На градском гробљу у Пучилама у Биjељини данас jе, поводом обиљежавања 23 године од дана ослобођења Смолуће, Потпећи и Тиње, служен парастос за 74 становника погинула у вишемjесечном окружењу у коjем их jе држала акозвана Армиjа БиХ. Биjељина – сjећање     Фото: СРНА Више од 7.000 становника Смолуће, Потпећи и Тиње 1992. године провело jе више од три мjесеца у заточеништву. У том периоду погинула су 74 мjештана, 254 их jе рањено, наjвише цивила. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да судбина становништва ова три села предствља jош jедно свjедочанство етничког чишћења српског народа са простора БиХ. „Ако имамо у виду да су за прогоне у одбрамбено-отаџбинском рату

English Зоран Благоjевић, Недељко Митровић и Здравко Јоргић на коференциjи за новинаре Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе да jе на Озрену почињен стравичан злочин над српским народом коjи има све елементе геноцида, али да, нажалост, у БиХ jош нико ниjе одговарао за таj злочин. „За оваj злочин jош нико у БиХ ниjе одговарао, изузев преминулог команданта такозване Армиjе БиХ Расима Делића, коjи jе пред Хашким трибуналом осуђен на три и по године затвора“, саопштио jе Митровић на данашњоj конференциjи за новинаре у Бањалуци поводом обиљежавања 30. августа – Међународног дана несталих. Митровић jе рекао да за оваj злочин ниjе одговарао командант

Марш стазом егзодуса Завичаjно удружење Завидовићана са сjедиштем у Добоjу упутило jе данас позив предсjеднику Србиjе Томиславу Николићу и премиjеру Србиjе Александру Вучићу да 10. септембра у мjесту Стог у Федерациjи БиХ (ФБиХ) присуствуjу обиљежавању 20 година од егзодуса Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе у ФБиХ. Из Завичаjног удружења вjеруjу да ће Николић и Вучић препознати потребу да народу Возуће, па самим тим и циjелом српском корпусу, пруже подршку jер ће она помоћи да истина изађе на видjело свjетске jавности, те показати одлучност српских лидера у намjери да се ратне ране зациjеле на циjелом Балкану. Из ове организациjе подсjетили су да су 10. септемебра 1995. године на Возућу,

Маршом „Стазом егзодуса“ и свечаном академиjом биће обиљежено 20 година од егзодуса комплетног српског становништва из Возуће и долине риjеке Криваjе у ФБиХ одакле jе у септембру 1995. године протjерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убиjено 459 бораца Воjске Републике Српске и цивила, а за 130 се jош трага, наводе из Завичаjног удружења Завидовићана, са сjедиштем у Добоjу.   Осми по реду Марш „Стазом егзодуса“, од Тумара у општини Лукавац до мjеста Стог у општини Завидовићи, биће одржан 10. септембра, а дан раниjе у Добоjу биће организована свечана академиjа.   Предсjедник Удружења Зоран Благоjевић рекао jе да jе 10. септембра 1995. године у акциjи под таjним називом „Ураган“, коjу

Србима у Добоjу и Теслићу покушаваjу да „напакуjу“ злочине у Тешњу. Промотер књиге Шемсудин Мехмедовић (СДА) Азиз Тафро (десно) и Шемсудин Мехмедовић (у средини) У Тешњу, коjи jе у протеклом рату био синоним за злочине над Србима, одакле су на главе српских воjника Благоjа Благоjевића, Бране Ђурића и Ненада Петковића на Црном врху кренули муџахедини, последњих месеци Србима „пакуjу“ злочине, уместо да кривце потраже у своjим редовима. Прво jе светло дана угледала књига „Злочини у Теслићу“, Азиза Тафре, коjи jе под покровитељством непознатог Института за истраживање геноцида Канада, сакупио документациjу, коjа би требало да представља оптужницу за Србе из тог, Тешњу суседног града. Ових дана у градовима Федерациjе БиХ промовише

