Отаџбински рат Архиве - Страница 237 од 504 - Јадовно 1941.

Код спомен-плоче студентима и радницима бањалучког Универзитета погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату данас су положени вијенци и служен је парастос, у оквиру обиљежавања 41 године постојања Универзитета

Служен парастос за погинуле студенте

4. новембар 2016.

Код спомен-плоче студентима и радницима бањалучког Универзитета погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату данас су положени вијенци и служен је парастос, у оквиру обиљежавања 41 године постојања Универзитета. На плочи су уписана имена 87, углавном студената и асистената, али и других радника који су погинули у протеклом рату као припадници Студентске бригаде и редовни војници Војске Републике Српске /ВРС/. Ректор бањалучког Универзитета Милан Матаруга подсјетио је да је прошло више од 20 година од како је 87 хероја уткало животе у темеље Републике Српске. “Прошло је 20 година откако су прекинути њихови снови о личној и породичној срећи, али и професионалној каријери. Нажалост, многи од њих су отишли прије него што су

Данас премијера филма о генералу Новаку Ђукићу

4. новембар 2016.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић присуствоваће данас у Београду премијери филма “Мучни терет подметнуте кривице” који документује истину о трагичном догађају на Тузланској капији 25. маја 1995. године. Покровитељи овог филма су Фондација “Правда за генерала Новака Ђукића” и тим за његову одбрану, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Почетак премијере заказан је за 16.00 часова у Звездара театру. Јавност ће први пут након више од 20 година имати прилику да чује истину о трагичном догађају на Тузланској капији поткријепљену научним доказима стручњака у области балистике, артиљерије, патологије и права. Филм истовремено презентује и истину о раду Суда БиХ који је генералу

Митровић: За злочине муџахедина да одговарају и ратне цивилне власти

3. новембар 2016.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да за злочине муџахедина над Србима, осим команданта Tрећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина, морају да одговарају и представници тадашње цивилне власти без чијег знања овакви злочини нису могли бити почињени. “Махмуљин се никако не може оправдати од почињених злочина над Србима јер је по командној одговорности несумњиво одговоран за њих”, рекао је Митровић Срни. Он је подсјетио да је Хашки трибунал осудио раније ратног команданта Главног штаба такозване Армије БиХ Расима Делића на три године затвора за злочине које је починио одред “Ел муџахедин” над заробљеним српским војницима од 1992. до 1995. године. Митровић сматра

Муџахедини “преотели” 61 српског заробљеника

2. новембар 2016.

Бивши помоћник команданта за морал Петог брдског батаљона 328. бригаде такозване Армије БиХ Омер Мухић рекао је данас у наставку суђења команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину да је чуо за случај да су припадници јединице “Ел муџахедин” преотели 61 заробљеног припадника Војске Републике Српске /ВРС/ и да му није познато шта се са њима десило. Мухић је напоменуо да само зна да су током заробљавања двојица младића изведена из те групе, односно, да их је спасио један од комшија, док су све остале преотели припадници “Ел муџахедина” и одвели их према првој линији у правцу Бочиње. Он је рекао да се током 1995. године, у вријеме када

Једномјесечни притвор за злочине у Орашју

2. новембар 2016.

Суд БиХ одредио је једномјесечни притвор десеторици некадашњих припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, који су прије два дана ухапшени због сумње да су починили ратне злочине над Србима на подручју Орашја. Притвор је одређен Ђури Матузовићу, Иви Оршолићу, Тади Оршолићу, Марку Доминковићу, Јоси Недићу, Марку Баотићу, Марку Блажановићу, Мати Живковићу, Анти Живковићу и Стјепи Ђурићу, саопштено је из Суда БиХ. Увидом у поднесени доказни материјал, Суд је утврдио да постоји основана сумња да су осумњичени починили кривично дјело за које се терете. Притвор, који може да траје до 30. новембра, одређен је због опасности од бјекства, основане бојазни да ће боравком на слободи осумњичени уништити, сакрити, измијенити или кривотворити доказе

Книн “деложира” православне покојнике због наводних дугова?

1. новембар 2016.

Уочи благдана Свих светих и Дана мртвих, када највећи број грађана посјећује гробља, книнска је комунална фирма оскврнавила низ гробница на градском гробљу у Книну – облијепиле су их наљепницама с обавијешћу о скорим “деложацијама” гробова, јавља непрофитни портал Tris.com.hr. Читалац портала Трис снимио је обавијест о неплаћеним рачунима за гробну накнаду и пријетњу деложацијом покојника. Иста је наљепница, унаточ плаћеним рачунима, осванула на његовој породичној гробницици. А обавијест каже: “ЧИСТОЋА И ЗЕЛЕНИЛО д.о.о. Трг Олује 9, КНИН, ОБАВИЈЕСТ: Ово гробно мјесто нема евидентираног корисника у гробном очевиднику и положајном плану гробних мјеста и гробница, за исто није плаћена гробна накнада 10 (десет година). Темељем те чињенице, а сукладно чланку 14. Закона

Истина о злочину на тргу у Тузли

1. новембар 2016.

Власти Србије одобриле да чињенице о догађају 25. маја 1995. буду утврђене опитима на полигону у Никинцима. – Стручњаци установили да је реч о постављеним експлозивним направама, а не гранати са српских положаја Дали је коначно разјашњена дилема шта се заиста догодило у Тузли 25. маја 1995. године када је од експлозије гранате погинуло 70 људи, а за злочин је оптужена војска Републике Српске? На војном полигону у Никинцима, пред очима наших и иностраних стручњака, изведена су недавно укупно 32 опита, од чега 19 с гранатом калибра 130 милиметара, а 13 с експлозивом. Сви су документовани, снимљени фото-апаратима, камерама, ултрабрзим камерама и дроном. Сачињени су извештаји свих позваних стручњака на

Др Милан Булајић: Карлина замка геноцида

31. октобар 2016.

Покојни Др Милан Булајић (1928. – 2009.) био је доктор међународног права, међународни стручњак за геноцид, аутор бројних књига из те области, човек чије се мишљење поштовало, а ставови прихватали у међународним организацијама и институцијама. Овај интервју је Др Булајић дао 2005 године. • Господине Булајићу, свакодневно се у медијима говори о геноциду, а Вас, стручњака за ту област, нема у јавности. – Право да Вам кажем, не знам шта да одговорим на то питање. Нормално би било да моја влада, стручни органи, да се интересују. Ја сам из међународног права – историје дипломатије, докторирао 1953. године и више од педесет година активно сам се бавио међународним правом, питањем геноцида –

Будо Симоновић на Сајму књига: Док сам писао „Огњену Марију Ливањску“ питао сам се да ли ће ми ико вјеровати!

31. октобар 2016.

На Сајму књига представљена је књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска У уторак, 25. октобра 2016. године, на Сајму књига у Београду, у Хали 4, на штанду Министарства спољних послова РС, Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, престављена је књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. На промоцији су говорили Јово Бајић, писац, историчар и новинар из Београда, као и аутор Будо Симоновић. Књига, која је најречитије штиво о животу и страдању ливањских Срба, обухвата превасходно страдања лета 1941. године на подручију Ливна, али и страдања током грађанског рата у Босни деведесетих година 20. века. У лето 1941. године у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, у

Породице: Нестали са КиМ треба да добију статус жртава рата

31. октобар 2016.

Удружење киднапованих и убијених са Косова и Метохије желе да се њихов статус изједначи са статусом других жртава рата, рекао је председник тог удружења Симо Спасић у разговору са министром одбране Зораном Ђорђевићем. Министар Ђорђевић посетио је Спомен-собу „Косметске жртве“, где се сусрео са члановима породица несталих и киднапованих. На изложеним фотографијама у Спомен-соби представљено је 2.500 киднапованих и убијених цивила са КиМ — Срба, Рома, Горанаца и Албанаца — које су отели и убили припадници терористичке ОВК. „Тражимо да држава помогне породицама жртва. Највише нас погађа што у Бриселу нема разговора о киднапованим Србима, нема одговорности команданата ОВК“, рекао је председник Удружења киднапованих и убијених са КиМ Симо Спасић. Србија ће учинити све да они који су починили злочине одговарају и напори на помирењу

Ухапшени припадници ХВО-а због злочина над Србима у Орашју

31. октобар 2016.

На подручју Орашја ухапшено је 10 лица због сумње да су, као припадници ХВО-а, у овом мјесту починили ратни злочин над већим бројем Срба од априла 1992. до јула 1993. године. Ухапшени су били припадници Војне полиције ХВО-а и полицијских структура, као и стражари у логорима и објектима за затварање. Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ, по налогу Тужилаштва БиХ, ухапсили су Ђуру Матузовића, Иву и Таду Оршолића, Марка Доминковића и Јосу Недића. Међу ухашенима су и Марко Баотић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић и Стијепо Ђурић, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Ухапшени су осумњичени за кривично дјело злочин против човјечности и они ће током дана бити предати

Албанка није једина осумњичена за убиство дечака

31. октобар 2016.

БиХ чека изручење Елфете Весели, која се терети за убиство дечака. Слободан Стојановић усмрћен када се вратио по пса Министарство правде БиХ упутило је захтев за екстрадицију Елфете Весели (55), коју Тужилаштво БиХ терети за ратне злочине почињене на почетку рата у БиХ, у зворничком крају, одмах чим смо обавештени да је лоцирана, рекла је, јуче за “Новости” Марина Бакић, портпаролка Министарства правде БиХ. Сада је, наглашава наша саговорница, на правосудним органима Швајцарске да донесу одлуку да ли и у ком року ће доћи до изручења. Ова Албанка, осумњичена је за монструозно убиство дечака Слободана Стојановића (11) из села Доње Каменице, код Зворника, који је са породицом успео да побегне

Да ли ће дјечак Слободан Стојановић добити споменик у Зворнику? (ВИДЕО)

30. октобар 2016.

24 године су прошле од монструозног убиства једанестогодишњег дјечака Слободана Стојановића у Доњој Каменици, код Зворника, кога су мучки убили муслимани јуна 1992. године. Деценија је прошла и од првих иницијатива да се дјечаку подигне споменик у Зворнику. Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку упутио је допис Борачкој организацији Српске и Зворника и Скупштини града да се иницијатива која је још из 2008. године, реализује што прије и да се дјечаку подигне споменик у Зворнику. Трагична судбина дјечака Слободана Стојановића који је у протеклом рату звјерски мучен и убијен обишла је свијет. Иницијатива да се њему у част подигне споменик у Зворнику и на тај начин његов лик

Бесједа проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побијеним у хрватској акцији „Откос“

30. октобар 2016.

Во имја Оца и Сина и Светога Духа… Прогнани народ Западне Славоније и Грубишнопољског подручја благодари свештенству Храма Светог Марка на одржаном помену нашој изгинулој браћи и сестрама и свим невино страдалим синовима и кћерима нашег рода… Благодари његовој Светости Патријарху Иринеју, сем свештенству и нашој Цркви која саучествује и дијели патњу и судбину свог народа… Хвала Србији која је, као и увијек у своје окриље прихватила хиљаде и хиљаде изгнаних, понижених и унесрећених… Хвала јој!Најдубља истина свих нас прогнаних, изгнаних и унесрећених гласи:„Тијела су наша овдје, а наше душе тамо гдје су наша огњишта, наша кућишта, наши прагови, наше јаме, наше спаљене цркве… наша још увијек непронађена браћа…“У нашем

Геноцид над Србима у Хрватској почео “Откосом” новембра 1991.

30. октобар 2016.

Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Данка Коjадиновић Др Милан Басташић, властитом судбином и броjним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима коjи никад нису кажњени “Пази и добро се чуваj да не заборавиш догађаjе што си их своjим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни jедног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своjу децу и децу њихове деце.” (Пета књига Моjсиjева, 4:9). Преживео сам Јасеновац 1941. и “Откос” на Билогори 1991. Пуковник у пензиjи, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, jедан jе од, сада већ малог броjа, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата у