arrow up
U_Skupstini_grada_Beograda_obiljezen_Medjunarodni_dan_nestalih.jpg

ПОРОДИЦЕ ЖРТАВА НЕЗАДОВОЉНЕ СПОРОШЋУ ПРОНАЛАСКА НАЈМИЛИЈИХ

У Скупштини града Београда обиљежен Међународни дан несталих Породице несталих српских жртава обиљежиле су данас у Скупштини града Београда Међународни дан несталих пригодним скупом, са коjег су поручили да су незадовољни спорошћу процеса проналаска и идентификациjе њихових наjмилиjих и да од Србиjе очекуjу да уради више на том питању. Предсjедник Координациjе српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославиjе Драган Пjевач рекао jе новинарима да се, према подацима МКЦК, укупно у региону тражи 10.387 несталих, од чега jе српских жртава више од 3.600. “На подручjу Хрватске има око 1.890 несталих Срба, а удружења породица жртава су jако незадовољна нарочито са ексхумациjама познатих гробних места у Хрватскоj. Идентификациjе иду споро”

Ozren-_spomen_krst.jpg

Међународни дан несталих – Над српским народом почињен злочин

Код спомен-крста на Озрену данас jе одржана централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих, са коjе jе указано да посљедице рата нису избрисане 21. новембром 1995. године када jе потписан Деjтонски мировни споразум и да jе Република Српска незадовољна начином на коjи се третираjу злочини почињени над Србима. Код спомен-крста на Озрену одржана jе централна манифестациjа у Републици Српскоj у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао jе да се мора пробудити савjест и освиjестити се тако да као народ добро проучимо своjу историjу, посљедице и историjске догађаjе. “Морамо бити jединствени да нам се никада више не деси

Spomenik_u_Pucilama_Bijeljina.jpg

Помен убијеним Србима у Пучилама код Бијељине

На градском гробљу у Пучилама у Биjељини данас jе, поводом обиљежавања 23 године од дана ослобођења Смолуће, Потпећи и Тиње, служен парастос за 74 становника погинула у вишемjесечном окружењу у коjем их jе држала акозвана Армиjа БиХ. Биjељина – сjећање     Фото: СРНА Више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње 1992. године провело jе више од три мjесеца у заточеништву. У том периоду погинула су 74 мjештана, 254 их jе рањено, наjвише цивила. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да судбина становништва ова три села предствља jош jедно свjедочанство етничког чишћења српског народа са простора БиХ. “Ако имамо у виду да су за прогоне у одбрамбено-отаџбинском рату

Parastos_za_14_poginulih_boraca_vojske_RS_i_tri_civilne_zrtve.jpg

У КРУШКОВОМ ПОЉУ СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА

Служен парастос за 14 погинулих бораца Воjске Републике Српске и три цивилне жртве у Крушковом Пољу У Крушковом Пољу код Шамца данас jе, на Велику Госпоjину, служен парастос за 14 погинулих бораца Воjске Републике Српске и три цивилне жртве рата из овог мjеста. Начелник општине Шамац Саво Минић рекао jе да су борци из Крушковог Поља уградили своjе животе у темеље Републике Српске. “Погинули борци су jунаци коjи су створили Републику Српску и захваљуjући њима ми овдjе живимо и радимо. Онаj ко не поштуjе хероjе не поштуjе ни себе. Морамо се окупити око цркве и поштовати Републику Српску, она jе наша заjедничка”, нагласио jе Минић. Он jе позвао окупљене да

Миливоје Иванишевић Фото: Novosti.rs

Миливоје Иванишевић: Спомен свим српским жртвама

Године 1996. покренута jе едициjа са именима српских жртава и криваца за српска страдања у Купресу, Коњицу, Бос. Дубици, Горажду, Гламочу, Мостару Миливоjе Иванишевић АКТУЕЛНА инициjатива за подизање мемориjалног споменика – мада у овом случаjу само српским жртвама последњих оружаних сукоба – значаjна jе за Београд, Србиjу, а пре свега за српску нациjу. Уз раниjе наjављену реконструкциjу Старог саjмишта – обjекта посвећеног страдалим у Другом светском рату – Београд, наставља да одужуjе историjски дуг према генерациjама сународника страдалих током прошлог века. Међутим, прави монументални мемориjал, то што jе насушна потреба српског народа, jош увек се само разматра и одлаже за боља времена. За то време Друштво за подизање мемориjалног споменика