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе да се у наредних мjесец дана очекуjе да ће у Заводу за судску медицину Републике Српске бити добиjени први резултати идентификациjе ДНК анализом шест посмртних остатака српских бораца ексхумираних на Озрену.   Митровић jе рекао Срни да jе ових дана од чланова породица погинулих из Републике Српске завршено узимање око 150 крвних узорака за потребе идентификациjе jер се то ниjе могло обезбиjедити од Међународне комисиjе за нестала лица.   „Створени су правни, финансиjски, организациони и стручни услови да се ова идентификациjа успjешно реализуjе у нашем заводу“, истакао jе Митровић.   Он jе рекао да

Храм Свете Троjице у Тумарама Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештаће данас земљиште у порти Храма Свете Троjице у Тумарама, у федералноj општини Лукавац, на коjем ће бити изграђена спомен-капела српским жртвама одбрамбено-отаџбинског рата са овог подручjа, речено jе Срни у Завичаjном удружењу „Озрен“ у Добоjу. У спомен-капели у Тумарама биће уклесана имена 420 погинулих припадника Друге озренске бригаде Воjске Републике Српске и цивилних жртава рата са овог подручjа. Земљиште за градњу спомен-капеле биће освештано у оквиру традиционалног народног саборовања посвећеног Светоj Великомученици Марини. Владика Хризостом служиће Свету архиjереjску литургиjу у Храму Свете Троjице у 10.00 часова.   Извор:   Везане виjести: Кренуо марш “Стазама егзодуса” У суботу на Озрену

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић наjавио jе да ће наредне седмице бити узети узорци крви од 41 српске породице ради идентификациjе шест скелетних остатака коjи су ексхумирани на Озрену. Митровић jе рекао Срни да ће породице из Добоjа, Прњавора, Српца и Бањалуке дати узорке крви у амбулантама породичне медицине, док ће истовремено патолог Завода за судску медицину Републике Српске узети коштане узорке са скелета коjи се налазе у спомен-костурници у Бањалуци. Он jе подсjетио да су током рата муџахедини заробили 51 српског борца и цивила у кампу Гостовић код Завидовића, док jе 2007. године ексхумирано 12 српских бораца на сасвим

Дан бранилаца града Добоjа, 2. маj, обиљежен jе данас у насељу Липац, одакле jе српско становништво одлуком општинског Кризног штаба приjе 23 године кренуло у одбрану града. Некадашњи учесници овог догађаjа рекли су новинарима да jе са овог мjеста 2. маjа 1992. године кренула организована одбрамбена активност коjа jе осуjетила покушаjе окупирања Добоjа и шире околине. Потпредсjедник Удружења „Браниоци Добоjа 2. маj 1992“ Мирко Стоjчиновић рекао jе да су своjевремено на овом мjесту окупили наjбољи синови и представници воjних формациjа коjи су одбранили град од вишеструко надмоћниjег неприjатеља. Према његовим риjечима, то су биле формациjе ХВО-а и „Збора народне гарде“ из Хрватске, те „Патриотске лиге“ и „Зелених беретки“. „Ми тражимо

Освећење спомен собе погинулим припадницима ВРС у Добоjу У обjекту Дома воjске у Добоjу данас jе отворена и освештана обновљена спомен-соба за око 1.800 бораца Воjске Републике Српске погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату на подручjу Добоjа. Предсjедник Скупштине Борачке организациjе града Добоjа Миладинко Ковачевић рекао jе новинарима да представници градске управе нису присуствовали отварању, те да су своjе одсуство образложили писаним путем, уз образложење да jе риjеч о „нелегалном чину“. Ковачевић jе поручио да jе враћање спомен-собе у Дом воjске први корак ове организациjе у остваривању њихових захтjева након чега слиjеди и изградња споменика у Градском парку. „То jе стварно тежак пут, jер локална управа не жели ни на коjи начин

Двадесетог марта обиљежавамо годишњицу од како jе у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак коjи jе одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшиjама и приjатељима био борац ВРС.   Везане виjести: Прича о два дечака ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ 15-ГОДИШЊЕГ ЈУНАКА Споменка Гостића се сете само на годишњицу смрти Споменка Гостића сви заборавили ЖРТВА СПОМЕНКА ГОСТИЋА ЗАСЛУЖУЈЕ ПОСЕБНУ ПАЖЊУ Споменка Гостића сахранити у РС

Представници Борачке организациjе Добоjа положили су данас виjенац за српске браниоце у Градском парку, на простору коjи jе одређен за изградњу централног спомен-обиљежjа палим борцима одбрамбено-отаџбинског рата, коjи, и поред одлуке локалног парламента, никада ниjе изграђен. „Данашње полагање виjенца управо на том мjесту ниjе никаква провокациjа, већ само жеља да подсjетимо градску власт на скупштинске одлуке. Одлука градског парламента о изградњи централног обиљежjа jе раниjе доносена и умjесто да jе проведу, градске власти су, вjероватно, заузете градњом дивљих обjеката по Добоjу. Ми смо данас били принуђени да их напоменемо“, рекао jе новинарима предсjедник Предсjедништва Борачке организациjе града Добоj Зоран Биjелић. Он jе нагласио да jе и на таj начин потврђена

Документациjа коjу jе потпредсjедник ФБиХ Мирсад Кебо поднио Тужилаштву БиХ односи се на велико построjавање свих команданата корпуса и дивизиjа jединице „Ел муџахедин“ коjу jе извршио Алиjа Изетбеговић, у септембру 1992. на Паљенику, недалеко од мjеста гдjе jе у исто вриjеме брутално убиjен српски цивил, рекао jе Срни експерт за борбу против тероризма Џевад Галиjашевић. „Према моjим сазнањима, тоj смотри присуствовао jе и Бакир, син Алиjе Изетбеговића. Потпредсjедник ФБиХ, наjвjероватниjе, мисли на његову одговорност за оваj злочин, иако jе Кебо приjаву могао подниjети и против Шефика Џаферовића, коjи jе такође био присутан, Шемсудина Мехмедовића, Сакиба Махмуљина, Сеада Делића… Укратко, Кебо jе требало да приjави циjелу злочиначку организациjу СДА и тражи

Потпредсjедник Федерациjе БиХ /ФБиХ/ Мирсад Кебо доставио jе Тужилаштву БиХ дио документациjе коjа се односи на сумњу о почињеном кривичном дjелу неприjављивања ратног злочина над цивилом српске националности у Возући у општини Завидовићи, саопштено jе из кабинета потпредсjедника ФБиХ. У саопштењу се наводи да jе Кебо то учинио у складу са уставним и законским овлаштењима и одговорностима. Документациjа коjа jе прослиjеђена Тужилаштву БиХ, како се наводи, односи се на сумњу да су неки високопозиционирани званичници БиХ, иако су били присутни десет метара од мjеста злочина, прећутали бруталну ликвидациjу, односно одрубљивање главе цивилу српске националности коjу су починили припадници одреда „Ел муџахид“ у мjесту Возућа. С обрзиром да jе риjеч о

Више од 500 учесника марша „Стазама егзодуса 2014“ упутило се jутрос из села Тумаре на Озрену ка насељу Стог код Возуће у општини Завидовићи стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 19 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће и из долине риjеке Криваjе. Риjеч jе о „камионском путу“ коjи иде правцем Бриjесница – Малчићи – Кврга – Прокоп – Боровци – Лозна, коjим су Срби из Возуће и долине Криваjе бjежали од припадника такозване Армиjе БиХ и плаћеника из исламских земаља коjи су протjерали комплетно српско становништво са ових простора. Један од организатора данашњег марша Љубинко Ђурић рекао jе Срни да су у колони грађани из Биjељине, Српца,