21 година је прошла од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак. Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ. Споразум су након тронедјељних преговора, парафирали тадашњи предсједници, Србије Слободан Милошевић, тзв. Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман. Дејтонски споразум званично је потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу. У Републици Српској данас је нерадни дан, јер се обиљежава републички празник – Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Извор:

БЕОГРАД – Од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора „Рибарска колиба“, гдје су их психички и физички малтретирали на начине да су их потапали у води, прикључивали на индукторску струју, сјекли уши, резали по прсима и солили ране, газили ногама, тукли металним шипкама и дрвеним палицама, од којих су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага.  За ликвидацију поменутих цивила,

Пред Судом БиХ до сада је правоснажно осуђено 111 Срба на 1.646,5 година затвора, речено је Срни у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.Пред овом правосудном установом до сада су правоснажно осуђена 32 Бошњака на 257, те 22 Хрвата на 208 година затвора.  Када је ријеч о злочинима над Србима, Суд БиХ је правоснажно осудио 22 лица /15 Бошњака и седам Хрвата/, а за злочине над Бошњацима 80 лица, од којих 64 Срба. За злочине над Србима Суд БиХ је изрекао само 183,5 година казне, што је тек 8,7 одсто изречене казне. С друге стране, за злочине над Бошњацима изречена је казна од 1.071 годину

Хрват Лун Терзић Николић, који је у Чилеу убио жену, а потом у Аргентини оптужен због покушаја убиства познанице, признао је да је убио је 145 Срба током ратова у Хрватској и да се нимало не каје због тога! Током рата 90’тих почињени страхотни злочини над Србима у Хрватској У фокус аргентинске полиције Терзић је дошао још 2014. године пошто је покушао да убије познаницу, после чега је побегао. Према писању аргентинских медија, Терзић је упознао своју несуђену жртву преко друштвених мрежа, након чега су се срели, пишу регионални медији. – После само три дана она га је позвала да дође у градић Рио Гранде. Пошто није имао где да