Admiral_Bosko_Antic.jpg

Бошко Антић: Ђукић, талац Хрватске

Генерал Ђукић jе частан човек коjи jе више од месец дана талац у Црноj Гори. Хрватска Црноj Гори ниjе доставила документациjу за изручење, jер jе jош увек пише Адмирал Бошко Антић ПОСЛЕ више од месец дана “посматарања” шта се догађа са ухапшеним генералом Бориславом Ђукићем у затвору у Спужу наша земља jе наjзад реаговала – затражила jе да се изручи Србиjи коjа би му, ако за то има разлога, судила пред нашим судовима. Ово jе добар потез иако jе утисак да су у Хрватскоj, Босни и на Косову далеко ажурниjи и гласниjи када треба заштитити њихове официре. Хрвати тек пишу оптужницу против Ђукића, будући да су свесни да га не

Veljko_Lasica_jedan_od_prezivjelih_zlocinaca_na_Kukavicama.jpg

ПОМЕН НА МАСАКРИРАНИ КОНВОЈ СРПСКИХ ЦИВИЛА

У аутобусу jе 27. августа 1992. године страдало двоjе дjеце од по 12 година, убиjена jе старица од 86 година, а рањена су дjеца од по три, четири, пет и шест година, свjедочи возач Ранко Иконић. Приредио: Бранко КУСМУК У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засjеде убили 26 и ранили 80 српских цивила, коjи су аутобусима одлазили из Горажда. Возач аутобуса коjи jе рањен у овоj колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послиjе 23 године оваj злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили – жене, дjеца и стариjи људи, те да ниjе било ниjедног

Zivi_se_sve_do_1995_kod_mrtvih_okupase.jpg

УОЧ’ ВЕЛИКЕ ГОСПОЈИНЕ 2015.

Ова тема ми се наметну (не)очекивано. Роди jе вриjеме и догађаj. Ниjе ме могла обићи а ни jа jе не могах прескочити. Живи се све до 1995. код мртвих окупљаше. Данас живих нема а мртви посљедном снагом упозораваjу.   Пише: Никола Кобац Да jе било правде и људског поштења, да мржња ниjе завладала људским умом, да се jе рука злочинца осушила приjе него што jе нож узела, вечерас би се спремао за сутрашњи збор у селу Трепчи. На граници Баниjе и Кордуна, сабирао се народ на Велику Госпоjину око мjеста Спомен костурнице мада jе право мjесто зборовања (тек ме неколико сjећања на то сjети) било Црквиште. Мала зараван испод гробља

Svetozar_Livada_01.jpg

Фељтон Светозара Ливаде: Доживотни сам пацијент геноцида!

Светозар Ливада Ево зашто! Ако се поjам „пациjент“ преведе као онаj коjи трпи, пати, ту сам проша’ школу патње за стотину живота као вишегодишњи пациjент са 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Међутим, геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам супер активно диjете, неки су говорили до горопадности… Бака, коjу сам обожавао, вjечно ме звала горопадником, проклињала да нећу никад’ своjе куће имати. Међутим, научио сам читати и писати приjе стариjе браће, приjе основне школе. Заволио сам књигу. Одваjање од књиге ме љутило до пркоса.Отац ми jе био пjесник и подржавао jе моjу приврженост читању, чак стимулирао на рачун и штету других послова коjе

Polaganje_vijenaca_u_mjestu_Kukavice_kod_Rogatice.jpg

MEMORIAL SERVICE IN KUKAVICE FOR 26 KILLED SERB CIVILIANS

Ћирилица Commemoration at Kukavice, near Rogatica A memorial service was held in Kukavice near Rogatica on Thursday honouring 26 Serb civilians killed in an ambush on August 27, 1992 by members of the so-called Army of BiH while fleeing the Muslim offensive in Gorazde.   The oldest victim was Tankosava Gavrilovic, 82, while the youngest one was Milan Djurovic, who was only a few months old. Dragisa Andric, the head of the Regional Association of Camp Detainees from Visegrad, has said that the horrific crime occurred in the canyon of the river Rakitnica in Kukavice. He pointed out that a much graver crime was committed against the Serbs in Gorazde,

Naser_Oric_u_Sudnici.jpg

Подигнута оптужница против Насера Орића!

Насер Орић Тужилац Посебног одељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ након вишемесечне истраге коjа jе спроведена у сарадњи са Државном Агенциjом за истраге и заштиту (СИПА) и МУП Републике Српске, подигао jе оптужницу за ратни злочин против Насера Орића и Сабахудина Мухића! Орић и Мухић се терете да су током рата и оружаног сукоба између Армиjе РБиХ и Воjске Републике Српске, на подручjу Сребренице и Братунца, у своjству комаданта и припадника снага Армиjе РБиХ поступали противно одредбама међународног хуманитарног права и Женевских конвенциjа. У оптужници се наводи да су оптужени, током 1992. године у местима Залазjе, Лолићи и Куњерац, починили убиство три заробљеника српске националности. Оптужени се терете за кривично

Polaganje_vijenaca_u_mjestu_Kukavice_kod_Rogatice.jpg

У КУКАВИЦАМА СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 26 УБИЈЕНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА

English Полагање виjенаца у мjесту Кукавице код Рогатице У мjесту Кукавице код Рогатице данас jе служен парастос за 26 српских цивила коjе су на данашњи дан 1992. године из засjеде убили припадници такозване Армиjе РБиХ док су пред муслиманском офанзивом бjежали Горажда. Наjстариjа жртва била jе бака Танкосава Гавриловић од 82 године, док jе наjмлађи убиjени Милан Ђуровић био беба од само неколико мjесеци. Предсjедник Регионалног удружења логораша из Вишеграда Драгиша Андрић рекао jе да се оваj страшан злочин догодио у кањону риjеке Ракитница у Кукавицама. Он jе истакао да се много већи злочин догодио Србима коjи су остали у Горажду, гдjе jе убиjено више од 250 српских цивила, а

Zoran_Blagojevic_Nedeljko_Mitrovic_i_Zdravko_Jorgic.jpg

МИТРОВИЋ: ЗЛОЧИН НА ОЗРЕНУ ИМА СВЕ ЕЛЕМЕНТЕ ГЕНОЦИДА

English Зоран Благоjевић, Недељко Митровић и Здравко Јоргић на коференциjи за новинаре Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе да jе на Озрену почињен стравичан злочин над српским народом коjи има све елементе геноцида, али да, нажалост, у БиХ jош нико ниjе одговарао за таj злочин. “За оваj злочин jош нико у БиХ ниjе одговарао, изузев преминулог команданта такозване Армиjе БиХ Расима Делића, коjи jе пред Хашким трибуналом осуђен на три и по године затвора”, саопштио jе Митровић на данашњоj конференциjи за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 30. августа – Међународног дана несталих. Митровић jе рекао да за оваj злочин ниjе одговарао командант

Masakr_u_Dvoru.jpg

РТС, 24.08.2015., Масакр у Двору [Видео]

Дански документарни филм “Масакр у Двору” бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време “Олује”.   Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских воjника, убиjено jе наjмање деветоро цивила коjи су због бомбардовања Петриње током “Олуjе” евакуисани из психиjатриjске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати воjници ушли су у школу у коjоj су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели jош њих троjе. Ликвидациjи су сведочили дански воjници коjи су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген

Srebrenica_spomen_ploca_sa_imenima_zrtava.jpg

ВИШЕ ОД ХИЉАДУ СРЕБРЕНИЧКИХ ЖРТАВА НЕМА У ПОПИСУ ИЗ 1991.

Вjештак за демографиjу Светлана Радовановић у наставку суђења генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу рекла jе да имена више од 1.000 људи са списка жртава из Сребренице, коjи jе направио демографски експерт тужилаштва, нису могла бити пронађена на списковима грађана БиХ пописаних 1991. године. “Са списка од 7.428 сребреничких жртава из извештаjа демографа оптужбе, имена и други подаци више од 1.000 њих, нису могли бити пронађени на списковима грађана БиХ пописаних 1991. Знам да тих 1.000 нису били држављани БиХ. Могли су бити муслимани, али нису морали”, рекла jе она. Радовановићева jе критиковала своjу колегиницу експерта тужилаштва Еву Табо зато што jе посвjедочила да jе у Сребреници почињен “масакр”, наводећи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.