arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10-12. мај 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

12. мај 2015.

На данашњи дан 10. маjа 1942. године у три наврата страдало jе од усташа преко 100 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Домачаj луг, у шуми Млађе, код Липjа, Скакавац, 6. и 7. jануара и 10. маjа 1942. усташе масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Жељезнички вагони код жељезничке станице Скакавац, на отвореноj прузи поред шуме Млађе (Домачаj луг), 10. маjа 1942., усташе су ножевима масакрирале Србе мушкарце, жене и њихову дjецу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе

Polaganje_vijenaca_na_spomen_kosturnici_na_novom_groblju_u_Banjoj_Luci.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН КОСТУРНИЦУ НА НОВОМ ГРОБЉУ

11. мај 2015.

Полагање виjенаца на спомен костурницу на Новом гробљу у Бањоj Луци На спомен-костурницу на Новом гробљу у Бањалуци данас су положени виjенци поводом обиљежавања Дана воjске и бораца Републике Српске. Виjенце на спомен-костурницу положили су изасланик предсjедника Републике Српске, делегациjа Народне скупштине и Владе Републике Српске, изасланик српског члана Предсjедништва БиХ, конзул Србиjе у Републици Српскоj. Виjенце су положили и делегациjа генерала Воjске Републике Српске, делегациjе руске Амбасаде у БиХ, Републичке организациjе породица погинулих, заробљених и несталих лица, Савеза организациjа и удружења ратних воjних инвалида Републике Српске. На спомен-костурницу у Бањалуци виjенце су положили и делегациjа Министарства одбране БиХ, Оружаних снага БиХ и Трећег пjешадиjског (Република Српска) пука Оружаних снага

Povratnici_u_selo_Drsnik_kod_Kline.jpg

СРБИМА ИЗ КЛИНАВЦА И ДРСНИКА ПРИЈЕТЕ КЛАЊЕМ

11. мај 2015.

„Мораш да прихватиш циjену од 150 евра по ару – у супротном нећеш ни потписивати уговор о продаjи“, поручили су разбоjници Ђорђу Шмигићу и одшетали у правцу Клине. Повратници у село Дрсник код Клине Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Становници повратничког села Клинавац, код Клине, изложени су свакодневним пљачкама, тортурама и иживљавањима албанских банди, а недавно jе брачни пар Воштић преживио фингирано клање?! Троjица маскираних млађих људи упали су иза 22.00 часа у њихову кућу, обивши браве. Један од њих ставио jе под грло баjонет-нож Вулети Воштићу. Он jе покушао да заштити супруги Грозду, иначе срчаног болесника, дебелим jорганом како би jе поштедио ужаса. Тражили су, говорећи албанским jезиком, да им даjу

Polaganje_vijenaca_kod_crkve_u_selu_Karno.jpg

ПРВИ ПАРАСТОС ЗА СВЕ ПОГИНУЛЕ У СПОМЕН-СОБИ

9. мај 2015.

Полагање виjенаца код цркве у селу Карно У Спомен-соби за погинуле српске борце и цивиле данас jе први пут служен парастос за свих око 500 погинулих Срба са подручjа сребреничке општине међу коjима jе и 45 коjи се jош воде као нестали, jер нису пронађени ни више од двиjе децениjе од њиховог нестанка. У Борачкоj организациjи ове општине кажу да су до сада служени парастоси у мjестима већих страдања српских бораца и цивила као што су Карно, Ратковићи, Брежани, Залазjе, Крњићи, Подравање и Скелани, али да су одлучили да сваке године организуjу централни парастос за све погинуле Србе у посљедњем рату и тако им jедном годишње одаjу заjедничку захвалност и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 09-14. мај 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

8. мај 2015.

Јарак Метаљка, у Петровоj гори  oд  9.  до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце.         Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Miodrag_Linta.jpg

ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ ОДБОРА ЗА ПРОСЛАВУ „ОЛУЈЕ“ – АНТИЕВРОПСКИ ЧИН

8. мај 2015.

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да одлука Владе Хрватске о оснивању Одбора за обиљежавање 20 година од воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ представља антиевропски чин. Линта истиче да чињенице показуjу да jе Хрватска jедина држава ЕУ коjа скоро двиjе децениjе слави злочин над диjелом своjих грађана српске националности. „Хрватска власт, опозициjа и демобилисани борци сагласни су у веома мало ствари, а jедна од њих jесте да треба прослављати злочиначку акциjу `Олуjа` у коjоj jе протjерано више од 220.000 Срба и убиjено више од 1.200 српских цивила“, саопштио jе Линта. Он додаjе да се у прослави злочина над Србима слажу Колинда Грабар Китаровић, Зоран Милановић, Весна

Stevo_Metikos_Zbogom_Banijo_moja.jpg

Стево Метикош: „Збогом Банијо моја“

8. мај 2015.

БЕОГРАД – Обвjештавамо вас да jе из штампе изашла нова књига Стеве Метикоша „Збогом Баниjо моjа“. То jе роман о судбини jедног обичног човjека коjи jе остарио на Баниjи и испратио све ратове до овог посљедњег и подjелио судбину народа Краjине.  У овом роману главни jунак jе осамдесетогодишњи Ићан. Нешто више од jеданаест дана путуjе у избjегличкоj колони од своjе Баниjе до Србиjе. Сваки дан приjе него усни у тракторскоj приколици Ићан прича по jедну причу из свог тешког живота. Тек пошто се ослободи jедног диjела живтног бремена, успиjева да се на моменат примири и заспи. Кад Ићан заврши своjу причу, његов немир се претаче у његовог сина коjи вози

Patrijarh_i_Hercegovci_11.jpg

ЕКСКЛУЗИВНО: Патријарх Иринеј подржао одржавање Херцеговачке академије!

8. мај 2015.

Патриjарх Иринеj данас jе у Патриjаршиjи СПЦ примио делегациjу Херцеговаца у Србиjи и том приликом дао подршку одржавању Херцеговачке академиjе посвећене српским жртвама 1941-1945, коjа ће се одржати 8. jуна у задужбини Илиjе М. Коларца у Београду, а чиjи ће приход бити приложен завршетку градње Храма Христовог Васкресења у Пребиловцима. Патриjарх Иринеj међу своjима: Миленко Чабрило, Слободан Драшковић, Сретен Пиштало, Зоран Иваниш, Урош Милоjевић, Патриjарх Иринеj, Светозар Црногорац, Жарко Ј. Ратковић, Миленко Јахура и Трифко Ћоровић   Текст: Трифко Ћоровић Фото: Слободна Херцеговина Патриjарх Иринеj примио jе делегациjу Херцеговаца у Патриjаршиjи СПЦ и у врло срдачном и отвореном разговору задржао се знатно дуже од времена предвиђеног протоколом. Ишчекуjући састанак: Светозар

Glavni_organizatori_i_izvrsioci_zlocinacke_akcije_Oluja_u_Kninu_koji_se_jos_uvjek_dimi.jpg

ВРДОЉАК ПРАВИ СЕРИЈУ О ГОТОВИНИ

8. мај 2015.

Главни организатори и извршиоци злочиначке акциjе Олуjа у Книну коjи се jош увиjек дими Хрватски редитељ и некадашњи функционер из периода ХДЗ-а Антун Врдољак спрема тв сериjу о генералу Анти Готовини, ког би требало да игра Горан Вишњић, звиjезда америчких „сапуница“. Сериjа ће бити рађена по књизи Ненада Иванковића „Ратник, пустолов и генерал“, коjа jе била „икона“ хрватске деснице у доба када jе Готовина био оптужен за злочине над Србима током акциjе „Олуjа“. Сериjа о Готовини требало би да буде снимњена у сарадњи са Хрватском радио-телевизиjом. Како преносе хрватски портали, у сериjи би требало да играjу Тарик Филиповић, Рене Битораjац, Горан Навоjец, Наташа Јањић и други… Наводно, Готовина ће одлучити

Jure_Katic_gradolnacelnik_Slunja.jpg

Засјењена комеморација у Вељуну

7. мај 2015.

Јуре Катић, градоначелник Слуња, непримjерено jе на комеморациjи у Вељуну покушао оправдати усташки масакр над 525 невиних српских цивила назвавши га инцидентом Јуре Катић, градоначелник Слуња И овог 6. маjа, на Ђурђевдан, броjни су карловачки Срби, антифашисти и остали грађани Карловца и околних мjеста присуствовали обиљежавању 70.годишњице Дана ослобођења Карловца и комеморациjи коjа jе одржана у знак сjећања на 525 невиних жртава коjе су усташе убиле приjе 74 године у Вељуну. Подсjетимо, непуних мjесец дана од успоставе НДХ и тjедан дана након првог масовног злочина над Србима у Гудовцу код Бjеловара, одjекнули су први усташки пуцњи у околним српским селима. Био jе то увод у масовно хапшење и организирање приjеког

Bastionik_logo.jpg

УЧЕНИЦИ СРЕДЊИХ ШКОЛА ПОМАЖУ СРБИМА НА КОСОВУ

7. мај 2015.

Средње школе са подручjа Бањалуке, у оквиру добротворне акциjе „Опстанак“ и на бази добровољних прилога – конвертибилна марка по ученику, прикупљаjу помоћ за српске породице коjе су одлучиле да остану да живе у jужном диjелу Косова и Метохиjе, саопштено jе данас из Удружења Србско сабрање „Баштионик“. Министарство просвjете и културе Републике Српске одобрило jе и подржало добротворну акциjу коjа траjе до краjа маjа, наводи се у саопштењу. У саопштењу се истиче да су се акциjи одазвали и Друштво приjатеља манастира Хиландар, те броjни поjединци и предузећа. Прилози за акциjу могу се уплатити на жиро-рачун „Баштионика“ – 571-010-00002178-29 у Комерциjалноj банци или у сjедишту овог удружења. Добротворну акциjу за помоћ Србима

Nedeljko_Mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ: НАРЕДНЕ СЕДМИЦЕ УЗИМАЊЕ УЗОРАКА КРВИ

7. мај 2015.

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић наjавио jе да ће наредне седмице бити узети узорци крви од 41 српске породице ради идентификациjе шест скелетних остатака коjи су ексхумирани на Озрену. Митровић jе рекао Срни да ће породице из Добоjа, Прњавора, Српца и Бањалуке дати узорке крви у амбулантама породичне медицине, док ће истовремено патолог Завода за судску медицину Републике Српске узети коштане узорке са скелета коjи се налазе у спомен-костурници у Бањалуци. Он jе подсjетио да су током рата муџахедини заробили 51 српског борца и цивила у кампу Гостовић код Завидовића, док jе 2007. године ексхумирано 12 српских бораца на сасвим

Parastos_u_Veljunu.jpg

У Вељуну одана почаст жртвама усташког покоља 1941. године

7. мај 2015.

Парастос у Вељуну (Фото: ФАХ) У ПОВОДУ 74. обљетнице масовног покоља српског становништва Кордуна у Независноj Држави Хрватскоj, у сриjеду су у Благаjу и у Вељуну антифашистичке удруге Загреба, Риjеке, Карловца и других градова, у организациjи Српског народног виjећа (СНВ), на спомен обиљежjа положиле цвиjеће и запалиле свиjеће. Комеморативноj свечаности за убиjених 525 Срба и хрватску обитељ Мравунац први пут jе присуствовао и представник градске власти Града Слуња, градоначелник Јуре Катић. Потпредсjедник Српског народнога виjећа Саша Милошевић у свом jе говору рекао да су и данас знакови фашизациjе око нас, поjаснивши да су то напади на слободу људи и на саме темеље демокрациjе, затим бездушни увjети економског система коjи само

Banstol_Fruska_Gora.jpg

ГРАДИЋЕ СЕ ЦРКВА ПОСВЕЋЕНА ЖРТВАМА „ОЛУЈЕ“

7. мај 2015.

Чланови „Клуба свих генерациjа“ из насеља Банстола, претежно настањеног Србима прогнаним из Хрватске послиjе акциjе „Олуjа“, чине све да у том живописном фрушкогрорском насељу на тромеђи воjвођанских општина Сремски Карловци – Инђиjа – Ириг, подигну цркву посвећену жртвама те по злу познате операциjе хрватске воjске. Предсjедник Клуба Бранко Симоновић каже да jе драгоцjена, а неочекивано брза подршка градњи храма стигла од Његовог преосвештенства епископа сремског Василиjа. „Обратили смо му се само да нас прими и да нам благослов за куповину плаца где ћемо подићи црквицу жртвама `Олуjе`, а он се створио у Банстолу, чини нам се и пре него му jе наше питање дошло. Дошао jе у насеље и jедноставно

Ruza_Tomasic.jpg

Шовинизам Руже Томашић: Пуна ми је капа хрватских Срба

6. мај 2015.

Европска посланица и председница минорне Хрватске конзервативне странке Ружа Томашић поново своjим невероватним шовинизмом и екстремизмом крши све законе Хрватске ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Европска посланица и председница минорне Хрватске конзервативне странке Ружа Томашић поново своjим невероватним шовинизмом и екстремизмом крши све законе Хрватске, али и након низа њених националистичких испада ниjедно од званичних тела ниjе реаговало. Ни jавни тужилац коjи би то морао по службеноj дужности, али ни броjна удружења и институциjе коjе штите људска права. – Пуна ми jе капа поjединих хрватских Срба коjи су рођени у Хрватскоj, а до Хрватске им уопште ниjе стало. Живе на рачун хрватских грађана, пропутовали су цели свет на рачун Хрватске, а

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА