Навече на телевизији њихова само куртоазна констатација уз тврдњу да „колона не би била бомбардована да у њој није било и војних возила и носача ракета посебно“ 7. август 1995. Код Капљуха, само мало даље од биртије „На петровачкој цести“, авион Хрватског ратног зракопловства бомбардовао је колону избјеглица… Нисам ту био, али сам сазнао од колеге Милорада Зорића који је то први снимио камером, да је погинуло десетак несрећника, искључиво цивила из Доњег Лапца… Странци и међународне кадије нису се због тога баш тако пуно узнемирили… Навече на телевизији њихова само куртоазна констатација уз тврдњу да „колона не би била бомбардована да у њој није било и војних возила и

Браћо и сестре, молим вас станите… Окрените се и заједно са мном крените назад према Книну… Ја ћу пред вама… Никада до сада Ратко вас није издао… Неће ни ноћас… Нећу… Кунем вам се гробом своје кћерке, рече генерал Младић и пусти сузу. 5. август 1995. Ратко Младић вечерас сједе у „пуха“ и оде према Петровцу… Двадесетак километара даље према Кључу, у мјесту Капљух, сустиже чело избјегличке колоне… Стаје… Пуне му очи суза. – Браћо и сестре, молим вас станите… Окрените се и заједно са мном крените назад према Книну… Ја ћу пред вама… Никада до сада Ратко вас није издао… Неће ни ноћас… Нећу… Кунем вам се гробом своје

Младић цијелу ноћ слао телеграме у Београд и позивао у помоћ… Одређивао је и рокове до када му из Београда треба односно морају, да стигну одговори. Међутим одговора ни од куда. Ни од кога! Ниједну повратну информацију није добио 5. август 1995. Ратко Младић је са Оштреља цијелу ноћ слао телеграме у Београд и позивао у помоћ… Звао је неке три јединице да хитно дођу и да се прикључе борцима који бране Крајину… Мислио је ту и на поврат изгубљене територије и на Книн, али и на мјеста у западном дијелу Босанске крајине, која су већ била окупирана… Одређивао је и рокове до када му из Београда треба односно морају

Негдје око 20 часова из просторије у којој су вођени разговори, љут као мало када прије, излази Младић. Касније сам сазнао да је са Караџићем имао свађу и то на нож. Наводно му је Младић рекао, и то пред свима, како је он продао Крајину том и том човјеку на том и том мјесту те за толико и толико пара 1. август 1995. У Ресановцима, шеснаест километара далеко од Босанског Грахова према Дрвару, биле су јединице Источнобосанског корпуса под командом Винка Пандуревића. На њиховом лијевом крилу налазили су се борци Девете граховске бригаде… На Каменици, понад Дрвара, налазио се штаб Треће петровачке бригаде, а даље према Мартин Броду и Бихаћу

Пред зграду Скупштине општине Дрвар долазе Радован Караџић, Милан Мартић, Биљана Плавшић, Момчило Крајишник, Манојло Миловановић, Милан Бабић, Миле Мркшић… Ратка Младића међу њима није било 31. јул 1995. Генерал Ратко Младић стигао на Оштрељ. Кажу ми да остаје мало дуже. Покушавам да договорим интервју… Помоћник команданта Другог крајишког корпуса за морал Марко Галић ми каже да је шеф љут и да му за живу главу не прилазим. Не дај боже да сам га питао зашто је љут, а камоли због чега неће да ме прими… Кад мало потом, ето ти курира… Зове ме баш генерал Младић… Неко му је рекао како треба да разговарам са њим. Облачим се и

Одбрана генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића неће одустати од доказивања истине и захтјева за обнову поступка у случају „Тузланска капија“, рекао је Срни шеф тима одбране Милорад Ивошевић. „Захтјеви одбране не умањују трагедију која се догодила у Тузли, већ имају основни циљ да родитељима, породицама и пријатељима унесрећених покажу шта је прави узрок смрти њихове дјеце“, рекао је Ивошевић. Он је упитао зашто Суд БиХ бјежи од истине и не прихвати приједлог одбране за обнову поступка, те утврди да ли су тачни или не нови материјални докази и чињенице до којих је дошла одбрана у овом случају. Ивошевић је рекао да очекује да ће Уставни суд БиХ прихватити раније