arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Споменик на Газиместану

Зоран Влашковић: Поводом 627 година од Косовског боја – Споменик чувар српске историје и јунака

23. јун 2016.

Два прва споменика на Газиместану срушили Турци, трећи 1941. до темеља уништили Албанци а овај данашњи, саграђен 1953. године, Албанци минирали и делимично оштетили 1999. године. Пише: Зоран Влашковић – У споменик уграђено 17.200 камених блокова – Највећи белег српске историје данас чува косовска полиција. – Муратово турбе нико никад није чувао. У историји српског народа најзначајнији датум вековног постојања и битисања на балканском простуру везује се за 28. јун 1389. године, дан када се пре 627 година, одиграла Косовска битка са десне стране ушћа Лаба у Ситницу, а споменик на Газиместану је на видиковцу да би сведочио најјаче о судњем боју освајачког похода Турака према Европи. У боју на

Филм „Ви идите, ја нећу“ на фестивалу у Москви

22. јун 2016.

Дугометражни документарни филм „Ви идите, ја нећу!“ Хаџи Александра Ђуровића биће приказан у оквиру званичне селекције и такмичарског програма 38. Међународног филмског фестивала у Москви, саопштила је данас Митрополија црногорско-приморска. Филм је настао по књизи „Љетопис новог косовског распећа“ митрополита црногорско-приморског Амфилохија и говори о вишевјековном страдању Срба, као и њиховог духовног и културног насљеђа на просторима Косова и Метохије. Ово је први међународни фестивал „А“ категорије који приказује филм, а уједно је и његова премијера у Русији. Филм је српској публици премијерно приказан у септембру 2015. године, након чега је имао више од 25 пројекција у региону и дијаспори, као и на телевизијама. Пројекција у Москви биће одржана у

Косово

Отворена Спомен соба – косметске жртве

22. јун 2016.

Удружење породица киднапованих и убијених на КиМ организовало је отварање „Спомен собе – косметске жртве“ у својим просторијама у згради Београђанке. Спомен соба је отворена у знак сећања на киднаповане и убијене на Косову и Метохији од 1998-2000. и 2003-2004. и то на 18. годишњицу киднаповања рудара површинског копа рудника „Белаћевац“ на Косову и Метохији. Председник Удружења Симо Спасић рекао је да је тај датум веома важан за породице жртава, које су прошле пакао сурових отмица. У Спомен соби изложено је 2.500 фотографија киднаповаих и убијених Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и других на Косову и Метохији. „Спомен собом-Косметске жртве желели смо да заштитимо од заборава сваки угашени живот који је

Манастир Свети Никола на Озрену

Трећи пјешадијски /Република Српска/ пук обиљежава крсну славу

22. јун 2016.

Команда Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука традиционално ће организовати 28. јуна прославу Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске и овог пука, у Манастиру Свети Никола на Озрену. У уторак, 28. јуна, у 9.00 часова биће служена Света архијерејска литургија и парастос српским војницима погинулим од косовског боја до данас, најављено је из Трећег пјешадијског /Републике Српска/ пука. У 11.30 часова предвиђене су изјаве за медије, у 12.00 часова славски обред и трпеза љубави, а у 12.30 часова културно-умјетнички програм. Планирано је да овогодишњој прослави Видовдана присуствују највиши представници политичког, јавног и културног живота, представници НВО проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, те бројне друге званице и гости примјерено значају прославе крсне славе.

У Луговима служен парастос за погинуле борце и цивиле

21. јун 2016.

У Луговима код Шамца данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови. Након парастоса, који су код спомен-плоче постављене на Цркви Светог Сисоја служили свештеници са шамачког подручја, положени су вијенци и прислужене свијеће. Предсједник Савјета Мјесне заједнице Лугови Спасо Лазић каже да у овом селу данас живи око 600 становника расељених из Срница код Градачца и других мјеста широм БиХ, од којих је скоро 100 дјеце. Он је навео да ће сваке године 21. јуна бити служен парастос за погинуле, а овај датум је одређен јер је на тај

У сребреничком селу Ратковићи данас су обиљежене 24 године од страдања двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. годинe

Служен парастос за убијене Србе у Ратковићима

21. јун 2016.

У сребреничком селу Ратковићи данас су обиљежене 24 године од страдања двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. годинe. Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани. Они су се, као и сваке године на данашњи дан, окупили и одали пошту сродницима и комшијама и прислужили су свијеће за покој душа настрадалих. Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених у Скупштини општине Сребреница. Обиљежавање 24. годишњице страдања овог села и

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима убијеним на данашњи дан 1992. године у нападу хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша

Служен парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу

21. јун 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима убијеним на данашњи дан 1992. године у нападу хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша. Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић изјавила је Срни да је напад хрватске војске на Миљевачки плато био први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју. Тужни епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. „Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су под пријетњом смрћу натјерале српске заробљенике да тијела баце у јаму која је била депонија“, навела је Ђукићева.

Ексхумација на брду Жуч

21. јун 2016.

На брду Жуч у сарајевској општини Вогошћа почиње ексхумација посмртних остатака који су пронађени прије петнаестак дана приликом деминирања овог подручја, потврђено је из Института за нестале особе БиХ, јавио је данас Бирн. „Ријеч је о некомплетним посмртним остацима који су се налазили на површини терена на некадашњој линији разграничења. За сада не можемо говорити о националности жртве, али свакако ћемо узети коштане узорке за ДНК анализу“, рекла је портпарол Института за нестале особе БиХ Лејла Ченгић. Према њеним ријечима, на овом локалитету Институт је вршио ексхумације и у ранијем периоду, а према расположивим информацијама, могуће је да се ту налази још тијела. „Због тога ће се данас претражити и

Убијени српски војници

24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца

21. јун 2016.

На данашњи дан навршавају се 24 године од хрватског масакра 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, злочина који су починиоци снимали камером и снимак изнајмљивали у видео-клубовима широм Европе, а за који до данас нико није кажњен. Тим поводом у Цркви светог Марка на Ташмајдану данас ће бити служен парастос убијеним Србима. Напад хрватске војске на Миљевачки плато код Дрниша 21. јуна 1992. године био је први већи напад на Републику Српску Крајину након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на том подручју, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“. Хрватска страна тим је нападом преузела контролу над седам села и простором од 108 квадратних километара и никада се

Душан Вукојевић Марс Фото: Експрес – Саша Џамбић

Исповест ветерана из Крајине: Без обе ноге и руке, а министарство га тера из Србије

21. јун 2016.

Момак из околине Шапца, јединац, требало је за који дан да се врати кући мајци… Постављали смо минско поље, везивао је задњу мину. Видим зло – осигурач попушта, а ништа не могу да учиним! Види и он, зна да је крај. Само је легао на њу, колики јунак мораш бити за тако нешто, еееееј!!! Нас четворица усред „Крајине”. Марс – минер, два „унучета” љуте лозе, и ја. Наздрављамо данима у којима се пило да би се преживело. Много је било таквих под Динаром. Вазда! Дуго ћутимо, наздрављајући временима у којима је мањкало тишине, а пило се да се одложи опело, удави нечовек у човеку… Много је било таквих под Динаром.

Споменик настрадалим Србима у Ратковићима.

Данас помен убијеним Србима из Ратковића

21. јун 2016.

У сребреничком селу Ратковићи данас ће бити обиљежене 24 године од погибије 24 Срба из тог села, већином цивила, којe су на свиреп начин убиле муслиманске снаге из околних села и Сребренице 21. јуна 1992. године. Парастос убијеним Србима из Ратковића биће служен код споменика који су подигли преживјели мјештани и гдје се једном годишње окупљају да одају пошту, положе цвијеће и прислуже свијеће за покој душа убијених сродника и комшија. Помен организују Борачка организација и Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице. Настављајући етничко чишћење српског народа из сребреничких села, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге из околних села и Сребренице, у зору тог јунског

Годишњица ликвидације припадника ТО РСК на “Миљевачком платоу“ 21. јуна 1992.

21. јун 2016.

Двадесетпрвог јуна 1992. године Хрватска војска је напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша, у којем је  преузела контролу над простором од 108 квадратних километара и 7 села. Био је то први већи напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК. Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године доноси Резолуцију 762 која осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што Хрватска одбија. Тужан епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. И умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују српским заробљеницима,

Миљевачки плато

Сутра 24 године од убиства територијалаца Републике Српске Крајине

20. јун 2016.

Породице жртава затражиле су да органи Хрватске покрену процесе против одговорних за злочиначке акције Хрватске војске на заштићено подручје УН у селу Миљевци у околини Дрниша 21. јуна 1992. године, када је убијено и измасакрирано 40 територијалаца тадашње Републике Српске Крајине. Истина о тим акцијама не смије да се крије, саопштено је Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије. Тај злочин Хрватске војске након успостављеног примирја и доласка мировних снага УН био је најава етничког чишћења Срба из Хрватске, које се коначно догодило у познатим акцијама „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“, наводи се у саопштењу. За почињене злочине над Србима у овим акцијама

Предсједник Републичке организације породица заробљених, несталих и погинулих лица Недељко Митровић.

Митровић: Пројектован процес ексхумације и идентификације

20. јун 2016.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је данас да је процес ексхумације и идентификације пројектован од међународних фактора, а да је питање ратних злочина уско повезано са тражењем несталих лица. „Једно друго допуњује и исти је критеријум, шаблон и однос према Србима којима је десетак пута више пресуђено, а управо из тих разлога нема верификације централне евиденције несталих јер би се онда доказало да је међународни фактор који о томе одлучује апсолутно пристрасан“, рекао је Митровић у Бијељини, гдје је одржана трибина о овој проблематици. Он сматра да је неопходно непрестано давати „додатне импулсе“ у вези са проблемом тражења несталих

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

Данас је Светски дан избеглица

20. јун 2016.

Светски дан избеглица, који се данас обележава, Србија је дочекала са 29.457 лица са избегличким статусом, од чега их је 20.334 из Хрватске, а 9.080 из Босне и Херцеговине, саопштио је Комесаријат за избеглице и миграције. Услед ратова из деведесетих година прошлог века, избеглички статус у Србији је добило 618.000 људи – 266.000 из Босне и Херцеговине и 330.000 из Хрватске. Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије, наводи се у саопштењу. Осим према стотинама хиљада избеглица и интерно расељених,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА