arrow up

Ђурђица Драгаш: Како су расељени Личани оживели своје локално гробље

Пре неколико месеци одлучила сам да направим Фејсбук групу која би окупила моје земљаке, Личане, Дивосељане расуте по свету. Првобитно ми је жеља била да их подстакнем да се укључе у акцију чишћења гробља у родним селу мојих Драгаша, Дивоселу. Да, то је оно гробље о којем сам писала летос, а које су полако, али сигурно гутали шума и заборав. И успели смо у ономе што је изгледало као немогућа мисија. Очистили смо га! Гробови наших предака угледали су светлост дана и сада можемо, као сав нормалан свет, да их посетимо и запалимо свећу за њихове душе. Иако често и сама критикујем друштво у којем реалност обликују интернет и друштвене

- Био би се обријао за фотографирање - каже Никола (фото ТРИС/Г. Шимац)

Српска породица Покрајац, у личком Мазину: Борили смо се за хрватску државу, а она нам је окренула леђа

Никола Покрајац је рат дочекао с 19 година. Живио с родитељима у Загребу и студирао, обожавао животиње, клањао се природи, волио људе. Данас има 45 година, и даље живи с родитељима, али не више у Загребу него у личком Мазину, тридесетак километара од Грачаца. И даље непатвореном искреношћу воли животиње и људе, симбиотички је повезан с нетакнутом природом и моћним зеленилом Лике, али заробљен сјећањима која га, ма колико их потискивао, даномице прогоне. Између предратног Николе и овог данашњег, осим година, су и трауме рата, прегажених ратишта, лица погинулих пријатеља и знанаца, страхови и на крају, све неправде овог свијета… Јер, Никола и његов отац Новица, иако српске националности, цијели

„РАТКО МЛАДИЋ ЈЕ ВЕЛИКИ ЧОВЕК!“ Главна медицинска сестра ВМА у пензији о генераловој посети рањеницима

Потпуковник и главна медицинска сестра ВМА у пензији Јерина Аничић написала је ауторски текст за лист „Политика“ о генералу Ратку Младићу. Када сам недавно прочитала текст „Триптих из Његошеве”, у којем је аутор, мислећи на Ратка Младића, написао „генералу је место тамо где се налази”, много сам се узнемирила. Јер ја знам какав је генерал Младић, провела сам са њим цео дан на ВМА у доба најпрљавијег рата који је избио на Балкану, односно на подручју Југославије. Тај прљави рат наметнуле су светске силе, почев од САД и неких земаља Европе. Када сам чула за суђење и пресуду Ратку Младићу, у мени се родила идеја да се пријавим да сведочим

Кошаре за децу – против „хашке историје“ и аутошовинизма

Књигу „Кошаре – нови косовски бој“ намењену деци од осам и више година написао је историчар Милан Бојић, илустровао Владимир Крстић Лаци, а издавач и уредник књиге је Александар Миљевић из куће „Добродетељ“. Недавно објављена књига „Кошаре – нови косовски бој“ намењена деци од осам и више година, изузетно је важна у време кад се будућим наставницима и професорима историје намећу „хашка историја“ и аутошовинизам. Према Бојићевим речима, Миљевић је дошао на идеју за књигу јер ништа слично није написано за децу, а њему је важно што је објављена јер је завршио Филозофски факултет у Београду на коме постоји једна интересна група чији је интерес да нам наметне „хашку историју“

Томислав Мерчеп

Николу и Душана Мерчепови су људи звјерски мучили и резали. Уставни суд коначно им је повисио одштете

На суду су Миоковићи описали како су их спајали на индукторски телефон, провлачили им метак кроз ухо, тукли конопцима и резали их по тијелу. Kасније су обојица добила униформе Хрватске војске и борила се на хрватској страни до средине 1992. године. Телеграм је указивао на мизерну одштету која је досуђена Душану и Николи Миоковићу. Уставни суд закључио је да жртве Мерчеповаца, браћа Никола и Душан Миоковић, морају од државе добити већу задовољштину због мучења која су проживјели у Пакрачкој пољани. Наиме, Николи је правомоћном пресудом досуђено 95 хиљада куна, док је Душан као одштету требао добити 75 хиљада куна. Сада Уставни суд каже да је то премало. Указује на пуно

Милош Стојановић: Поводом агресивног наметања идеје о меморијализацији «убијене дјеце Приједора»

Достојно ожалити блиску особу је универзално људско право. Одрастао човјек је болећив према дјеци, смрт дјетета је највећа трагедија која га може задесити. Управо због тога манипулисање дјечијим животом или смрћу у сврху испуњења личних, групних а посебно политичких циљева заслужује друштвену осуду. Пише: Др Милош Стојановић, Норвешка / Велико Паланчиште Свједоци смо да се посредством тзв. невладиних организација сумњиве дјелатности агресивно намеће идеја о меморијализацији «убијене дјеце Приједора». Није прошла довољна временска дистанца која је потребна да би се догађаји из грађанског рата у тадашњој СР БиХ у потпуности расвијетлили. У конкретном случају напад на Приједор од стране припадника тзв АРБиХ. Такође улога старијих малољетника – бораца у рату,

Никола Милованчев: ТАКО ЈЕ ПОЧЕО РАТ – ХРВАТСКА, МАЈ 1991.

Многи од младих људи не знају како су у ствари започели оружани сукоби и распад Југославије, и да је то било још прије сукоба у Словенији, који је почео 25. јуна 1991. Апстрахирајмо сада припреме на разбијање Југославије, које су, уз асистенцију неколико страних обавјештајних служби, трајале тридесетак година – о томе нпр. Ерих Шмит-Енбом, „Der Schattenkrieger. Klaus Kinkel und der BND«, Dizeldorf 1995, str. 211-236). А без познавања хронологије немa правилног разумевања историјских догађања. Стварну ситуацију у Хрватској на почетку маја 1991. можемо јако добро сагледати из чланка Радета Суботића, објављеног у љубљанским „Српским новинама“ 17. маја 1991. На жалост, велика већина и политичара, и људи уопште, у Србији

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Басташић: Господо са РТС-а, зашто нам то радите?

На ову тужну годишњицу, са осјећајем горчине и издаје, згражамо се над тешко разумљивим, аутошовинистичким потезом уредника интернет страница РТС-а. Управо данас, тачније вечерас, навршава се тридесет година од почињења бестијалног злочина над српском породицом Зец у Загребу. Била је то трагедија која је тада отворила очи многим преосталим Србима који су у градовима и уопште на териториу тадашње СР Хрватске са већинских хрватским становништвом, још увијек калкулисали да ли остати или отићи. Детаље о том стравичном злочину  можете прочитати овдје: О данашњој годишњици ликвидације дванаестогодишње Александре и њених родитеља Михајла и Марије, извјештавају и подсјећају многи медији у простору који се назива регион па тако и РТС, јавни сервис

Ужаси „комшијског“ „анимираног филма“: Хрватска нацистичка реплика – Срби и Јевреји као пацови (ВИДЕО)

Поређење Јевреја са пацовима било је редовно у Хитлеровој нацистичкој пропаганди. Поређење Јевреја са пацовима било је редовно у Хитлеровој нацистичкој пропаганди. У ужасавајућем „цртаном“ описује се краљевство Книн и „агресорски штакори“, који по овој нацистичкој аналогији представљају Србе. Описује се „свирач“ из Чавоглаве, којег штакори Срби нијесу схватили озбиљно према наратору. Фашизам и усташтво у Хрватској очито „појачава“ темпо. Остаје да се види како ће Европа којој су пуна уста демократије реаговати на фашизам који је очито у налету у Хрватској и да ли ће примијенити санкције према земљи која је чланица ЕУ једнако као што то чине према „непослушним“ режимима и за много мање ствари. Извор: ИН4С

Matija_Beckovic.jpg

Матија Бећковић: Ако предамо Косово, можемо дати шта год хоће — тада више ништа није наше /видео/

Ако Косово није наше, наше није ништа. Ако предамо Косово, нема разлога да правимо питање од било чега другог, можемо дати шта год хоће. Али, онамо намо за брда она и још даље, на оној страни, онострани се дижу Дечани, опомиње један од највећих српских песника Матија Бећковић. Уочи његовог 82. рођендана, као два посебна дара за поштоваоце Бећковићеве мисли и стиха стиже нова збирка „Онамо намо“, трећа из започете поетске исповести у којој, кроз портрете савременика и пријатеља, песник на најдубљи начин слика себе. Међу славнима једнако важни и они непознати… Сви који су Бећковићев живот, како сам каже, учинили богатијим, мудријим, лепшим… Зато је та књига отворена, незавршена,

Лажни „првоборци“ у устаничкој српској средини створили повољну климу за долазак Јосипа Броза

Од доласка странке HDZ на власт у самосталној (европској) Хрватској, и потом видљиве ревитализације усташтва, траје доказивање да јулски устанак у Србу није био почетак антифашистичке борбе. Пише: Владимир ФРОЛОВ Лагање још из времена браварове заједнице настале на тезама коминтерновских шнајдера, тешко се потире, иако је дуго скривана истина поодавно изашла на светло дана. Како је NDH била клерофашистичка држава која проводи геноцид над Србима, Жидовима и Ромима, код Срба је сазревала свест да се само оружаном борбом могу спасити од потпуног уништавања у таквој држави. Сазревање о неопходности устанка било је аутохтони императив за биолошки опстанак на који тзв KPH није имала никаквог утицаја, тим пре што се комунисти

Миодраг Линта

Линта: „Колона сјећања“ представља величање усташтва

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да „Колона сјећања“ у Вуковару у суштини представља величање усташтва, а не истинско сјећање на жртве. Линта је у саопштењу за јавност истакао да се у „Колони сјећања“ годинама носе црне заставе са натписом „За дом спремни“, барјаци са усташким грбом са првим пољем бијеле боје, као и они на којима поред усташког поздрава пише и Јасеновац. – У тој колони шетају људи у црним униформама и сличном усташком иконографијом. Потпуно је јасно да су идоли велике већине учесника у „Колони сјећања“ поглавник Анте Павелић, командант по злу чувене „Црне легије“ Јуре Францетић, командант фабрике смрти Јасеновац Макс Лубурић и њихови

Споменик на Казанима прикрива да су жртве Срби

Градоначелница Сарајева Бењамина Карић јуче је на Казанима, јами подно Требевића, заједно с (не)легитимним високим представником Кристијаном Шмитом и потпредседником Федерације БиХ Миланом Думовићем, открила спомен-обележје „посвећено грађанима Сарајева убијеним на том локалитету током 1992. и 1993 године”. Тиме је реализовала своју замисао да на једном од највећих стратишта сарајевских Срба подигне споменик који неће сведочити о томе ко су стварне жртве, а ко џелати. „Заувек ћемо се с тугом и поштовањем сећати наших убијених суграђана”, уклесано је на спомен-обележју, постављеном на месту на које су током рата припадници муслиманске Армије БиХ доводили Србе, убијали их, а потом бацали у јаму. Иако никада није званично утврђено колико их је на

Годишњица егзодуса Срба Западне Славоније

ДИЦ “Веритас” подсећа да се навршава три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба” у којој је страдало најмање 18 цивила. – Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар) и Kлиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу. Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у воду, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама… Само су шесторица преживели то мучења, а за

XI САБОР БИЛОГОРАЦА 4. ДЕЦЕМБРА 2021. У ПАНЧЕВУ

Дођите 4. децембра у Панчево да се дружимо! Кад ако не сад? Још увијек актуелно замешатељство са короном одложило је 2020. године одржавање 11. Сабора Билогораца, ситуација се није промијенила ни ове године, али смо у контакту са бројним сународницима одлучили да уз поштивање свих прописаних мјера скуп одржимо почетком децембра, у посљедњи час ове године и да више не прекидамо традицију и сусрет на којем су се окупљали Билогорци, али и житељи околних насеља поријеклом из Западне Славоније, те бројни пријатељи. Завичајно удружење „Билогора“ организује 11. Сабор у суботу, 4. децембра у Панчеву, Баваништански пут ББ, са почетком у 18,00 сати. Romantic Еvent centar у којем ће се скуп

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.