arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У кинотеци је приказан филм у боји из 1939. о обиљежавању Косовске битке

18. јун 2018.

Кинотека је 9. јуна 2018. у оквиру Фестивала нитратног филма приказала кратки филм о прослави Косовске битке 1939. у боји у трајању од око 11 минута. На шпици је писало да је сниматељ Сифрид Трајковић. Приказано је паљење свећа од стране патријарха, полагање венаца на споменик, сам споменик, парада војске: авијације, коњице, пешадије и артиљерије. Приказана је сцена како Обилић убија Мурата. Затим говор генерала Недића. Па парада витешких организација: соколи, скаути, четници са заставама, болничарке Црвеног Крста у униформама, Црногорци у својој ношњи … . У редовима Савеза Сокола заједно са мушкарцима учествовале су и жене у свечаним соколским оделима, како при полагању венаца тако и на паради. Иницијативом

Спуштањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару данас је обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је нестало 431 лице српске националности, протјерано више од 30.000 Срба и уништена сва српска имовина.

Обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве

15. јун 2018.

Спуштањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару данас је обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је нестало 431 лице српске националности, протјерано више од 30.000 Срба и уништена сва српска имовина. На данашњи дан 1992. године запаљена је и Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве. Обиљежавање је организовала Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, која уједно обиљежава и Дан несталих источне Херцеговине. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић рекла је да се 1992.

bilogora-parastos-2012-1.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Догађања пред Први и Други свјетски рат

15. јун 2018.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, па и касније, праваштво је важна и значајна компонента хрватске повијести. Фраза о „оцу домовине” је производ правашког покрета. Његови припадници славили су и славе Старчевића као пророчку, каризматску фигуру. Старчевићево учење извире из сплета реакција на стварну друштвено-политичку увјетованост, али и из његова карактера. Умјесто да се Старчевићева садашњост и будућност схвати као наша прошлост, њега се претвара у узорнога сувременика са функцијом мита. Старчевићево дјеловање увјетовано је положајем Хрватске у Хабзбуршкој монархији с главним питањем – остварити хрватску државност унутар Монархије или изван ње. Своје увјерење да су, осим Бугара, сви Јужни Славени заправо Хрвати, Старчевић је први пут формулирао 1852. као

Седиште Хрватске-радио телевизије (архивска фотографија)

ХРТ мора да врати на посао новинара отпуштеног због филма о масакру у Двору

14. јун 2018.

Хрватска-радио телевизија је, према одлуци суда, дужна да на посао врати новинара Сашу Косановића, који је пре две године добио отказ, а образложење је да је таква одлука донета незаконито. Новинар Саша Косановић је на Фејсбук профилу објавио да је добио правоснажну пресуду суда, на основу које ХРТ мора хитно да га врати на посао. „О расплету ове трагикомедије, покорно ћу јављати и даље“, написао је Косановић. Косановић је на ХРТ-у отказ добио због учествовања у филму „15 минута – Масакр у Двору“. Он је тада изјавио да је службено добио редован отказ зато што, како тумачи послодавац, није имао писану дозволу генералног директора ХРТ-а Горана Радмана за рад на филму у

Милан Мандић (Фото: novi.ba)

Судбина 350 сарајевских Срба и даље непозната

14. јун 2018.

На помоћном стадиону Кошево у Сарајеву на најмонструознији начин су убијани и сахрањивани Срби у протеклом рату, а у овом граду су нестала 842 српска цивила, од којих се још трага за око 350, рекао је предсједник Удружења породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије Милан Мандић. „Тај податак је приближан тачном броју, јер и сам Алија Изетбеговић, а касније Сулејман Тихић и Влада Федерације БиХ изјашњавали су се да је 6.500 станова напуштено и да није тражен поврат имовине. Онда можете мислити о колико је породица ријеч и који је тачно број несталих Срба у Сарајеву“, изјавио је Мандић Срни. Он каже да се поставља питање

Филмски редитељ из Чешке Вацлав Дворжак са сарадницима почео је да снима материјал за документарни филм о српском страдању у Сребреници у протеклом отаџбинском рату.

Дворжак почео да снима филм о српском страдању у Сребреници

14. јун 2018.

Због историјске истине потребно је да се демантује серија лажи о наводном геноциду над сребреничким Бошњацима и да се исприча прича о српским жртвама у Сребреници за које шира јавност не зна, истиче Дворжак. Разговарао: Миро ПЕЈИЋ Филмски редитељ из Чешке Вацлав Дворжак са сарадницима почео је да снима материјал за документарни филм о српском страдању у Сребреници у протеклом отаџбинском рату. Дворжак је изјавио Срни да је прије осам година почео да ради на снимању разговора и кадрова, те прикупљању грађе за документарни филм о страдању сребреничких Срба, али да је посао прекинут због недостатка финансисјких средстава. „Тај материјал је нестао јер је умро сниматељ са којим сам сарађивао.

Писмо са Косова: Миличине сузе

13. јун 2018.

Затворени по селима, без слободе и основних права, ми не можемо ништа сами да урадимо, и нема никога да нам пружи руку Када сам питала мештане Старог Грацка шта се овог пута догодило на спортском терену – знам да су провокације и шиканирања свакодневни – прво што су ми рекли јесте да их још увек прогони врисак и плач мале Милице Матовић. Њеног старијег брата Петра су Албанци прво ударили лоптом, а потом простачки вређали њену мајку и све остале Српкиње које су извеле децу да се играју. Њен брат је и малени Андреј, беба од шест месеци, који се гушио од сузавца. Старограђани причају да је у тренутку када

Spomenici_svestenika_Bozidara_Sarenca_i_Hakije_Sarica_jedan_do_drugog_1.jpg

Има ли игдје већег споменика људскости? (Фото)

13. јун 2018.

Споменици свештеника Божидара Шаренца и Хакиjе Шарића коjи су на данашњи дан приjе 77 година убиjени заjедно и бачени од стране усташа у jаму Пандурицу недалеко од Љубиња. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2015. године. Године 1919, отац свештеника Божидара Шаренца, стари прота Стеван, иако измучен робовањем у Араду сачекао jе црногорске комите и увео их у цркву Рођења пресвете Богородице. Тамо их jе натjерао да се закуну, да љубињским муслиманима неће фалити длака са главе. Тако jе и било! 1941. године Хакиjа Шарић jе попут свог земљака Стевана дигао глас против злочина. Истина његов глас jе отишао у празно

“ИГРА”: Ко убије више Срба – осваја Книн

13. јун 2018.

Уз места којима је пролазила Хрватска војска, уписани су тенкови, српски војници, али и хрватски војници који су приказани као већи, јачи и опаснији од српских Јосип Брнић патентирао је нову хрватску друштвену игру “Олуја 1995”  која је слична игрици “Човече, не љути се”, а победник је онај ко побије више Срба и први уђе у Книн. “На идеју сам дошао пре три године, слушајући што се све негативно прича о Олуји. Нисам желео да се заборави тај битан догађај за Хрватску, објашњава привредник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуја 1995” хрватска је игрица  “Човече, не љути се”, а цена од 14 куна,  око 220 динара. Могу да се

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

12. јун 2018.

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

radiosamsvoj.jpg

Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године

12. јун 2018.

Бракусова Драга jе заселак коjи се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. jуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утjерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би jе усташе послиjе запалиле. Мjесто гдjе су сахрањени посмртни остаци жртава ниjе обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусjедних села. Неколико људи jе игром случаjа успjело преживjети оваj масакр међу коjима и Стево Геце Бракус чиjе jе свjедочанство обjављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005., на стр. 284-286.(У

Из Хрватске избегао трактором, бежао од бомби 1999, а сада игра на Светском првенству

12. јун 2018.

Сиднеј – Милош Дегенек има поприлично незавидну причу иза себе, али са срећним крајем. Рођен у Хрватској, због рата избегао у Србију са породицом, на трактору, а тамо га дочекало бомбардовање и сакривање по склоништима. Међутим, сада живи нови живот, а наћи ће се на Светском првенству у Русији, са својом земљом Аустралијом.  „Нисам овде рођен, нисам знао енглески када сам дошао. Да будем искрен, ово место ми се чинило поприлично чудним када сам га први пут видео. Али… Аустралија је удомила моју породицу и дала нам наду када ју нам је рат одузео. Дала нам је прилику да напорно радимо, купимо кућу и изградимо нови живот. Показала ми је

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

11. јун 2018.

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

Котор Варош - помен Фото: СРНА

Обиљежено 26 година од формирања Которварошке бригаде

11. јун 2018.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца код Спомен-обиљежја погинулим борцима у Котор Варошу данас је обиљежено 26 година од формирања Прве лаке которварошке пјешадијске бригаде, чијих је 109 припадника дало живот за одбрану Републике Српске. Парастос за погинуле борце служио је јереј Живко Илић који је истакао да је Прва лака которварошка пјешадијска бригада имала изузетан значај у судбоносним временима јер је заштитила Србе на овом подручју и помогла одбрани Републике Српске. Предсједник општинске Борачке организације Госто Тривуновић истакао је да су 363 припадника Которварошке бригаде теже или лакше рањена у одбрамбено-отаџбинском рату. „Да није било њих данас не бисмо живјели у слободи коју имамо. Увијек смо као приоритет стављали борбу

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

11. јун 2018.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА