Отаџбински рат Архиве - Страница 20 од 504 - Јадовно 1941.

Имао сам 5 година када су ми пред очима убили брата

25. фебруар 2023.

„То је био један миран, обичан дан, били смо у гостима код ујака. Само што смо стигли кући, стриц је узео Милоша за руку и повео га да нам купи сладолед. Људи из села седели су испред продавнице, пили пиво, било је предвече отприлике… Одједном је одјекнуо рафал, ја сам био на мосту, тачно испред продавнице, Милош је чекао да стриц изнесе сладолед… Сећам се само да ме је неко ухватио за рамена и прибио уза зид, следеће што памтим је звук хеликоптера и вриштање…“ Тог дана 2000. године, у Церници, на очиглед старијег брата, стрица, рођака, комшија и јединица КФОР-а, из митраљеза је убијен четворогодишњи дечак Милош Петровић, док

Новинар Симо Кљајић из Госпића – ликвидиран, запаљен, идентификован, али и даље с ознаком нестао

15. фебруар 2023.

Нешто пре поднева 12. октобра 1991. новинар Симо Кљајић изашао је из свог стана на првом спрату у Улици Драгана Ракића ББ у Госпићу (данас Улица краља Петра Крешимира IV) па, дијагонално преко раскрснице, отишао до чувене Угловнице да купи хлеб. И нестао. Аутор: Јелена С. Спасић Као такав се и дан данас води, иако је утврђено и пресуђено где га је и како шест дана касније убила хрватска војска. Најпре, ко је Симо Петра Кљајић. Рођен је 13. јуна 1933. (у неким документима стоји и 20. јун) у Плочи. По занимању је био ковинотокар, тј. металостругар, како показују документа чије је копије Удружењу новинара Србије (УНС) послало Хрватско новинарско

Одживљени филм: Зашто нисам плакала док сам гледала “Олују”

7. фебруар 2023.

Одгледах “Олују”. Чекала сам намерно да се мало слегне прашина, да прође она уобичајена еуфорија која прати премијере оваквих филмова. Чекала сам баш онако како сваке године, на годишњицу наше трагедије, чекам да прођу комеморације, говори, парастоси, с једне и славље и еуфорија с друге стране. Отишла сам у биоскоп сама јер увек ми је тако најлакше да се суочим с муком и искушењем. А баш то сам очекивала од филма који се бави темом која ми је обележила живот. Иако сам последњих двадесетак дана прочитала и чула најразличитије коментаре (од оспоравања до дивљења) по глави ми се “мотала” само једна реченица Јове Максића. Баш уочи премијере, Јово, који иначе тумачи

Момчило Диклић: Срби су у 20. веку изгубили 30-40 одсто својих територија

6. фебруар 2023.

У свему има и наше кривице и несналажења. Рецимо, ми нисимо умели на прави начин да објаснимо геноцид који је извршен над нама у Другом светском рату и етничко чишћење у рату деведесетих. Ми немамо музеј геноцида. Право питање, које нико не потеже, је: колико су Срби изгубили својих терторија у 20. веку? Оквирно, између 30 и 40 одсто! Изгубили смо све територије у Славонији, Далмацији, у остатку Хрватске, а ваља подсетити да је чак 91 општина у Бановини Хрватској, пред Други светски рат, имала већинско српско становништво, а свака је имала бар по неколико хиљада становника. Срби су изгубили општине у Босанској Крајини и у Херцеговини. Изгубили смо косовскометохијске

Биљана Ковачевић: Олујни филм Милоша Радуновића

30. јануар 2023.

Публика је без речи пошла из сале. Можда је та тишина једина истина о филму ‒ да је Олују немогуће приказати, али да се то мора, да нас ова земља ‒ једном ‒ не би прогутала. Фото: Инстаграм Прибојавала сам се филма о Олуји. Кад сам пре неколико недеља сазнала да један редитељ ‒ од свих редитеља ‒ први пут говори о овом догађају, запитала сам се зашто то ради: нас да подсети на оно са чиме живимо сваки дан и не знамо да живимо, или све друге који су у августу пре скоро двадесет и осам година играли на плажи пикадо и успешније ту погађали мету него што би

ВИНKОВЦИ: 31 ГОДИНА ОД УБИСТВА ПОРОДИЦЕ ЗМАИЋ – ЗЛАТKО, БРАНKА И ЋЕРKА НИНА УБИЈЕНИ У СТАНУ

30. јануар 2023.

У понедељак 30. јануара навршава се тачно тридесет и једна година од злочина у Винковцима када су на тај дан 1992. у своме стану у центру града убијени су домаћин Златко Змаић (48), његова супруга Бранка (48) и ћерка Нинослава, која је имала само 19 година. Реч је заборављеном догађају који никада није био интересантан ни политичарима, ни представницима невладиних организација али ни правосудним институцијама. Ово су неспоменуте жртве грађанског рата који је вођен у периоду од 1991. до 1995. године а реч је о обичним људима, цивилима који су своју националност, нажалост, платили животом. Змаићи су одлучили да остану у свом граду и онда када су Срби масовно у

Линта: Срамно присуство амбасадорке Јелене Милић на промоцији књиге Мате Гранића

27. јануар 2023.

Мате Гранић је био један од најближиx сарадника ратног злочинца Фрање Туђмана. За вријеме злочиначке ације „Олуја“ био је министар спољних послова. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да срамно присуство амбасадорке Србије у Загребу Јелене Милић на промоцији књиге „Дипломатска олуја“ Мате Гранића представља понижавање српских жртава и дубоку увреду за преживјеле у злочиначкој акцији „Олуја“, све прогнане Србе, као и за читав српски народ. Посебно је скандалозна чињеница да се амбасадорка Милић похвалила на твитеру да јој је Мате Гранић потписао њен примјерак и да се нада да ће књига, како каже, помоћи у расвјетљавању околности које оптерећују наше односе. Јелена Милић се прави да не

БЕОГРАД. 28. ЈАНУАР 2023. ГОДИНЕ: Пројекција документарног филма „Пут Срба са Неретве“ (ВИДЕО)

25. јануар 2023.

У суботу 28. јануара 2023. године са почетком од 20 часова у свечаној сали београдске општине Стари Град (Македонска 42) биће приказан документарни филм Стевана Салатића. Филм свједочи о судбинама људи који су у погрому Срба из долине Неретве напустили своја огњишта и спас од рата потражили широм региона и свијета. Филм је сабрао 13 животних прича људи који су 1992. године били међу 35.000 Срба из долине Неретве који су били принуђени да напусте своја огњишта и спас од рата потраже широм региона и свијета. Аутор филма Стеван Салатић сматра да се у тим причама може пронаћи сваки Србин Мостарац који је тих година корачао путем Срба са Неретве.

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања равнокотарских Срба 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

22. јануар 2023.

Дана 22. јануара 1993. године, хрватске оружане снаге напале су јужне делове Републике Српске Крајине (РСК) под кодним називом “Масленица”. Агресија је извршена током спровођења „Венсовог плана“, који је годину дана раније РСК ставио под заштиту мировних снага УН (УНПРОФОР). Била је то трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у које је примљена две године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге успеле су да заузму неколико десетина квадратних километара у Равном котару, укључујући аеродром Земуник и неколико брда на Велебиту, и да овладају браном Перућа и хидроелектраном. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села: Мурвица,

Парастос жртвама српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану 1993. године

21. јануар 2023.

Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 30. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93) и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22. јануара 2023. године (недеља), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница: Драгана Ђукић Стратишта Отаџбинског рата: Масленица

Поновљени вандализам на православном гробљу у Вуковару

11. јануар 2023.

На православном гробљу у Вуковару непознати починилац или више њих уништио је неколико надгробних споменика. Пише: Маја Милановић Неколико грађанки Вуковара које редовно обилазе споменике својих предака на старом православном гробљу у Вуковару приметиле су да је неколико надгробних споменика оскрнављено и порушено. Председник Заједничког већа општина из Вуковара Дејан Дракулић, вуковарски свештеник Саша Кузмановић и заменик градоначелника Вуковара и председник градске организације СДСС-а Срђан Колар у понедељак, 9. јануара, обишли су уз присуство полиције наведено гробље са жељом да починилац што пре буде пронађен. – Данас смо овде дошли на православно гробље где је по сазнањима наших суграђанки три или четири споменика насилно порушено. Међутим, када смо дошли видели

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

2. јануар 2023.

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата себи и другима, јесмо ли “варали на контролном”, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

Још једном понижене Јошаничке жртве

21. децембар 2022.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Срђан Станковић оцијенио је данас да је пуштање на слободу без било каквих мјера забране за шесторицу осумњичених за свирепи злочин над српским цивилима у Јошаници на Никољдан 19. децембра 1992. године, још једно понижавање жртава и увреда за преживјеле. Станковић је нагласио да у раду правосудних институција БиХ нема ништа ново и нормално, јер због злочина над Србима нико није осуђен или задржан дуже од пет дана. “То је један невиђен злочин да се дјеца од двије године закољу на кућном прагу, да то 30 година нико није осудио, да се држи у ладицама, а зна се појединачно ко је дјецу убио. Више нико

НАЈАВА: „Ако те се сјетим једном само“

21. децембар 2022.

Пројекција документарног филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело Мире Лолић Мочевић Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, указана нам је велика част да у престоном граду наше Србије, у Храму који је светиња и понос свих Срба, представимо пројекат у који смо сви ми задужбинари из Републике Српске заједно уткали своје срце – Задужбину за Косово и Метохију. Документарни филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело наше сестре у Христу Мире Лолић Мочевић, којој дугујемо бескрајно хвала за њен труд, покретна је слика живота Срба на Косову и Метохији данас. Слика пред којом ниједан Србин, гдје год да живи, неће остати равнодушан. Велику захвалност за подршку

Позив на премијеру филма: “Чико,ја сам жив, немој да ме убијеш”

21. децембар 2022.

Филм је прича о Драгану Васићу дечаку из Сарајева који је једини преживели сведок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992 г. у насељу Ледићи поред Сарајева. Драган Васић тада стар свега 11 год. живота је успео да преживи пуком срећом и спашен је захваљујући војнику Изи Велићу јер га је одвео на Игман доктору Мустафи Пинтол. Одвео га је код својих родитеља, а касније је размењен. Тако је Драган Васић постао једини преживели очевидац онога што муслиманска пропаганда деценијама покушава да заташка. Аутор филма је Гвозден Шарац а филм је изашао у продукцији РТРС септембра 2021 године. Филм ће се приказати у скупштинској сали општине Звездара 24.12.2022 год.