arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Застава "велике Албаније"

Иза заставе кроје „Велику Албанију“

29. новембар 2016.

Баш уочи албанског празника, лидери пет градова из региона у Тирани основали унију. Дрецун: Провоцирају неалбанске грађане. Арифи: Циљ да се боље спремимо за ЕУ Тирана, Приштина, Прешево, Тетово и Улцињ формирали су Унију општина у региону којима руководе Албанци, и то само дан уочи празника албанске заставе, на који је проглашена и независност Албаније. Зато су овај потез многи протумачили као прелазак у конкретну акцију стварања „велике Албаније“. Челници градова из Албаније, Црне Горе, Македоније и с југа Србије и Космета саопштили су да им је циљ да размењују искуства у областима урбанизма, иновација, животне средине, културе и инвестиција, али шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун читав подухват

Европски суд за људска права у Стразбуру (фото: www.intermagazin.rs)

Прогнани Срби из Хрватске од Европског суда траже заштиту грађанских права

28. новембар 2016.

Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ у наредном периоду планирају да поднесу Европском суду за људска права у Стразбуру већи број захтјева за заштиту грађанских права избјеглих Срба у Хрватској. „Велики смо оптимисти у погледу подношења ових апликација, јер сматрамо да су нарушена грађанска права Срба избјеглих из Хрватске“, рекао је Срни бањалучки адвокат Жељко Бубић, правни заступник ове асоцијације. Он је истакао да ће ови захтјеви бити поднесени по узору на крајишке Србе пред Судом у Чикагу против правне насљеднице, америчке компаније МПРИ, због саучествовања у прогону Срба из Хрватске 1995. године, гдје је спор окончан нагодбом. „На овај начин отварамо могућност да

Хрaм Свeтoг Спaсa изнaд врeлa Цeтинe

Oпстaнaк нa извoру Цeтинe

28. новембар 2016.

У Цeтини дaнaс нeмa ни тргoвинe ни пoштe, aли зaхвaљуjући интeрнeту Цeтињaни мoгу кoмуницирaти сa дjeцoм, штo им je дoвoљнo дa сe oсjeтe диjeлoм цивилизoвaнoг свиjeтa. Зa oстaлo сe сaми снaлaзe. Oвдaшњeм стaнoвништву, нeнaвиклoм нa удoбнoсти сaврeмeнoг свиjeтa, мaлo je пoтрeбнo зa срeћу У дaлмaтинскoм кршу, испoд зaпaдних oбрoнaкa плaнинe Динaрe, угниjeздилo сe живoписнo сeлo Цeтинa. Oвo плoднo пoљe испрeсиjeцaнo je вoдeним тoкoвимa истoимeнe риjeкe кoja je oвoм крajу пoдaрилa мнoштвo прирoдних љeпoтa, aли и плoднoст шкртoj дaлмaтинскoj зeмљи. Збoг тoгa je oвaj крaj oд пaмтивиjeкa биo нa мeти oсвajaчa, a у њeму сe бeз вoљe и нaдљудскe упoрнoсти тeшкo oпстajaлo. Taкo je билo у прoшлoсти, a ни дaнaс ниje

Драгомир Грујовић (Фото: Г. Оташевић)

Српски суд саслушаће Драгомира Грујовића

28. новембар 2016.

Обрт у случају официра ВС из Чачка: јунак са две потернице Интерпола изјавио „Политици” да ће се појавити пред судијом за претходни поступак Миланом Дилпарићем Чачак – Највећи живи српски јунак, Драгомир Грујовић (55) из Чачка, позван је да приступи у зграду Вишег суда у Београду – Одељење за ратне злочине – ради саслушања због оптужбе да је починио кривично дело ратног злочина. У позиву стоји да је реч о замолници Републике Словеније – Окружног суда у Новом Месту – јер Основно тужилаштво из тог словеначког града терети Грујовића за ратни злочин против цивилног становништва и убиства у покушају. – Официр ће се одазвати позиву јер воли своју отаџбину и

Некадашњи Дом ЈНА у Дервенти

500 српских мученика тражи правду

27. новембар 2016.

Логораши Дервенте с нестрпљењем чекају суђење Азри Башић и сећају се пакла из 1992. Тукла, клала, касапила. Сви из логора остали инвалиди Слетањем авиона на сарајевски аеродром из САД у којем је била Азра Башић, васкрсле су тешке и болне успомене на брутална убиства и мучења дервентских логораша, али и нада да ће ову жену монструма, „крваву Азру“, „Азру два пиштоља“, како су је у време логоровања сами прозвали, напокон стићи и заслужена рука правде. Председник дервентског Удружења логораша Драго Кнежевић један је од готово 500 овдашњих мученика који су прошли голготу специјалних метода мучења Азре Башић и других крволока из овог града. – За све нас она је, посебно,

Азра Башић

Многе Азре још на слободи?!

27. новембар 2016.

У пријавама МУП РС двоцифрен број крвница из Посавине. У сваком логору жене доказивале „домољубље“ убијањем комшија – Нe надамо се некој спектакуларној пресуди у случају Азре Башић. Јер њена „саборкиња“ Индира Камерић осуђена је на четири године, а Албина Терзић на три и Марина Грубишић Фејзић у првом степену на пет година. Овако мале казне добиле су, пре свега, због лошег квалификовања кривичног дела. Од злочина наведених у оптужници, тек за њих десетак одсто је утврђено да су криве, упркос многобројним сведоцима – овако говори Невенко Вранеш из Центра за истраживање ратних злочина РС у Бањалуци. Према евиденцији Центра из Бањалуке, за неописиве патње више од 2.500 српских логораша

Хрватска војска у Мркоњић Граду

Хрватски министар одговоран за злочине у БиХ

27. новембар 2016.

Јагодина – Директор Документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, изјавио је да је министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, у акцији „Олуја” прво „очистио Крајину”, а затим прешао у БиХ и тамо, у акцији „Маестрал” наставио да чини злочине. Крстичевић је у време „Олује” био комадант 4. гардијске бригаде, која је пре одласка у БиХ, „починила страшне злочине на подручју Книна и северне Далмације, а затим прешла у БиХ и наставила етничко чишћење и убијање”, објаснио је Штрбац. Он је, учествујући, у емисији јагодинске телевизије „Палма плус”, подсетио да је Крстичевић „био под истрагом Хашког трибунала, међутим, с обзиром на нову стратегију тог суда, до које је у међувремену дошло, да се

Миле Савић аутор филма Споменко на вјечној стражи

Улицу, трг или школу назвати по хероју Споменку Гостићу

27. новембар 2016.

У Бијељини је синоћ приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, аутора Милета Савића, чији је циљ да пројекцијама у градовима Српске анимира локалне власти да улицу, трг или школу назову по петнаестогодишњем Споменку Гостићу, најмлађем одликованом српском борцу који је погинуо 1993. године, бранећи свој народ и село на Озрену. – Млади херој са Озрена то свакако заслужује – рекао је Савић вечерас у препуној сали бијељинског Центра за културу, након неколико пројекција филма по градовима Српске, али и шире. Он каже да је филм само прича о дјечаку великог срца који је волио свој народ и није желио да оде са Озрена. – Сви који су погледали филм

Хрватска: Убицама Србина из Далмације само година затвора

25. новембар 2016.

Дражан и Стипе Буљ поново су осуђени само на годину дана затвора због убиства Јована Боровића из засеока Буљ у Далмацији, којег су прије 18 година претукли коцима на православни Божић. Боровић је од задобијених рана пребачен у сплитску болницу, гдје је и умро. Прије пет година убице су осуђене на исте казне, али је 2012. године сплитски Жупанијски суд укинуо пресуду, те случај вратио на поновно суђење. У поновљеном суђењу ослобођен је трећи оптужени Здравко Башић, који је раније, такође, био осуђен на годину дана затвора, и то због наношења тешких тјелесних повреда са смртним исходом. Росанда Мацан, кћи убијеног Јована Боровића, шокирана је пресудом, али и чињеницом да

Хрватска војска у Мркоњић Граду (фото:lupiga.com)

Детаљи оптужбе за масакр над српским цивилима на подручју Јајца и Мркоњић Града (ВИДЕО)

25. новембар 2016.

Баш као што смо говорили – случај Орашје отворио је много ширу причу о умјешаности врха Хрватске у рат у БиХ. Ових дана она добија и свој врхунац – актуелни министар одбране осумњичен за страшне ратне злочине у БиХ, посебно Јајцу и Мркоњић Граду. О томе су проговорили и хрватски медији и Своју лијепу протресли из темеља. Од „Национала“ који је случај стар 21 годину ставио на насловницу, до других медија који су Крстичевића покушали да оправдају. Хрватска телевизија 1995. године извјештавала о успјесима Хрватске војске на БиХ ратиштима. „Дани поноса“, како ХРТ назива и операцију Маестрал, која је у септембру 1995. године бјесњела по територији сусједне им земље, БиХ,

Заточени Срби у логору у Оџаку 1992.

Крваве „хероине“ Хрватске војске: Сексуално се иживљавале над затвореницима у логорима, кастрирале их, тукле до смрти!

25. новембар 2016.

Азра Башић није једина жена која је мучила српске заробљенике у Посавини. Њихова зверства не вапе само за судским пресудама, та патологија тражи историјску, психолошку и медицинску анализу Крвава Азра, коју су из Америке изручили БиХ због злочина над Србима у Дервенти, није једина жена која је на најстрашнији начин убијала и мучила заточене Србе Посавине. Око 2.500 наших сународника нашло се од априла 1992. па до друге половине 1993. у 54 хрватска логора и затвора прво у Босни, а затим и на територији Хрватске. Сваки град у коме је хрватска војска формирала логор за Србе, од Босанског Брода до Дервенте, Оџака, Орашја… имао је своје „ратне хероине“. Њихова зверства

Промоција књиге Николе Копца “(Х)историја осушене збиље“ у Карловцу

24. новембар 2016.

Промоција књиге у Карловцу, у петак 25. новембра 2016. у 18 часова у просторијама СКД Просвјета, Амброза Враницанија 6. У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо

У мјесној заједници Пукиш, општина Лопаре, данас је оиљежена преслава храма којој је кумовао начелник општине Лопаре Радо Савић и одржан је парастос мјештанима Пукиша страдалим у Другом свјетском рату као и страдалима борцима ВРС у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Служен парастос за страдале Мајевичане

24. новембар 2016.

У мјесној заједници Пукиш, општина Лопаре, данас је обиљежена преслава храма којој је кумовао начелник општине Лопаре Радо Савић, те служен парастос мјештанима Пукиша страдалим у Другом свјетском рату, као и страдалим борцима Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату. Споменик страдалим мјештаним Пукиша у Другом свјетском рату налази се одмах поред споменика подигнутог и за 104 мучки убијена цивила – мјештана села Миросавци које су усташе убиле 26. новембра 1941. године. Осим споменика мучки пострадалим Миросавчанима, споменика за страдале Пукишане Другог свјетског рата и споменика за погинуле у претходном рату, прије неколико година изграђена је и Спомен-црква посвећена Светом Сисоју, као спомен на 104 мучки убијена цивила међу којим је

Акција "Олуја" (Фото: veritas.org.rs)

У Задру ексхумирани посмртни остаци 18 Срба

24. новембар 2016.

На градском гробљу у Задру ове седмице ексхумирани су посмртни остаци 18 жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. У саопштењу се додаје да су узети узорци ради идентификовања методом ДНК анализе. Ексхумација, коју су надлежни органи Хрватске почели у понедјељак, 21. новембра, завршена је данас. Процес ексхумације је од посебног значаја за породице несталих лица које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих, истиче се у саопштењу. На списку несталих током и након акције „Олуја“, Документационо-информационог центра „Веритас“, налази се 1.856 лица, од којих је 1.206 цивила и 546 жена. Од

Чедомир Антић

Чедомир Антић: Геноциди и инквизиције

24. новембар 2016.

Коначно је и Србија постала цивилизована земља. Не би никада, да просвећени Томислав Николић и честити Александар Вучић нису, коначно, први у Европи, прадавне 2008. спознали истину и примили хришћанство. Истина, они су први у Србији и међу првима у Европи разумели потребну модернизације, европеизације, либерализације, индустриализације и, коначно, денацификације. После њих су дошли Шуман, Моне и Мило Ђукановић. Пише: Чедомир Антић Велике су муке имали са светом који их не разуме. Ипак, успели су… У Србији су до појаве Св. Томаса Студента и преподобног оца Александра Столпника преовадавале будалетине које су под старе дане место референта у општини мењале за функцију четничког војводе, манијаци који су претили да ће

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА