arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Дарко Ђого: Ко нас је делио, није дангубио

Немањићки светородни краљеви су готово сви стремили Царству Божјем. Да ли данас и најбољи од наших властодржаца имају икакву транcцендентну сврху и етичку вертикалу? Опстаћемо само ако се вратимо витализму, интегрализму и завјетности – што су најтемељније основе Светосавља. Народ који не воли дјецу, народ који те посматра као лудака јер имаш троје, четворо дјеце – нема будућност. Народ који је од Цркве начинио кесу са ликом светитеља – нема будућност. Народ коме су Косово и Метохија „терет“, а секс на ријалити програмима – догађај, нема будућност. Упркос свему томе, чврсто вјерујем у чудо. У божанску интервенцију, попут оне у Црној Гори. У неку дјецу која ће нићи испод радара

Мира Фурлан: Писмо суграђанима из 1991.

Глумица Мира Фурлан преминула је 20 јануара у 65. години. Рођена је и живјела у Загребу до 1991. Након што је добила отказ у Хрватском народном позоришту, одузет јој је и стан који је наслиједила од баке, а дневно је добијала око 50 пријетњи смрћу. Те, сада већ давне 1991. године, Мира се одселила у Америку где је отпочела потпуно нови живот. Те године написала је писмо суграђанима у Загребу. Писмо суграђанима “Овим путем желим захвалити својим суграђанима који су се безрезревно придружили овој малој, успутној и, по свему судећи, не нарочито значајној хајци на мене. Иако успутна, она ће ипак промијенити и означити цијели мој живот. Што је, наравно,

Ђурђица Драгаш: Удар “Олује” и усуд крајишких суза

Сви бију своје битке. Сви траже некога, жене се грозничаво распитују за мужеве, браћу, синове који су остали негде иза колоне, старци плачу за “благом” (тако је наш народ називао овце, краве, коње…) које нису стигли ни да пусте из штала и торова, деца се више не играју већ преплашено вире из претрпаних тракторских приколица. Експлозија ме буди из сна, оног најслађег, пред свитање. Убрзо се чује још једна, друга, трећа, а онда затишје… Устајемо, у полумраку се облачимо. Струје нема одавно. Тако је сваког лета пошто једини извор, хидроелектрана Обровац, нема довољно воде. Мама укључује радио на батерије, покушава да пронађе неку станицу. Чини се да ради узалудан посао

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за Србе из Равних Котара у Хрватској који су убијени прије 23 године у војној акцији хрватске војске "Масленица" и на Малом Алану.

Саво Штрбац: Јунаци Равних Kотара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Kрајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Kотарима и Буковицом болно је ођекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Страдање Срба са Равних Kотара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Kрајине (РСK). Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСK стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Kотарима, укључујућ и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Kашић и

Парастос за страдале Србе у Равним Котарима и Малом Алану

             Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 28. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22.  јануара 2020. године (петак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница удружења “СУЗА”: Драгана Ђукић Везане вијести: Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана

Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана (12) убијена са мајком

22. јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. Током злочиначке акције “Масленица” регуларна хрватска војска масакрирала је 348 лица српске националности. Од тог броја, 65 убијених Срба су били цивили. Убијено је 35 жена и петоро деце српске националности. Више од 70 војника РСК је заробљено, мучено а потом свирепо убијено чиме су прекршена

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

Св. Јован на Kордуну

Један зид још стоји само са ког Св. Јован гледа. Икона је пожутјела ал` заборав она не да… Над скелетом родне кућеЛешинари дуго кружеУмируће срце њеноИз ребара бијелих струже…. Одавно је оронулаБијела кост од дима сивиПодумјента потонулаОд бола се греда криви… Један зид још стоји самоСа ког Св. Јован гледаИкона је пожутјелаАл заборав она не да… Чује цику, смијех и људеУ дворишту дјечју грајуKрај огњишта лучу светуДок одрасли наздрављају…. Нема више цике, смијехаПод гредама родне кућеЊено срце умирућеПрекрило је дивље пруће….. Аутор: Бојана Вучић Извор: Фејсбук страница Бојана Вучић

Злочин над Србима у Скеланима и даље без казне

У Скеланима код Сребренице данас је обиљежено 28 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Тада је рањено 165 мјештана. Од 30 заробљених, половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а четворо се још воде као нестали. Служен је парастос за свих 305 скеланских жртава убијених од 1992. до 1995. године, којем је присуствовао и предсједник Владе Владе Републике Српске Радован Вишковић. Парастосу и обиљежавању 28 година од страдања српског становништва у бившој општини Скелани присуствовале су бројне делегације и више стотина становника средњег Подриња са обје стране Дрине. Цвијеће су, осим Вишковића, положили предсједник Борачке организације Републике Српске

Зоран Раковић

Сведок прича како je Армијa БиХ убијалa српску дeцу!

Зоран Раковић, сведок страдања Срба од стране јединица Насера Орића у Скеланима у свом сведочењу за наш портал „Србин.инфо” отвара своју душу и прича о стравичним злочинима које су јединице Армије БиХ (Бошњака) починиле над српским цивилима у Скеланима 16.01.1993.г: „Скелани-Република Српска 16. јануар 1993. година-дан страдања и патње једнога народа! Зоран Раковић, сведок страдања Срба од стране јединица Насера Орића у Скеланима у свом сведочењу за наш портал „Србин.инфо” отвара своју душу и прича о стравичним злочинима које су јединице Армије БиХ (Бошњака) починиле над српским цивилима у Скеланима 16.01.1993.г: „Скелани-Република Српска 16. јануар 1993. година-дан страдања и патње једнога народа! Тог дана реци Дрини и њеноме мосту која

САНУ се нашла у јеку политичког скандала у СФРЈ

Отворено писмо САНУ

Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу Владимир Костић налази, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним потезом да председник поднесе оставку. Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање великог и важног јубилеја – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији. Износећи личне ставове о овоме питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до

Месић пише Бајдену: Од БиХ направите Граџанистан

Бивши предсједник Неовисне Републике Хрватске Стјепан Месић писао је изабраном америчком предсједнику Џозефу Бајдену, али не како намјерава послати Хрватску војску у Посавину да пресијече Републику Српску, ако буде самостална, већ да БиХ постане Граџанистан. Месић у писму које објављује Национал износи приједлог како Босну и Херцеговину устројити по грађанском, а не националном принципу, што је супротно оном што заговара државни врх Хрватске, али и најмање половина Републике Српске и хрватски дио Ефбиха. У Ефбиховским медијима прича о преустроју Дејтонске БиХ као да зависи од САД или ЕУ, а не од људи који ту живе и имају право гласа, те да је побједом кандидата Демократске партије малтене па све ријешено

СKАНДАЛОЗНА ПРОПОВЕД СИСАЧKОГ БИСKУПА: Потрес је подмукао, против њега се не можемо борити као против Срба!

На прослави 443. годишњице одбране замка Гвозданско, сисачки бискуп Владо Kошић упоредио је земљотрес са борбом против – Срба и Турака. “Данас више нема Турака, комуниста или Срба испред Гвозданског и Хрватске. Ако их је било, крили су се. Ипак, наш опстанак у Бановини и у домовини Хрватској стална је мета непријатеља и за то се морамо борити и данас. Данас је наш највец́и непријатељ земљотрес. Пустоши, црни, уништава куц́е и цркве, истерује нас са вековних огњишта и прети нам нестанком, како Хрвати више не би живели у овим крајевима наше лепе земље. Пре тога нас је погодила пандемија, која, међутим, није ратовала само против нас, већ против целог света

Знамо шта славимо и шта бранимо

СНП – Избор је наш данас je, 09. јануара 2021. године, осамнаесту годину за редом прославио Дан Републике Српске. Велика колона возила  прошла је бањалучким улицама и уз прикладну музику, која се чула са разгласа унијела радост у срца Бањалучана. Српска је наша потреба и изнуђени одговор да се српском народу не понове Јасеновац, Јадовно, Шушњар.., што је било у најави деведесетих година приликом разбијања Југославије. Због тога је данашњи догађај носио поруку „Знамо шта славимо. Срећан Девети јануар. Знамо шта бранимо“. Ова прослава је и прилика да се присјетимо 28.000 српских бораца који су уграђени у темеље Републике Српске као и свих других цивила – нека је њима вјечна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Oтjeрaнa у грoб

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.