arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Đurđica Dragaš: Od nas si tražio Đorđe, da zaboravimo posečenu bagremovu šumu, preoranu njivu i zgaženu šljivu

25. februar 2021.

Opraštaju se ovih dana mnogi od Đorđa Balaševića. Slušaju se pesme, citiraju stihovi i njegove „dosetke“, snimaju specijalne emisije, organizuju masovni „ispraćaji“ (kao da korone nema i kao da Đole baš od nje nije preminuo). Tuguje i region, čak se i ćirilica „pojavila“ u Zagrebu. Zamislite samo to čudo!!! Nije baš da sam odrasla uz njegovu muziku. Više bi se to moglo reći za Nove fosile, ali volela sam te melanholične note i emotivne tekstove kojima je pleo divne i dirljive životne priče. Žao mi je što je otišao, prerano i besmisleno i, kao i u mnogim drugim slučajevima, ne želim da učestvujem u primitivnim raspravama nad mrtvim čovekom po

Obilježavanje Dana boraca i početka Prvog srpskog ustanka

14. februar 2021.

U Višegradu će danas biti obilježeno 217 godina od početka Prvog srpskog ustanka i Dan boraca odbrambeno-otadžbinskog rata Republike Srpske u kojem su život dala 23.184 pripadnika Vojske Republike Srpske. U 10.30 časova u manastiru Dobrun biće služen parastos poginulim srpskim ustanicima, a u 11.00 časova položeni vijenci i cvijeće na spomenik voždu Karađorđu. Delegacije će u 12.00 časova položiti cvijeće na centralni spomenik braniocima Republike Srpske na višegradskom Trgu palih boraca. Obilježavanju će prisustvovati predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, predsjednik Odbora Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova i ministar rada i boračko-invalidske zaštite Duško Milunović, najavljeno je iz resornog ministarstva. Iz parlamenta Srpske je najavljeno prisustvo

Đurđica Dragaš: Jesu li svi Crnogorci direktori, a Dalmatinci snalažljivi trgovci

13. februar 2021.

Svi su Crnogorci direktori, svi „Kosovari“ su prodali imanja Albancima za velike pare, svi Hercegovci i Dalmatinci su snalažljivi trgovci, svi Ličani potomci partizana koji su terorisali beogradsku buržoaziju, a svi Srbijanci ugroženi u svojoj zemlji baš zahvaljujući ovim prethodno pomenutim „dođošima“! To smo mi, mali, podeljeni, često potpuno nesposobni da izađemo iz tog, tako suvišnog, začaranog kruga netrpeljivosti. E pa da vam kažem… dosta mi je toga!!! „Ako bude sreće, vratićemo vas nazad onim istim traktorima na kojima ste dojahali“… Ovo je samo deo komentara koji sam na jednoj društvenoj mreži nedavno dobila na tekst o Danu primirja čiji je naslov, gle ironije, bio – Ponosna sam što pripadam ovom

Zašto se predsjedica Srpske slika s fratrom Pupovcem?

11. februar 2021.

Posjeta zemljotresom ugroženim područjima na Baniji, mogla je biti udešena sastancima isključivo sa predstavnicima SPC. Koji je interes zvaničnika Srpske da se sastaju sa Hrbinom Pupovcem? Ako je neko zaboravio, Milorad Pupovac i njegovo Srpsko narodno vijeće, najsnažnija su poluga Neovisne Republike Hrvatske u unijaćenju, latinizaciji i pohrbljenju preostalog srpskog stanovništva. Oni izdržavaju, od novca koji u visini do dva miliona evra godišnje Vlada Hrvatske uplaćuje na ime „srpske nacionalne manjine“, protivsrpske persone kakva je Viktor Ivančić ili Boris Dežulović, u novinama Novosti štampajući dva lista ćirilicom. Da se puno ne vidi i ne uvrijedi sponzore onih koji se predstavljaju u ime nekad konstitutivnog srpskog naroda u SR Hrvatskoj. Na

Đurđica Dragaš: Nikola Tesla genije iz mog komšiluka

10. februar 2021.

Početkom godine, na pravoslavni Božić, navršilo se tačno 78 godina od smrti Nikole Tesle. Veliki naučnik otišao je u večnost onako kako je i živeo – skromno, na svoj način! Umro je u sobi hotela „Njujorker“ gde je godinama usamljenički živeo i stvarao. Iako se i oko njegove smrti i zaostavštine već decenijama „pletu“ različite priče, razvijaju teorije zavera i prepričavaju poluistine, mnogo više strasti (posebno u poslednje tri decenije) izaziva njegovo rođenje, tačnije mesto gde je rođen, a ponajviše poreklo i porodica iz koje je potekao. Nikola se pre 165 godina rodio u malom ličkom selu. Smiljan, čije ime oni koji su se rodili u Lici akcentuju drugačije od

Mastilović: Sarajevo se boji istine o stradanju Srba

1. februar 2021.

Istoričar Draga Mastilović rekao je da je Sarajevo veliko stratište Srba i da dostojanstvenim spomenikom obilježiti i sačuvati od zaborava stradanje srpskog civilnog stanovništva u gradu koji su stvarali, gradili, kulturno, naučno i umjetnički podizali i na kraju bili satrveni i u njemu uništeni – nije samo obaveza i dug prema stradalnicima, već i zalog daljeg opstanka i postojanja Srba na ovim prostorima. Draga MastilovićFoto: SRNA Reagujući na negodovanja koja već stižu iz Sarajeva na inicijativu Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH da na Vracama, dijelu koji pripada Republici Srpskoj, bude izgrađen spomenik u znak sjećanja na stradale Srbe, Mastilović je rekao da se iza toga krije strah

Savo Štrbac: Hrvati procesiraju hiljade Srba za svakovrsne ratne zločine

30. januar 2021.

Hrvati kontinuiranim i nesmetanim procesiranjem pripadnika bivših JNA i SVK za svakovrsne ratne zločine potkrepljuju svoj zvanični državni narativ o ratu. Jugoslovenske snage u Vukovaru (Foto: Tumblr) U decembru 2020. godine pred hrvatskim sudovima zakazane su glavne rasprave u 14 predmeta zbog ratnih zločina u kojima je obuhvaćeno ukupno 59 optuženika: pred Županijskim sudom u Zagrebu zakazane se rasprave u sedam predmeta protiv 46 optuženika, pred ŽS u Osijeku u četiri predmeta protiv sedam optuženika i pred Županijskim sudom u Splitu u tri predmeta protiv šest optuženika. Četvorici se sudi u prisustvu i svi su ekstradirani iz drugih država, a svim ostalima u odsustvu. Svi optuženi su pripadnici bivše JNA

Đurđica Dragaš: Gde vam je dom?

29. januar 2021.

Iii… šta kažete… gde je dom? Pa… tamo gde su moje dve mačke… u Los Anđelesu! Ovaj završni deo intervjua koji je nedavno emitovan u znak sećanja na preminulu glumicu Miru Furlan, danima me progoni! Postavljam sama sebi to pitanje i ne znam odgovor. Valjda je to normalno kad preživiš ono što smo, na različit način i u različitim okolnostima, ali uz sličnu „matricu“, preživeli ja, Mira i stotine hiljada izbeglica iz bivše Jugoslavije. Gde mi je dom?! Ovde u Beogradu, gde živim već 30 godina, u vojvođanskom selu gde mi žive roditelji, sestra i njena deca, u selu u srcu Srbije u koje sam se zaljubila ili tamo daleko,

NISMO USPELI, ALI TO NE ZNAČI DA NEĆEMO! Klinički centar u Nišu neće biti nazvan po dr Lazi

29. januar 2021.

Vlada Srbije odlučila je da se niški Klinički centar ubuduće zove Univerzitetski klinički centar Niš, a razlog je novi Plan mreže zdravstvenih ustanova. BIO JE VELIKI RODOLjUB, HIRURG, DOBROVOLjAC, ČOVEK! NEKA MU JE LAKA ZEMLjA! VIRUS KORONA JE USKRATIO JOŠ JEDAN PLEMENITI ŽIVOT. Ova vest iznenadila je i razočarala više od 12.500 potpisnika peticije i članova Fejsbuk-grupe koja neguje lik i delo dr Lazića ima 53.100 članova, ovu grupu vodi (administrator) Zoran Bajić. I dalje mislimo da je dr Laza zaslužio da KLINIČKI CENTAR nosi njegovo ime i prezime. Ujedinjene dve peticije sa istim ciljem, Zorana Bajića i Đorđa Bojanića. POTPIŠI PETICIJU (otvori link)… Peticiju pokrenuo, Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Mladenova dolina

26. januar 2021.

Zvao se Mladen. Bio je rođen 1941. godine u Kuli Atlagića, opština Benkovac. Oženjen. Otac dva sina, Đorđa i Milorada. Živio je i radio u Obrovcu, kao mehaničar, stručnjak za teške rudarske mašine u obrovačkim rudnicima boksita. U istoj ulici u Obrovcu živio je i Josip, Hrvat. I on je imao dva sina – Marka i Darka. Mladenovi i Josipovi sinovi bili su istih godina i rasli su zajedno, a preko njih su se družili i njihovi očevi. Došao je rat. Sinovi su za njega stasali, a i očevi su još bili sposobni. Darko, mlađi Josipov sin, na samom početku sukoba odlazi iz Obrovca i stupa u hrvatsku vojsku. Marko

Čak i Aušvic bio humaniji od „Silosa“: 30 odsto Srba ubiti, 30 poslati na robiju, nešto ostaviti

25. januar 2021.

Jedan od preživjelih zatočenika logora za Srbe „Silos“ u Tarčinu Vinko Lale rekao je za Srnu da su svi logoraši u tom zloglasnom logoru bili izloženi stravičnom mučenju i psiho-fizičkom zlostavljanju od pripadnika muslimanskih snaga. Lale je ispričao da su ga pripadnici muslimanske vojske zarobili 1992. godine u porodičnoj kući njegove supruge u Hadžićima pod izgovorom da treba da da izjavu u policijskoj stanici. – Nažalost, moje ispitivanje je trajalo više od godinu dana, jer sam odmah iz policijske stanice odveden u „Silos“ gdje su me u jednoj prostoriji u centralnom dijelu logora nastavili da ispituju i tuku – priča Lale. Jedan od stražara u logoru udario ga je kundakom

Darko Đogo: Ko nas je delio, nije dangubio

24. januar 2021.

Nemanjićki svetorodni kraljevi su gotovo svi stremili Carstvu Božjem. Da li danas i najbolji od naših vlastodržaca imaju ikakvu tranccendentnu svrhu i etičku vertikalu? Opstaćemo samo ako se vratimo vitalizmu, integralizmu i zavjetnosti – što su najtemeljnije osnove Svetosavlja. Narod koji ne voli djecu, narod koji te posmatra kao ludaka jer imaš troje, četvoro djece – nema budućnost. Narod koji je od Crkve načinio kesu sa likom svetitelja – nema budućnost. Narod kome su Kosovo i Metohija „teret“, a seks na rijaliti programima – događaj, nema budućnost. Uprkos svemu tome, čvrsto vjerujem u čudo. U božansku intervenciju, poput one u Crnoj Gori. U neku djecu koja će nići ispod radara

Mira Furlan: Pismo sugrađanima iz 1991.

23. januar 2021.

Glumica Mira Furlan preminula je 20 januara u 65. godini. Rođena je i živjela u Zagrebu do 1991. Nakon što je dobila otkaz u Hrvatskom narodnom pozorištu, oduzet joj je i stan koji je naslijedila od bake, a dnevno je dobijala oko 50 prijetnji smrću. Te, sada već davne 1991. godine, Mira se odselila u Ameriku gde je otpočela potpuno novi život. Te godine napisala je pismo sugrađanima u Zagrebu. Pismo sugrađanima „Ovim putem želim zahvaliti svojim sugrađanima koji su se bezrezrevno pridružili ovoj maloj, usputnoj i, po svemu sudeći, ne naročito značajnoj hajci na mene. Iako usputna, ona će ipak promijeniti i označiti cijeli moj život. Što je, naravno,

Đurđica Dragaš: Udar „Oluje“ i usud krajiških suza

22. januar 2021.

Svi biju svoje bitke. Svi traže nekoga, žene se grozničavo raspituju za muževe, braću, sinove koji su ostali negde iza kolone, starci plaču za „blagom“ (tako je naš narod nazivao ovce, krave, konje…) koje nisu stigli ni da puste iz štala i torova, deca se više ne igraju već preplašeno vire iz pretrpanih traktorskih prikolica. Eksplozija me budi iz sna, onog najslađeg, pred svitanje. Ubrzo se čuje još jedna, druga, treća, a onda zatišje… Ustajemo, u polumraku se oblačimo. Struje nema odavno. Tako je svakog leta pošto jedini izvor, hidroelektrana Obrovac, nema dovoljno vode. Mama uključuje radio na baterije, pokušava da pronađe neku stanicu. Čini se da radi uzaludan posao

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos za Srbe iz Ravnih Kotara u Hrvatskoj koji su ubijeni prije 23 godine u vojnoj akciji hrvatske vojske "Maslenica" i na Malom Alanu.

Savo Štrbac: Junaci Ravnih Kotara

22. januar 2021.

Hrvatske oružane snage 22. januara 1993. godine izvršile su agresiju pod kodnim nazivom “Maslenica” na južne delove Republike Srpske Krajine, iako je to područje bilo pod zaštitom plavih šlemova. Osmog dana od početka agresije Ravnim Kotarima i Bukovicom bolno je ođeknula vijest da je poginuo komandant benkovačke brigade pukovnik Momčilo Bogunović (42), rodom iz Biljana Donjih, sela na prvoj liniji fronta. Pričalo se da je poginuo jurišajući na neprijatelja ispred svojih boraca i da je život izgubio zbog neadekvatne prve pomoći. Iako sam tih prvih dana agresije na ravnokotarska sela dnevno beležio i po desetak imena poginulih srpskih boraca, smrt pukovnika Momčila me posebno potresla, pošto sam ga znao još

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA