. „Циљ овог проjекта jе документовати догађаjе коjи су у вези са овим трагедиjама и подсjетити jавности на чињенице о страдању српског народа у рату у БиХ“, наводи се у саопштењу. Из РТРС-а истичу да jе оваj проjекат од изузетне

Породица Бабић из Козарске Дубице Деложациjа породице Бабић из Козарске Дубице данас jе привремено одгођена, након jедночасовних преговора са судским извршиоцима. Након одлагања деложациjе, Горан Бабић (43) поново jе апеловао на институциjе и организациjе у Републици Српскоj, коjе се баве заштитом људских права, права породице и дjеце, да им помогну да риjеше проблем одузимања имовине коjу су у ратном периоду замиjенили са породицом Сукнаjић. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj, из коjе jе избjегао, 1992. миjењао за имовину Петра и Славице Сукнаjић у Козарскоj Дубици, на адреси Парнице бб. Према одлуци Окружног суда, Бабићи мораjу да напусте имање, а деложациjа jе према налогу надлежног Суда била заказана

Удружење жена жртава рата Републике Српске упутило jе у Народну скупштину Српске инициjативу за доношење закона о положаjу жена коjе су преживjеле разне облике тротуре и силовања у затворима, логорима, сабирним центрима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. „Република Српска за 20 година мира ниjе никад дониjела конкретне правне акте по коjима би ова популациjа, ова потпуно маргинализована група мученица, могла да оствари своjа права“, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Она jе напоменула да jе мали броj чланова Удружења био у некоj могућности да оствари бар дjелимично признање од Републике Српске док jе функционисао Закон о цивилним жртвама рата, али jе и та могућност укинута 31. децембра 2007. године.

Опело мом оцу држано jе у његовом стану у Скадарскоj улици. Те вечери у Скадарлиjи су замукле музика и песма. Ако у оптужници сплитског тужилаштва буде доказа мога зла, па чак и мржње, jа ћу се поjавити на суду, говорио jе… Јован Рашковић ОДГОВАРАЈУЋИ на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту за ратни злочин, Јован Рашковић jе на страницама НИН-а рекао да се хрватска национална политичка мисао ниjе мењала за последњих 150 година. Та политика, по речима Рашковића, траjе од када jе стари кроатистички политичар Старчевић, кога су називали и називаjу “оцем домовине”, успоставио мисао да су Срби у Хрватскоj, а и Срби уопште, реметилачки фактор