Почетком фебруара на Косову умало није букнуо нови сукоб, Срби са обе стране Ибра данима су били у великом страху, јер је претила опасност да их нападну и протерају специјалне јединице РОСУ и албанске паравојне формације… Рушењем спорног бетонског зида у Косовској Митровици и каквог-таквог договора српске и албанске стране, напетост је привремено смањена, али су страх и брига Срба остали… Мада у готово свим селима јужно од Ибра Срби и даље ноћу дежурају и не знају шта ће донети сваки нови дан, неизвесност је, без сумње, највећа у порти цркве Светог Саве у јужној Митровици где са породицом, супругом Татјаном и синовима Димитријем (8), Филипом (5), Марком (4) и

ДЕЈАН РИСТИЋ, БЕОГРАД ,,Двадесети век, а посебно његова друга половина, биће у свести Цркве запамћен као време плача. Много је оних који су морали да напусте своју отаџбину којом су дували ветрови разарања, демонских идеологија, диктатура, насиља и неслободе. Много је оних унутар Цркве који су у овом периоду морали да стисну своје срце због исмевања и прогона Христа и хришћана, због протеривања Цркве из јавног живота, дајући јој мрвице за простор њеног друштвеног деловања. Желимо чврсто да верујемо да је време плача, време разградње, време мржње коначно за нама, и да за наш народ и његову Цркву почиње време градње, време радости и време љубави.“ из Божићне посланице патријарха

Пред вама је текст који описује живот Срба на Космету и упућен је свима онима који мисле да су Срби изгубили Косово и Метохију, јер су га продали. У нади да ће нам свима помоћи да схватимо колико је важно добро промислити и одмерити речи, пре него што их изговоримо или објавимо, објављујемо текст уз допуштење његовог аутора, Србина који и сада живи на Косову и Метохији. „Пишем са тог Косова и Метохије. Имам сасвим довољно година да се сећам и почетка осамдесетих и оних демонстрација и шта им је претходило. Када живиш јужно од Ибра у селу где је Срба десетак скромнијих кућа са обрадивом земљом а окружује те