arrow up
Masovna_grobnica_u_Medarima.jpg

СУТРА ДВАДЕСЕТ ГОДИНА БЕЗ КАЗНЕ ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У „БЉЕСКУ“

Сутра се навршава 20 година од агресиjе хрватских оружаних снага на западну Славониjу, назване „Бљесак“, у коjоj jе 1. и 2. маjа 1995. године убиjено или нестало 283 Срба, од коjих 55 жена и 11 дjеце, саопштио jе Документационо-информациони центар „Веритас“. „Веритас“ подсjећа да jе 1. маjа 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало 15.000 житеља западне Славониjе са око 4.000 воjника, коjа jе била под заштитом УН. Народ западне Славониjе, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог свjетског рата, и у Пакрачкоj Пољани, такође злогласном „новоусташком“ логору из 1991. године, кренуо jе у егзодус спашаваjући животе, подсjећаjу из „Веритаса“. На путу према „мосту спаса“ до

Milos_Zeman.jpg

ЗЕМАН: ХАШИМ ТАЧИ ЈЕ РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ

Чешки предсjедник Милош Земан изjавио jе да jе Хашим Тачи ратни злочинац и криминалац, а да jе „косовски преседан“ отворио „Пандорину кутиjу“ и започео опасан процес прекраjања граница и миjењања териториjалног интегритета у свиjету. Земан jе рекао да, иако jе Чешка признала самопроглашено Косово, он га лично не признаjе, те указао да то показуjе и чињеницом да никада ниjе именовао амбасадора Чешке у Приштини. Он jе за „Вечерње новости“ оциjенио да признавање самопроглашеног Косова ниjе неопходан услов за чланство Србиjе у ЕУ, истичући да га не признаjе ни пет чланица ЕУ – Словачка, Шпаниjа, Грчка, Румуниjа и Кипар. Земан jе напоменуо да су унилатералне воjне акциjе без одобрења Савjета безбjедности

Murina_poslije_NATO_bombardovanja.jpg

ШЕСНАЕСТА ГОДИНА ОД НАТО ЗЛОЧИНА У МУРИНИ

Мурина послиjе НАТО бомбардовања У Мурини краj Андриjевице, на истоку Црне Горе, данас ће бити обиљежено шеснаест година од када су се разорни проjектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мjештане ове варошице на сjеверу Црне Горе. У НАТО бомбардовању Мурина, jедном од наjтежих злочина током агресиjе на СР Југославиjу, страдало jе шест цивила, од чега троjе дjеце. НАТО авиjациjа jе без икакве обjаве и обjашњења са десетак проjектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили коjи ни на коjи начин ниjесу учествовали у ратним деjствима, међу њима двиjе дjевоjчице и jедан дjечак. Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић

Zlocin_u_dobrovoljackoj.jpg

ОБИМНИ ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛ – ЈОВАН ДИВЈАК МЕЂУ ИЗВРШИОЦИМА

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13… Злочинци и даље на слободи Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Обимне истражне радње МУП-а Републике Српске у случаjу „Добровољачка“ резултовале су Извjештаjем од 45 страница, а у 122 прилога, уз извjештаj Тужилаштву, достављено jе 117 докумената са око 470 страница у коjима jе прецизно описан злочин над припадницима ЈНА у Сараjеву 2. и 3. марта 1992. године. Приложена су и три фоно записа – аудио касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео записа, коjи доказуjу постоjање

Unistena_kolona_vzila_JNA_u_Dobrovoljackoj.jpg

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ГЛАВНОГ ТУЖИОЦА САЛИХОВИЋА

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13… Уништена колона возила ЈНА у Добровољачкоj улици Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Адвокат Милан Романић поднио jе Тужилаштву БиХ кривичну приjаву против главног тужиоца БиХ Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача, jер ни након више од три године ниjе добио одговор на питање зашто нису риjешени приговори породица оштећених у вези са обустављањем истраге у случаjу „Добровољачка“. Романић jе пуномоћник породица припадника ЈНА Здравка Томовића и Обрада Гвозденовића, коjи су убиjени почетком маjа 1992. године у Добровољачкоj улици у

Ekshumirani_posmrtni_ostaci_clanova_porodice_Vukovic_iz_Medara.jpg

ПОКЛАЛИ СТАНАРЕ, ПА ПОРОДИЦИ ОДУЗЕЛИ КУЋУ?!

Ексхумирани посмртни остаци чланова породице Вуковић из Медара Приредио: Миломир САВИЋ Мирослав Вуковић каже да су његове сестре Радмила и Мирjана тужиле Хрватску за оваj злочин… Суд jе донио рjешење да се одузме кућа у коjоj су поклане породице, пошто нису имали новца да плате судске трошкове?! Мирославу Вуковићу из села Медари, код Нове Градишке, у току операциjи „Бљесак“ 1995. године, припадници Хрватске воjске, на звjерски начин, убили су два стрица – Ранка и Милутина и њихове породице. „Осим стрица Ранка, убиjена jе његова супруга Анђелиjа, осмогодишњи син Горан и шестогодишња кћерка Гордана, након чега jе ова породица потпуно нестала са лица Земље“, каже Вуковић Срни. Првог маjа 1995. године,

Slobodan_Rajcevic.jpg

Од ратног хероја постао бескућник

Слободан Раjчевић, адмирал Воjске Југославиjе, после одлуке Апелационог суда мора на улицу. Болесног официра са женом оперисаном од рака и братом без jедне ноге шаљу у Црну Гору, где немаjу ни здравствену заштиту Раjчевић био „трећи човек воjске“ АДМИРАЛ Слободан Раjчевић, коjи jе од 2005. у пензиjи изгубио jе битку са Министарством одбране. Из „службеног“ стана у београдскоj Улици браће Јерковић 117, коjи плаћа сваког месеца око 100 евра, мора сутра да се исели. Одлука Апелационог суда, коjи jе преиначио пресуду Првог општинског суда, а била jе у корист адмирала, постала jе извршна. Једино чему jош може да се нада jесте ревизиjа поступка пред Апелационим судом… Официр коjи jе служећи

Osvecenje_spomen_sobe_poginulim_pripadnicima_VRS_u_Doboju.jpg

ОСВЕШТАНА СПОМЕН-СОБА У ДОМУ ВОЈСКЕ

Освећење спомен собе погинулим припадницима ВРС у Добоjу У обjекту Дома воjске у Добоjу данас jе отворена и освештана обновљена спомен-соба за око 1.800 бораца Воjске Републике Српске погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату на подручjу Добоjа. Предсjедник Скупштине Борачке организациjе града Добоjа Миладинко Ковачевић рекао jе новинарима да представници градске управе нису присуствовали отварању, те да су своjе одсуство образложили писаним путем, уз образложење да jе риjеч о „нелегалном чину“. Ковачевић jе поручио да jе враћање спомен-собе у Дом воjске први корак ове организациjе у остваривању њихових захтjева након чега слиjеди и изградња споменика у Градском парку. „То jе стварно тежак пут, jер локална управа не жели ни на коjи начин

Spomen_kompleks_Cardak_kod_Dervente.jpg

Обиљежено 23 године од страдања Срба у насељу Чардак

Спомен комплекс Чардак код Дервенте Служењем парастоса, полагањем виjенаца и цвиjећа, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су нађени посмртни остаци убиjених Срба, данас су обиљежене 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак. Предсjедник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао jе да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте. Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање jе одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац. „На овом мjесту гдjе се гради спомен-комплекс после ослобођења Чардака нађена jе масовна гробница са 19

Hapsenje.jpg

ПО ИНТЕРПОЛОВОЈ ПОТЈЕРНИЦИ УХАПШЕН ЈОВАН ОГАР

Документационо информациони центар „Веритас“ саопштио jе да jе српска полициjа у Београду ухапсила Србина из Хрватске Јована Огара (69) рођеног у селу Мушковци код Обровца по међународноj потjерници коjу jе због наводних ратних злочина за њим расписао Интерпол у Загребу. У саопштењу jе наведено да jе Огар, коjи jе ухапшен jуче, саслушан пред судиjом Виjећа за ратне злочине Вишег суда у Београду, коjи му jе, упркос порицању било какве везе са инкриминираним дjелом, отворио екстрадициони поступак и пустио га да се брани са слободе уз забрану напуштања боравишта у Србиjи до коначне одлуке о екстрадициjи. Из „Веритаса“ подсjећаjу да су пресудом Жупаниjског суда у Задру од 25. маjа 1995. године

Sastanak_Odbora_u_Predstavnistvu_Republike_Srpske_u_Beogradu.jpg

СВЕСРПСКИ САБОР 30. МАЈА

Састанак Одбора у Представништву Републике Српске у Београду Духовно-културна манифестациjа Свесрпски црквено – народни краjишки сабор „Крушедолска звона“ биће одржана 30. маjа код манастира Крушедол на Фрушкоj гори, речено jе на првом састанку Организационог одбора у Представништву Републике Српске у Београду. Предсjедник Организационог одбора Вељко Вукелић рекао jе да ће девети по реду Сабор почети у 9.00 часова литургиjом и парастосом свим Србима страдалим у 20. виjеку. „Нажалост, оваj сабор, пре свега, има црту сећања и, осим што се пре свега подсећамо тешких тренутака српског народа у `Бљеску` и `Олуjи`, таj парастос посвећен jе и свим Србима страдалим у 20. веку“, рекао jе Вукелић. Он jе навео да ће послиjе

Drago_Knezevic.jpg

У НЕДЈЕЉУ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЧАРДАКА

Драго Кнежевић Обиљежавање 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак биће одржано у недjељу, 26. априла, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су посмртни остаци откривени, потврдио jе Срни предсjедник Удружења ратних заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић. Он jе рекао да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте. Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање биће одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац. „Нису биле поштеђене ни жене, дjеца ни старци. Умjесто да се радуjемо Васкрсу, броjне породице су тада

Operacija_Oluja_RSK_izbeglice_traktori.jpg

СЕЋАТЕ ЛИ СЕ СРПСКОГ ДЕЧАКА КОЈИ ЈЕ 1995. ВОЗИО ТРАКТОР БЕЖЕЋИ ОД ОЛУЈЕ? Ово је његова трагична судбина!

Избjегличка колона из Краjине Људи у неприлици често не знаjу ни кога да моле ни кога да куме, па jе Милош Паjић (1985), може бити без велике наде,свратио jуче у редакциjу „Гласа западне Србиjе” у Чачку, и ту потражио помоћ. Његовом болесном оцу, вели, истекло jе дозвољено време боравка на Одељењу палиjативне неге у Градскоj болници, а син тражи да родитељ у болници остане само jош jедан дан, док се он не снађе где да га смести – пише данашња „Политика”. Новинарка Тањуга, Љубица Сокић, одмах jе позвала др Радослава Милошевића, директора Здравственог центра у Чачку и обjаснила каква jе мука, а оваj jе без речи дозволио да пациjент остане

Српско друштво Задужбина

Васкршња помоћ браћи и сестрама на Косову и Метохији

Српско друштво Задужбина Захваљуjући донациjама добрих људи активисти Српског друштва Задужбина су у недељу после Васкрса боравили на нашоj Светоj земљи и том приликом испоручили скромну помоћ нашоj браћи и сестрама. Вредност испоручене помоћи jе износила 2.850 е. Помоћ jе распоређена на следећи начин. 7 породица са више чланова коjе jедва састављаjу краj са краjем трудећи се и свакодневно се борећи за прехрану своjих породица jе добило по две овце и мушко jагње. Ради се о следећим породицама: Саша Ивановић, место Трнићевци, Милош Васић из места Беривоjце, Љубиша Јевтић из Горњег Кормињана, Боjан Симић из Ропотова, Синиша Јовић село Зебинце, Горољуб Антић из Паралова и Станоjе Васић место Ливађе. Сада ова домаћинства добиjаjу прилику да имаjу своjу

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

ГЛАВНА ПРЕПРЕКА ПРОЦЕСУИРАЊУ – ПРАВОСУДНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ БиХ

Главна препрека у процесуирању ратних злочина почињених над Србима у претходном рату су правосудни органи на нивоу БиХ, конкретниjе Тужилаштво, па и Суд БиХ, изjавио jе синоћ у Бањалуци Невенко Врањеш из Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске. Врањеш, коjи jе начелник Одjељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документациjе, рекао jе током предавања под називом „Некажњени ратни злочини у БиХ“ да се то може констатовати на основу многих мишљења правних експерата, истражилаца из полициjских агенциjа, као и према резултатима истраживања Центра. „Тужилаштво БиХ не даjе ниjедан сигнал, не открива нити саопштава праве разлоге зашто jе то тако. О томе говоре и приговори коjе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.