Отаџбински рат Архиве - Страница 34 од 502 - Јадовно 1941.

Парастос за страдале Србе у Равним Котарима и Малом Алану

21. јануар 2021.

Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 28. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22. јануара 2020. године (петак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница удружења „СУЗА“: Драгана Ђукић Везане вијести: Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана

Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана (12) убијена са мајком

21. јануар 2021.

22. јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. Током злочиначке акције „Масленица“ регуларна хрватска војска масакрирала је 348 лица српске националности. Од тог броја, 65 убијених Срба су били цивили. Убијено је 35 жена и петоро деце српске националности. Више од 70 војника РСК је заробљено, мучено а потом свирепо убијено чиме су прекршена

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

21. јануар 2021.

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

Св. Јован на Kордуну

20. јануар 2021.

Један зид још стоји само са ког Св. Јован гледа. Икона је пожутјела ал` заборав она не да… Над скелетом родне кућеЛешинари дуго кружеУмируће срце њеноИз ребара бијелих струже…. Одавно је оронулаБијела кост од дима сивиПодумјента потонулаОд бола се греда криви… Један зид још стоји самоСа ког Св. Јован гледаИкона је пожутјелаАл заборав она не да… Чује цику, смијех и људеУ дворишту дјечју грајуKрај огњишта лучу светуДок одрасли наздрављају…. Нема више цике, смијехаПод гредама родне кућеЊено срце умирућеПрекрило је дивље пруће….. Аутор: Бојана Вучић Извор: Фејсбук страница Бојана Вучић

Злочин над Србима у Скеланима и даље без казне

17. јануар 2021.

У Скеланима код Сребренице данас је обиљежено 28 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Тада је рањено 165 мјештана. Од 30 заробљених, половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а четворо се још воде као нестали. Служен је парастос за свих 305 скеланских жртава убијених од 1992. до 1995. године, којем је присуствовао и предсједник Владе Владе Републике Српске Радован Вишковић. Парастосу и обиљежавању 28 година од страдања српског становништва у бившој општини Скелани присуствовале су бројне делегације и више стотина становника средњег Подриња са обје стране Дрине. Цвијеће су, осим Вишковића, положили предсједник Борачке организације Републике Српске

Сведок прича како je Армијa БиХ убијалa српску дeцу!

16. јануар 2021.

Зоран Раковић, сведок страдања Срба од стране јединица Насера Орића у Скеланима у свом сведочењу за наш портал „Србин.инфо” отвара своју душу и прича о стравичним злочинима које су јединице Армије БиХ (Бошњака) починиле над српским цивилима у Скеланима 16.01.1993.г: „Скелани-Република Српска 16. јануар 1993. година-дан страдања и патње једнога народа! Зоран Раковић, сведок страдања Срба од стране јединица Насера Орића у Скеланима у свом сведочењу за наш портал „Србин.инфо” отвара своју душу и прича о стравичним злочинима које су јединице Армије БиХ (Бошњака) починиле над српским цивилима у Скеланима 16.01.1993.г: „Скелани-Република Српска 16. јануар 1993. година-дан страдања и патње једнога народа! Тог дана реци Дрини и њеноме мосту која

САНУ се нашла у јеку политичког скандала у СФРЈ

Отворено писмо САНУ

16. јануар 2021.

Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу Владимир Костић налази, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним потезом да председник поднесе оставку. Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање великог и важног јубилеја – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији. Износећи личне ставове о овоме питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до

Месић пише Бајдену: Од БиХ направите Граџанистан

15. јануар 2021.

Бивши предсједник Неовисне Републике Хрватске Стјепан Месић писао је изабраном америчком предсједнику Џозефу Бајдену, али не како намјерава послати Хрватску војску у Посавину да пресијече Републику Српску, ако буде самостална, већ да БиХ постане Граџанистан. Месић у писму које објављује Национал износи приједлог како Босну и Херцеговину устројити по грађанском, а не националном принципу, што је супротно оном што заговара државни врх Хрватске, али и најмање половина Републике Српске и хрватски дио Ефбиха. У Ефбиховским медијима прича о преустроју Дејтонске БиХ као да зависи од САД или ЕУ, а не од људи који ту живе и имају право гласа, те да је побједом кандидата Демократске партије малтене па све ријешено

СKАНДАЛОЗНА ПРОПОВЕД СИСАЧKОГ БИСKУПА: Потрес је подмукао, против њега се не можемо борити као против Срба!

12. јануар 2021.

На прослави 443. годишњице одбране замка Гвозданско, сисачки бискуп Владо Kошић упоредио је земљотрес са борбом против – Срба и Турака. „Данас више нема Турака, комуниста или Срба испред Гвозданског и Хрватске. Ако их је било, крили су се. Ипак, наш опстанак у Бановини и у домовини Хрватској стална је мета непријатеља и за то се морамо борити и данас. Данас је наш највец́и непријатељ земљотрес. Пустоши, црни, уништава куц́е и цркве, истерује нас са вековних огњишта и прети нам нестанком, како Хрвати више не би живели у овим крајевима наше лепе земље. Пре тога нас је погодила пандемија, која, међутим, није ратовала само против нас, већ против целог света

Знамо шта славимо и шта бранимо

9. јануар 2021.

СНП – Избор је наш данас je, 09. јануара 2021. године, осамнаесту годину за редом прославио Дан Републике Српске. Велика колона возила прошла је бањалучким улицама и уз прикладну музику, која се чула са разгласа унијела радост у срца Бањалучана. Српска је наша потреба и изнуђени одговор да се српском народу не понове Јасеновац, Јадовно, Шушњар.., што је било у најави деведесетих година приликом разбијања Југославије. Због тога је данашњи догађај носио поруку „Знамо шта славимо. Срећан Девети јануар. Знамо шта бранимо“. Ова прослава је и прилика да се присјетимо 28.000 српских бораца који су уграђени у темеље Републике Српске као и свих других цивила – нека је њима вјечна

РТРС, 20.10 – Филм „Коридор 92“ на Дан Републике (ВИДЕО)

8. јануар 2021.

Документарно-играни филм „Коридор 92“ бави се хронологијом једне од најзначајних битки Војске Републике Српске – битком за пробој коридора у Посавини. Коридор – документарни филм. Фото: РТРС Била је то битка која је дефинисала даљу судбину Републике Српске, битка која је спојила западни и источни дио Српске, битка која је поново успоставила везу Бањалуке са Бијељином и Београдом. Операција „Коридор“, како се званично звала ова велика војна акција, за становништво обје Крајине значила је живот. Омогућила је поново успостављње снадбијевања храном, струјом, доставу лијекова. Због недостатака кисоника, до којег је дошло послије пресијецања путне комуникације са Југославијом, у бањалучком породилишту токома маја и јуна 1992.године умрло је 12 беба. Пробој Коридора

Никола Милованчев: Рат у Хрватској почео у време СФРЈ, 1989. године

8. јануар 2021.

У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Када је почео рат и распад Југославије? Већина људи ће данас одговорити да је то било 1991. године. Оставимо сада по страни чињеницу да је распад Југославије припреман деценијама и да је неуспео покушај сецесије Хрватске планиран и за почетак 1972. У стварности је већ крајем 1989. било јасно да следи покушај оружане сецесије и да ће Срби у Хрватској бити на удару. Док су се многи интелектуалци, али и обични грађани, у Београду уљуљкивали у очекивању „демократских слобода“, многи Срби са друге стране Дрине, Саве и Дунава

Кравица: напомене на годишњицу једног заборављеног покоља

8. јануар 2021.

Поред Брањева, Кравица 1995. је друго важно сребреничко стратиште које заслужује детаљну обраду и пажњу. То је тако не само из квантитативних разлога, мада је и то значајан чинилац пошто се тврди да је на овом месту, у Земљорадничкој задрузи, било убијено преко 1,000 жртава. Пише: Стефан Каргановић Али Кравица је аналитички интересантна у првом реду зато што, за разлику од бројних других локалитета где су се наводно одвијала сребреничка стрељања, али слично Брањеву, за ово место се везује и поприлично материјалних доказа. Кравица је српско село које се налази на око 10 километара од Сребренице. Сребреница се, као што се познато, у ратном периоду налазила под контролом 28. дивизије

Милош Ковић: Великоалбанска побуна и протеривање Срба са КиМ окидач за разбијање Југославије

5. јануар 2021.

Интелектуалци који су се 8. новембра 1988. окупили у просторијама Књижевних новина, заиста су водили дијалог без ограничења. Требало је тада сагледати пређени пут и назрети будућност. Данас се јасно види да текстови настали у оквиру Историјског форума Књижевних новина, одржаног на седамдесетогодишњицу оснивања југословенске државе, представљају драгоцено сведочанство о једном времену. Млађе читаоце могао би да изненади слободан тон у јавном дијалогу вођеном у Београду, пре пада Берлинског зида. Те 1988. године Београђани су, међутим, трчали са трибине на трибину и куповали новине, упијајући, још у неверици, сваку нову, смелу и слободну реч. Осамдесете године, са својим предукусом слободе и уметничког стваралаштва, ближиле су се крају. Иза нејаких сунчевих

„Kости“ ударају до кости

2. јануар 2021.

Одавно ме неки уметнички садржај није толико продрмао и „дотакао“ као серија „Kости“, која је недавно емитована на РТС-у. Нисам једина, свакако, пошто су „Kости“ оставиле равнодушним само оне који их нису гледали. Пише: Ђурђица Драгаш Верујем, међутим, да су бројне реакције и похвале довољан разлог да је, „одложено“, на РТС Планети, погледају и они који су скептични према домаћим серијама и како кажу, из принципа их избегавају. Ја спадам у ону другу групу. Мени је, од кад знам за себе, термин од 20 часова резервисан за њих па признајем да гледам чак и репризе. Ипак, упркос мом стрпљењу и заиста доброј намери да одгледам све што се у том