arrow up
Припадници ХВО са нацистицком заставом током ратних сукоба у БиХ

Потресна исповест: Комшије Хрвати постајале звери преко ноћи!

Владо Драгојловић, за „Новости“, о злочинима ХВО чији су виновници недавно ухапшени у Орашју. У сабирним центрима су нас брутално тукли, многи су се сексуално иживљавали Логори у Орашју били су последњи круг пакла. Ја сам један од оних 1.300 Срба који су заробљени маја 1992, када су нам овлашћени представници Европске заједнице обећали да ће нам омогућити да напустимо три села у окружењу у бродској општини уколико предамо оружје. Уместо да нас Хрвати пропусте до српске територије, спровели су нас за Оџак, у већ припремљене логоре. Ту креће пакао који је за мене трајао тачно седам месеци и деветнаест дана, док нисам размењен. Овако, за „Новости“, сведочи Владо Драгојловић,

Божица Живковић-Рајилић

Рајилић: Потврда агресије Хрватске на БиХ и Српску

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да јавно признање пуковника Хрватске војске Винка Штефанека да је командовао јединицама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на подручју Орашја и Посавине потврђује да је Хрватска извршила агресију на БиХ и Српску, на што годинама упозоравају породице српских жртава рата. „Наше удружење годинама указује на чињеницу да је у марту 1992. године Хрватска у Броду извршила агресију на БиХ и Републику Српску, али нико до сада није желио то да чује и разумије“, рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је подсјетила да је на стотине српских жена доживјело физичку тортуру и силовање, а многе су и убијене у селима уз ријеку

Недељко Митровић

Митровић: Штефанек признао агресију Хрватске на БиХ

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да је изјава пуковника Хрватске војске Винка Штефанека да је командовао јединицама ХВО-а на подручју Орашја и Посавине само потврда онога на шта српски народ годинама указује – да је Хрватска извршила агресију на БиХ и Републику Српску. „Ово је сасвим јасан доказ да је Хрватска војска учествовала у агресији на БиХ, углавном на подручја у којима су живјели Срби, а што има везе са хрватским генералима Антом Готовином, Дамиром Крстичевићем и тадашњим руководством Хрватске без чијег знања њихова војска није могла дијеловати на подручју БиХ“, рекао је Митровић Срни. Он је истакао да се, након признања

Владо Драгојловић Фото: СРНА

Хрватска данас крије највеће крвнике из Посавине

Предсједник Удружења ратних заробљеника Модриче Владо Драгојловић изјавио је да су ухапшени припадници ХВО-а одговорни за рације над Србима са почетка рата када је убијено више цивила и да је дио њих учествовао у сексуалном иживљавању над заробљеним Српкињама, а да неке од највећих крвника над Србима у Посавини и даље крије Хрватска. Он је нагласио да је био у групи од 1.300 Срба, који су из логора из Орашја уз гаранцију Европске заједнице требало да буду спроведени на српску територију, али су умјесто тога доведени у Оџак, гдје их је чекао шпалир војника и цивила који су почели да их туку већ при уласку у Сабирни центар. „Жене су,

На граници

На граници: Први роман о славним Митровданским биткама

Посљедњих година, у дане око Митровдана присјећамо се на славне Митровданске битке вођене око Невесиње, 1992. и 1994. године. Многе су приче испричане, од стране свих учесника и све је остављено времену да донесе свој суд и потврду знаног и откровење онога што је можда сада обавијено велом тајне. Али, чињеница је да су то биле велике битке, можда и највеће у ратом захваћеној Босни и Херцеговини. Невесиње је, пред далеко бројнијим противником, након жестоких вишедневних борби одбрањено. Херцеговци са свих страна су стали у штит српства и православља, јер Херцеговина се тих дана бранила баш на том ратишту. Овога пута смо се одлучили да се на један посебан начин

Парастос на Глођанском брду Фото: СРНА

Обиљежене 24 године од убиства 126 српских бораца

Полагањем вијенаца, парастосом и прислуживањем свијећа, данас су на Глођанском брду код Зворника обиљежене 24 године од страдања 126 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ које су 6. новембра 1992. године на овом мјесту убили припадници такозване Армије БиХ. Замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Мирко Лазић истакао је да за 126 невино убијених српских жртава на Глођанском брду нико још није одговарао. „Илузорно је говорити више о томе, али се надамо да ће једног дана прорадити савјест и да ће они који су починили злочине одговарати за њих“, навео је Лазић. Он је нагласио да Тужилаштво БиХ не рјешава случај Глођанског брда, нити друга

Митровданске битке

Сутра и у уторак сјећање на Митровданске битке

Пригодном академијом у Невесињу ће сутра започети дводневно сјећање на митровданске битке у којима су 1992. и 1994. погинула 64 борца Војске Републике Српске, а више стотина је рањено. Митровданске битке су симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине од далеко јачег непријатеља кога су чиниле јединице Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ. Припадници Невесињске бригаде поразили су непријатеља и спријечили страдање српског народа. У одбрани Невесиња и источне Херцеговине учествовало је 3.500 бораца Невесињске бригаде. Програмом обиљежавања предвиђено је да сутра у 19.00 часова у Невесињу буде одржана свечана академија. У уторак, 8. новембра, у Невесињу је за 9.00 часова предвиђено да буде служена Света архијерејска литургија

Прва генерација ђака колониста у Мраморку

„Осма офанзива“ горштака у Банат

Ускоро се навршава седам деценија од колонизације око 2.000 становника Нове Вароши, Пријепоља, Прибоја и Сјенице Седам деценија након колонизације горштака из Рашке области у Банат, универзитетски професор Драгољуб С. Живковић из Панчева, тада осмогодишњи дечак, у књизи „Воз без возног реда“ обелодањује тугу због растанка са завичајем, наде и зебње због пута у непознато, али и упорност и виталност „дођоша“ да у равници пусте клицу и корење. У књизи је и списак 2.000 чељади у сеоби, до последњег прага и фамилије, који су се доселили из брда општина Нова Варош, Пријепоље, Прибој и Сјеница. – Због немачких напуштених кућа и имовине, држави била потребна нова радна снага, пре свега

Спомен обиљежје на Глођанском брду код Зворника

Данас парастос за 126 српских бораца палих на Глођанском брду

На Глођанском брду код Зворника данас ће бити обиљежене 24 године од страдања 126 припадника Војске Републике Српске, које су убили припадници такозване Армије БиХ. Породице погинулих бораца, представници борачких организација и градске власти положиће цвијеће на Споменик убијеним борцима Војске Републике Српске на Глођанском брду, након чега ће бити служен помен, најављено је данас из градске Борачке организације. Убијени и нестали борци на Глођанском брду били су припадници Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске. На Глођанском брду, на мјесту страдања војске, три пута је постављана Спомен плоча са натписом: „Овдје је убијено 126 бораца Војске Републике Српске“, али су их, након постављања, сваки пут непозната лица поразбијала. Прошле

Миодраг Линта

Линта: Хистерија хрватског државног врха због хапшења бивших припадника ХВО из Орашја

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да вишедневна хистерија хрватског државног врха, због хапшења 10 бивших припадника Хрватског вијећа одбране (ХВО) из Орашја осумњичених за ратни злочин против Срба, представља још један доказ да Хрватска није спремна да се суочи са својом злочиначком прошлошћу. У питању је очигледан притисак званичног Загреба на правосуђе у Сарајеву с циљем да налогодавци и извршиоци злочина над Србима у Орашју и другим мјестима у БиХ избјегну руку правде. Бројне чињенице јасно потврђују да је кроз логоре на подручју Орашја од маја 1992. до јула 1993. године прошло више од 400 српских цивила и припадника Војске Републике Српске, гдје су били изложени стравичним

РТЛ: Хрватски државни врх страхује да ће почети хапшење осумњичених за масакр 180 српских цивила у Мркоњић Граду 1995.

Загреб – У Хрватској расту тензије након хапшења десеторице бивших припадника ХВО у Орашју, осумњичених за ратни злочин над српским цивилима, јер се спекулише да то није крај и да Тужилаштво БиХ води истрагу против још неких бранитеља, али и Хрватске војске, међу којима су и неки актуелни високи званичници, пренели су хрватски медији. Како је објавио РТЛ, Тужилаштво БиХ већ неко време води истрагу о злочину почињеном 1995. у околини Мркоњић Града када су 4. и 7. гардијска бригада Хрватске војске након Олује кренули у окупацију тог дела Републике Српске. Према наводима из истраге, у операцији одмазде због погибије заповедника Андрије Матијаша-Паука тада је убијено 180 српских цивила чија су тела

ЗАПЛАКАЛА ЈАЊА ГОРА ЦИЈЕЛА

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН 1991. ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! ЗАПЛАКАЛА ЈАЊА ГОРА ЦИЈЕЛА Кренили су пре зоре ране да у Дабру купе коње вране. Своју земљу да би обрадили фамилију милу прехранили. А када их кући није било цјело село на њих је мислило. Мили Боже што их кући нема нешто црно као да се спрема. Из Капеле црни глас се вије и у себи тужне слутње крије. Магловита скрила је Капела што остаде од три мушка тела. Исечени усташким рукама умирали у страшним мукама. Звјерски су их мучили и клали на комаде тјела комадали! Ој Капело горо наша мила где си тјела њих тројице скрила. Већ три дана

Ухапшени у Орашју

Мачар: Предмет „Орашје“ има елементе удруженог злочиначког подухвата

Хапшење бивших припадника ХВО-а за злочине почињене над Србима на подручју Орашја позитиван је помак у раду Тужилаштва БиХ, мада остаје нејасно зашто овај предмет није оквалификован као удружени злочиначки подухват, иако има све елементе за такву квалификацију, изјавио је предсједник Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске Горан Мачар. Он је подсјетио да је Министарство унутрашњих послова Републике Српске давно поднијело извјештај Тужилаштву БиХ не само за Орашје, већ и за ратне злочина на подручју Козарске Дубице, Мркоњић Града и друге општине у Крајини. Мачар каже да је процес отворен и да се очекује да ће осумњичени адекватно бити процесуирани и да ће добити адекватне казне. „Оно што нас забрињаива

Код спомен-плоче студентима и радницима бањалучког Универзитета погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату данас су положени вијенци и служен је парастос, у оквиру обиљежавања 41 године постојања Универзитета

Служен парастос за погинуле студенте

Код спомен-плоче студентима и радницима бањалучког Универзитета погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату данас су положени вијенци и служен је парастос, у оквиру обиљежавања 41 године постојања Универзитета. На плочи су уписана имена 87, углавном студената и асистената, али и других радника који су погинули у протеклом рату као припадници Студентске бригаде и редовни војници Војске Републике Српске /ВРС/. Ректор бањалучког Универзитета Милан Матаруга подсјетио је да је прошло више од 20 година од како је 87 хероја уткало животе у темеље Републике Српске. „Прошло је 20 година откако су прекинути њихови снови о личној и породичној срећи, али и професионалној каријери. Нажалост, многи од њих су отишли прије него што су

Новак Ђукић (Фото: Новости)

Данас премијера филма о генералу Новаку Ђукићу

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић присуствоваће данас у Београду премијери филма „Мучни терет подметнуте кривице“ који документује истину о трагичном догађају на Тузланској капији 25. маја 1995. године. Покровитељи овог филма су Фондација „Правда за генерала Новака Ђукића“ и тим за његову одбрану, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Почетак премијере заказан је за 16.00 часова у Звездара театру. Јавност ће први пут након више од 20 година имати прилику да чује истину о трагичном догађају на Тузланској капији поткријепљену научним доказима стручњака у области балистике, артиљерије, патологије и права. Филм истовремено презентује и истину о раду Суда БиХ који је генералу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗЕМА

Колико треба бити нечовек и убити ненаоружаног војника од деветнаест година на

Дубровник у НДХ

Дубровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.