Отаџбински рат Архиве - Страница 29 од 501 - Јадовно 1941.

Идентитет Срба у Хрватској: Између изумирања, асимилације и слабашне наде

8. јул 2021.

Хисторијски, културни и национални идентитет Срба био је вјековима оптерећен чињеницом да је тај народ живио располућен у барем двије царевине, отоманској и хабсбуршкој, такођер и унутар млетачке републике, између којих су стајале двије државе, Србија и Црна Гора, које су своју независност, непрестано под разноразним вањским притисцима, стекле релативно касно, у другој половини 19. вијека. Оно што је у тој комплексној хисторијској ситуацији битно јест да је српски национални идентитет био формиран у различитим културама и традицијама, које су га с једне стране без сумње обогатиле али с друге, изостала је, као код других народа, трајна политичка и културна акција, која би дјеловала повезујуће на разне огранке разбацаних и

ЗЛОЧИН И ШУТЊА

7. јул 2021.

Будући да сам сва ратна безумља, масакре, разарања, трибалне одмазде и др. детаљније описао у своје четири књиге,* гдје сам емпиријски спознао, као рурални социолог и истраживач, да на подручју Војно-редарствене акције „Олуја“ нисам нашао српског села гдје нетко није убијен или нестао, ти су ме злочини толико саблазнили да сам једва сачувао човјека у себи. Јер свеопћа сотонизација Срба довела је до њихове потпуне негације као људи. Због тога сам одлучио да то илустрирам једним МЕГАЗЛОЧИНОМ, који је у нашој јавности потпуно прешућен, рекао бих игнориран, иако је објављен у једном нашем угледном гласилу, нажалост данас угашеном. Тај злочин надмашује све до сада масовне злочине грађанске стране рата у

Косовски новомученик отац Харитон

5. јул 2021.

Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика. На његова плећа стављен је последњи и најтежи крст – мучеништво за Христа.

Мастиловић: Српска – једини гарант опстанка Срба западно од Дрине

5. јул 2021.

Институционални оквир Републике Српске штити и гарантује опстанак српског народа западно од Дрине, након што је Други свјетски рат оставио демографску катастрофу по Србе у БиХ, оцијенио је историчар Драга Мастиловић. Мастиловић је на предавању у Теслићу о српском националном питању у БиХ у 20. вијеку истакао да српско национално питање и историјски процеси 20. вијека, поготово за Србе западно од ријеке Дрине, дубинске коријене вуку од 19. вијека. – Односно од 1844. године када је римокатолички идеолог Ћезар Балбо означио Дрину као границу два свијета, а као најважније питање за тадашњу Европу оцијенио да се православљу и Русији мора спријечити продор на топла мора, и то јачањем Пруске у

Сребреница: Усвојена декларација о страдању српског народа

4. јул 2021.

Сребреничка Скупштина општине данас је усвојила Резолуцију о страдању српског народа у Сребреници у 20. веку и осудила све злочине почињене над Србима, као и припадницима свих народа на простору бивше Југославије у том периоду. За ову одлуку гласали су српски одборници јер су бошњачки напустили сједницу након дуге расправе. Иницијативу за доношење Резолуције поднео је потпредседник Скупштине општине Радомир Павловић из СНСД-а, који је рекао да овај документ треба да покаже обим српског страдања и осуди злочине почињене над Србима у 20. веку. – На овај начин желимо да покажемо да је неоправдано проглашавати српски народ геноцидним након оволиких жртава и његове одбрамбене, слободарске и вечите борбе на страни

Милош Ковић: Видовданска беседа на Филозофском факултету

30. јун 2021.

Видовдан је, без сумње, најзначајнији датум у српској историји, бременит значењима и скривеним смислом. То није само сећање на један велики историјски догађај. Косовска битка је, заиста, означила праву смену епоха, прелазак из доба величине и славе у време вазалства и робовања. Србија, Босна и Зета опстале су, истина, још цео век, богат разноврсним достигнућима. Био је то, ипак, живот у сенци косовског пораза, у ослушкивању топота турских коња и ишчекивању коначног слома. Историчари ће марљиво бележити косовске и покосовске догађаје. Приметиће да је пораз Срба у Маричкој бици био можда још већи и одсуднији. Реконструисаће ток Косовске битке и испитивати двосмислене вести о томе ко је, уствари, у њој

Сећање на преминулог владику Атанасија: од Косова до Јадовна

8. јун 2021.

„Побегао сам из касарне из Вучитрна и, за Божић, отишао у цркву у Бабином Мосту да се причестим. Опазе ме и пријаве, па сам био десет дана у затвору. То су ми најлепши дани – нисам носио петокраку и нисам морао да поздрављам официре”, овако је своју животну, искуствену косовску причу започео Зоран Јевтић. Замонашио се 1960. кад је стигао са Косова и добио име Атанасије. Од тада се Косово и Атанасије не раздвајају. Предање каже да су око те древне црквице, у којој се причестио, сахрањени учесници Косовског боја, а ближа историја бележи да су страдале и помрле српске војнике из повлачења током Првог светског рата сакупљали по косовској

Меденица: Јел црња та кафа од црнине Српкињине?

7. јун 2021.

Ако је већ била та кафа најслађа онда се нисте борили против неправде но сте је испили у славу зла, јер пала је светиња а чија год да је може ли човек сести на олтарски одар и “попити најслађу кафу…”? Пише: Михаило Меденица Велите, бака Фато, да сте јутрос попили најслађу кафу у минулих тридесет година баш на рушевинама цркве Светог Јована Крститеља, подигнуту на Вашем имању у Коњевић пољу, општина Братунац, у Републици Српској. Наздраве Вам и спасење била кафа, заиста. Комшије су подврискивале, циктале, певале, аплаудирале када је и звоник пао, а Ви сте попили кафу… Мераклијску. У јауку пале светиње. Победнички јер заиста сте победили- себе! Ако

ИСПЛАКАНИ ОКЕАН ЈОШ НИЈЕ ПРЕСУШИО: У БиХ се заклињу у мултиетничност, а најтежи пакао рата прошли су сарајевски Срби

28. мај 2021.

Још се не зна где су тела 260 људи, од 800 несталих колико је званично пријављено. Пише: Душан СТОЈАКОВИЋ Рат у Босни и Херцеговини однео је 100.000 жртава. На хиљаде је неутешних мајки, очева, сестара, браће, ћерки и синова остало без својих најмилијих. Само један живот, само једна суза је била превише. Исплакани океан ни данас није пресушио. Када топови утихну, своде се рачуни. Статистика скоро да подразумева да су војници гинули. Али, гинули су и убијани и обични грађани. Коме је било најтеже? Борци су знали оног тренутка када су узели пушке да могу бити на нишану супротне стране. У своју одлуку урачунали су могућност погибије. Међутим, они који

У САРАЈЕВУ УБИЈЕНО 3.000 СРБА, ДВЕ ТРЕЋИНЕ ЦИВИЛИ: Извештај независне међународне комисије – Изетбеговић отворио 211 логора!

27. мај 2021.

У Сарајеву је током рата у БиХ убијено око 3.000 српских цивила, а 1.700 их је тешко рањено, наводи се извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године. Пише: О. МАТАВУЉ Комисија, која је формирана по налогу Владе Републике Српске, констатује да две трећине мртвих и рањених нису имале везе с ратним дејствима, већ са злочиначким делима. – У Сарајеву је било 211 логора и места заточења Срба. На хиљаде их је затворено без јасног повода, а затвореници су претрпели најтеже насиље, искључиво због националности – наводи се у резимеу. Додаје се да је пријављено 800 несталих Срба на подручју града Сарајева, који

ФЕЉТОН – ПОЗИВ НА ЛИНЧ СВИХ СРБА: Директива Територијалне одбране није била ништа друго до објава рата СФРЈ и ЈНА

25. мај 2021.

Упркос непрекидном хаосу у граду, лидери СДС-а покушавали су да сачувају мир. Упркос ризику да буде убијен, предсједавајући парламента Момчило Крајишник вратио се у град и у име СДС-а сусрео се са Алијом Изетбеговићем у Сарајеву, у напуштеној згради парламента РБиХ. Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Предложио је неколико опција за преуређење статуса Сарајева, али не и његову подјелу, “јер су се међународни посредници противили новом Берлинском зиду” (Крајишник, 2011, стр. 424). Алија Изетбеговић је одбио. Крајишник је дао Изетбеговићу скупу оловку као опроштајни поклон и растали су се. На 69. засједању, 14. априла 1992. године, Предсједништво РБиХ Алије Изетбеговића прогласило је СДС “агресором и тоталитарном странком”: “У Босни

ФЕЉТОН – НАСИЉЕ НА УЛИЦАМА САРАЈЕВА: Банде СДА пљачкале су по центру, све радње биле су срушене и празне

23. мај 2021.

Специјална полицијска јединица под Драганом Викићем провалила је у хотел “Холидеј ин” и ухапсила чланове СДС-а које су пронашли на лицу мјеста. Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Они су одведени у Полицијску станицу у Лугавиновој улици, претучени и испитивани. Према њиховим изјавама, нико од њих није имао снајперске пушке нити је пуцао на демонстранте. Код њих није нађено оружје. Како није било инкриминирајућих доказа против њих, пуштени су након два дана. Сви запослени у хотелу, за које је ЦСБ сумњао да су повезани са СДС-ом, такође су ухапшени. Међународни новинари су насилно “евакуисани”, док је “Холидеј ин” опљачкан. Сарајевска полиција, као и друге државне институције, практично су етнички очишћени

ФЕЉТОН – СРПСКИ ЛОГОРАШИ КАО ЖИВИ ШТИТ: Складиште жита претворено је у мучилиште за Србе

22. мај 2021.

Према доказима до којих је дошао Међународни кривични суд за бившу Југославију, над српским логорашима у логору почињени су стравични злочини: “Муслимански затворски чувар Ланџо дуже вријеме је тукао притвореника старог између 60 и 70 година и на чело му приковао значку Српске демократске странке. Аутори: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Притвореник је умро убрзо након тога од посљедица повреда. Присилио је једног притвореника да отвори уста како би му на језик ставио пар загријаних кљешта, а онда их затворио проузрокујући опекотине у устима, на уснама и језику. Затим је помоћу кљешта запалио ухо затвореника. Ставио је гас-маску на лице другог притвореника и стегнуо је да блокира снабдијевање ваздухом. Затим

Сандра Благић: Још увијек ходим стазама мученика

21. мај 2021.

Већ трећи дан покушавам скупити мисли и емоције, преточити их у слова, ријечи и реченице. Не иде!Како описати емоције док стојиш над јамом и гледаш у њено гротло? Како их преточити у ријечи? Нема страха. Постоји поштовање према невино пострадалим мученицима, који су тих ратних година, од 1992. до краја 1993. завршили на дну Казана. Казани су јама у општини Стари град у Сарајеву, гдје се уске мале уличице до саме јаме преплићу као змије отровнице, а прозори кућа као очи њихове. Гледају, сикћу и чекају погрешан корак. Корачајући, није ме било страх, нека туга и спокој у исти мах ухвати и не пушта. То се наши мученици радују, јер

Ненад Милкић: Опростите… Немам речи… Све ми је на Казанима остало

20. мај 2021.

Обећао сам да ћу написати коју реч о ходочашћу на Казане. Обећао, а обећање, сада знам, не могу испунити. Написао је Меденица за све нас. У име свих нас осам. Листам фотографије, а душа ме подсећа на сваки корак који сам прошао, на сваку грану за коју сам се ухватио, на камен који сам пољубио, на браћу и сестре са којима сам на ходочашће кренуо… на душе које су нас дозивале, на јауке које сам чуо, на живе слике колона мученика који се пењу уз планину путем без повратка. Чудан је осећај када знаш да си један од ретких Срба који се са овог пута смрти вратио. Годинама није било