Српски сабор Заветници приредио је данас у галерији “Прогрес”, у центру Београда, изложбу фотографија и докумената о страдању српског народа у Сребреничком крају у периоду 1992 – 1995. године. Непосредан повод за постављање изложбе је обележавање 24 године од великог српског страдања у околини Сребренице и  сећање на више од 3. 200 Срба средњег Подриња које су крвнички масакрирали припадници тзв. Армије БиХ. Члан Председништва Заветника, Милица Ђурђевић, је на отварању изложбе изјавила новинарима да су изложбу организовали Заветници у сусрет обележавању великог страдања српског народа у Сребреници и Подрињу са циљем да подсете на жртве српског народа у тим крајевима. “Ми желимо да на овај начин искажемо поштовање нашим жртвама, а

У галерији „Прогрес“ у Београду отворена је изложба о страдању Срба у Подрињу у протеклом рату у БиХ под називом „Подриње, некажњени злочин“, која садржи фотографије масакрираних Срба, дјеце, жена и мушкараца из пет подрињских општина. Изложба почиње историјским уводом у рат у БиХ, гдје је приказана „Исламска декларација“ Алије Изетбеговића, као и текстови о његовом одбијању Кутиљеровог плана и изјава Фрање Туђмана да је Хрватској био потребан рат. У дијелу гдје се обрађују злочини над Србима у пет подрињских општина приказане су фотографије лешева српских жртава, које су мучене, касапљене, без главе, као и извјештаји са одбукција. Посебан пано посвећен је дјеци жртвама муслиманских злочина у Подрињу, при чему

Подсјећањем на српска страдања у и око Сребренице у посљедњем рату, посебно на Петровдан 1992. године, у овом мјесту вечерас је почела меморијална манифестација „Петровдански дани“. Након отварања и обраћања предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Младена Грујичића, приказан је документарни филм „Дјеца“ бањалучког режисера Дениса Бојића, снимљеног у продукцији Радио-телевизије Републике Српске, а који је награђиван на више међународних фестивала. Филм је документарна прича о српском страдању у посљедњем рату и говори о четири од укупно 36 српских породица које су остале без троје и више дјеце у току рата. У филму родитељи погинуле тројице браће Жутић из Густовара код Мркоњић Града, тројице браће

Игор Црнадак забранио припадницима Министарства спољних послова да учествују у комеморацији у Сребреници, Дураковић га оптужује да је „киднаповао министарство” Однашег сталног дописника Бањалука – Како се ближи 11. јул и 21 годишњица од сребреничке трагедије, све су, осим незараслих рана, опипљивије и етничке поделе између Срба и Бошњака. Варничењу у увек осетљивом питању ратних злочина из протеклог рата овог пута додатно је придонела несмотрена порука бошњачких представника да су државни врх Србије и Српске ове године непожељни у Поточарима. Многи покушавају да разумеју шта је уистину нагнало Бошњаке да – неочекиваним изјавама о непожељности и претходним условљавањем да Срби прихвате термин геноцид за злочине из јула 1995. године –

Савез Срба из региона сматра неприхватљивим што је бивши портпарол хашког Тужилаштва Флоренс Артман подржала став Организационог одбора за комеморацију 11. јула да у Поточарима није пожељан нико ко негира геноцид у Сребреници, укључујући и државни врх Србије. Савез је указао да су „бројни међународни и домаћи ауторитети – стручњаци за геноцид, универзитетски професори, слободни интелектуалци, званичници УН, генерали и новинари чињенично утврдили да се у Сребреници није десио геноцид, већ да је реч о превари“. – У случају Сребренице дошло је до велике манипулације бројкама чије раскринкавање директно руши не само тезу о геноциду, већ и тврдњу да је тамо стрељано око 8.000 људи – навео је председник Савеза