САРАЈЕВО, 22. АВГУСТА /СРНА/ – Суд БиХ одредио jе мjере забране Екрему Ибрачевићу, Сеjдалиjи Човићу и Фаруку Смаjловићу, оптуженим за ратни злочин против српских цивила на подручjу Сребреника 1992. године.       Изречене мjере подразумиjеваjу забрану међусобног и састаjања и контактирања са свjедоцима у овом предмету. Ради извршења ове мjере, оптуженима се забрањуjе међусобно приближавање и приближавање свjедоцима на удаљености не мањоj од 50 метара, саопштено jе из Суда БиХ. Мjере забране ће траjати док за тим постоjи потреба, а контрола њихове оправданости вршиће се свака два мjесеца. Оптуженима може бити одређен притвор уколико прекрше ове обавезе. Ибрачевић, Човић и Смаjловић терете се да су од почетка jуна до

Предсjедник Народне скупштине Републике Српске Игор Радоjичић очекуjе да ће Европски суд за људска права у Стразбуру дониjети пресуду да jе БиХ прекршила људска права породица несталих из Српске, jер ништа ниjе чинила или jе учинила недовољно на тражењу несталих Срба. Радоjичић jе након састанка са предсjедником Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељком Митровићем, рекао да су породице несталих из Српске подниjеле 88 апликациjа Суду у Стразбуру против БиХ за повреде њихових права. Радоjичић jе рекао новинарима да jе ово тек почетак поступка, jер се на списку несталих из Републике Српске jош води више од 1.600 лица. Он jе навео да породице несталих из Републике Српске,

English Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе Срни да jе непримjерно да дjеца – спортисти из Србиjе љетуjу у некадашњем логору смрти “Лора” у Сплиту гдjе jе од 1992. до 1998. године мучено 1008, а у наjгорим мукама умрло 70 Срба. Штрбац jе назвао лицемjерним образложење организатора Спортских игара младих у Сплиту Здравка Марића да прошлост припада прошлости и да се треба окренути будућности и да jе лоше што ће српска дjеца због “бесмислене” побуне њихових родитеља сада бити премjештена у хотел “Загреб”. Он jе истакао да су ране од протеклог рата jош исувише свjеже и указао да би Министарство за омладину и спорт Србиjе требало да обjасни

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић рекао jе Срни да jе Центар формирао базу података у коjоj jе до сада унесено око 800 досиjеа са комплетном пратећом документациjом о страдању жена српске националности у протеклом рату. Према његовим риjечима, досадашње активности на овом питању показале су да многе организациjе и институциjе посjедуjу податке о женама српске националности жртвама рата, али да су ти подаци непотпуни и да захтиjеваjу озбиљниjи аналитички проступ. “Циљ наших активности jе прикупљање архивске грађе и анализа информациjа и података о свим аспектима страдања жена српске националности током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, те анализа начина узрока и посљедица страдања с

ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса у храму Свете Троjице у Гламочу, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа данас jе обиљежена 17. годишњица од ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице “Камен” код Гламоча. Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изjавио jе Срни да правосуђе БиХ, поред броjних доказа и изjава свjедока, ни након 19 година од овог злочина ниjе нашло за сходно да процесуира одговорне. Митровић jе рекао да су злочине над српским воjницима и цивилима, углавном заробљеницима, на овом локалитету 1995. године починили припадници Хрватске воjске и Хрватског виjећа одбране. Од укупног броjа ексхумираних из масовне гробнице “Камен”, каже Митровић, jош пет

ДВОР НА УНИ – Полагањем венаца и паљењем свећа jе на гробљима и црквама у општини Двор на Уни одана пошта шесторици Срба, припадника ТО те општине и 19 погинулих Хрвата (10 полицаjаца и 9 цивила), коjи су погинули у борбама у селу Струга 26. jула 1991. године. Од Срба погинули су Теодор Сундаћ, Стево Винчић, Раде Јока, Горан Бараћ, Гоjко Самарџиjа и Перо Прибичевић.   За њихову ликвидациjу хрватски Предсjедник Фрањо Туђман jе народним хероjем посмртно прогласио Милу Блажевића званог “Чађо”, такође погинулог у тоj борби. Истовремено, у организациjи ПУ сисачко-мославачке, а под покровитељством МУП Хрватске, у Струги jе обележена годишњица те акциjе. Након вишедневних оружаних провокациjа и покушаjа хрватске полициjе и “боjовника” да

БАЊАЛУКА, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић сматра да прекид суђења Томиславу Мерчепу за ратни злочин над Србима у Пакрачкоj Пољани 1991. године, због недоласка свjедока Тужилаштва, представља jош jедан у низу покушаjа Хрватске да одуговлачи процес и прикриjе размjере злочина над Србима у Пакрачкоj Пољани. “У грађанском рату између Хрватске и бивше Републике Српске Краjине у периоду 1991. до 1995. године стварни ратни злочин над Србима десио се управо у Пакрачкоj Пољани”, рекао jе Жарковић Срни, коментаришући данашњи прекид суђења Томиславу Мерчепу пред Жупаниjским судом у Загребу због недоласка пензионисаног генерала Карла Гориншека. Жарковић jе подсjетио да jе бивши СУП Пакрац 1992. године доставио комплетан фото

САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ – Кантонални суд у Бихаћу осудио jе бившег припадника Петог корпуса тзв. Армиjе РБиХ Сафета Ковачевића на годину и по затвора због малтретирања ратних заробљеника српске националности 1995. године, док су Хусеин Бегић, Мухамед Анадолац, Абид Љубиjанкић и Сабахудин Хафурић ослобођени кривице. Ковачевић, бивши воjни полицаjац, осуђен jе да jе 11. марта 1995. године, заjедно с другим припадницима воjне полициjе, тукао ратне заробљенике полициjским палицама, кундацима пушака, рукама и ногама, те их тjерао да пjеваjу пjесму “Босно моjа” док су спровођени на размjену од Цазина и Бихаћа до граничног прелаза Изачић. Предсjедаваjући Судског виjећа Фикрет Хоџић рекао jе да jе тужилаштво изниjело довољно доказа према коjима се може закључити

8. ЈУЛА /СРНА/ – На Жупаниjском суду у Сплиту одгођено jе за данас наjављено припремно рочиште у процесу “Лора два” у коjем се суди петорици бивших хрватских воjних полицаjаца за злочин у логору Лора над заробљеним припадницима ЈНА.   Рочиште jе отказано због болести jедног од оптужених, а ново jе заказано за октобар. Испред зграде суда окупило се 50-ак представника удружења из рата коjи су протестовали због новог поступка, преносе хрватски медиjи. За злочине над воjним заробљеницима оптужени су бивши управник логора Лора Томо Дуић, његов замjеник Тончи Вркић и чувари Анђелко Ботић, Анте Гудић и Емилиjо Бунгур. Дуић и Бунгур се већ десет година налазе у бjекству. Оптужница их терети да су

БЕОГРАД, 4. ЈУЛА /СРНА/ – Виши суд у Марибору донио jе правоснажну ослобађаjућу пресуду за генерала некадашње ЈНА Влада Трифуновића и утврдио да ниjе крив за ратни злочин над цивилним становништвом, док jе пуковнику ЈНА Бериславу Попову укинута осуђуjућа пресуда и наложено ново суђење, потврдио jе адвокат Горазд Фишер. Фишер, коjи пред словеначким правосуђем заступа Трифуновића, рекао jе да jе мариборски Виши суд уважио све аргументе првостепеног суда и ослободио Трифуновића одговорности за злочин над цивилима у jуну 1991. године, када jе погинуо jедан припадник Териториjалне одбране Словениjе. “У одбрани сам истицао да jе генерал Трифуновић био карика између Конрада Колшека, коjи jе био командант Пете армиjске области, а Трифуновић

Хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково ухапсила брачни пар Томашевић, пензионере Мирjану и Момчила. Више од две децениjе покушаваjу да врате отету кућу у Водицама код Шибеника     Запањени су били Мирjана и Момчило Томашевић када их jе пре два дана зауставила хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково. Ту их jе задржала неколико сати, док ниjе стигла марица и, одатле, поново су их сатима возили, назад, до Шибеника, где су их затворили. А да ово двоjе старих људи (обоjе пензионери) нису ни знали зашто су задржани на граници. И зашто су, данас, у затвору. Њихов син Ален Томашевић, коjи jе вест о хапшењу родитеља сазнао од сестре са коjом

Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила     КРАЉЕВО – Избеглица из Хрватске Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила. Напуштени киоск преуредио jе у собу, након што се пре више од две године развео од супруге, са коjом jе живео у социjалном стану за избегле и расељене у краљевачком насељу Берановац. Она jе остала у стану, jер jе уговор склопљен са њом, а Милан jе завршио у киоску поред зграде. “Две године и два месеца немам никакве услове за живот. Видите и сами. Немам воду, струjу,

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Међу посмртним остацима 20 Срба убиjених 1990-тих година у Хрватскоj, коjи су данас идентификовани у Загребу, налазе се Станко Смиљанић /1938. годиште/ и Жељко Мркић /1962/ коjи су отети у Госпићу у октобру 1991. године, саопштено jе из Информационо-документационог центра “Веритас”. Смиљанића и Мркића 18. октобра 1991. године маскиране особе одвеле су из склоништа зграда у коjима су живjели и ликвидирали их на непознатом мjесту. Њихови посмртни остаци пронађени су краjем 1991. године у Перушићу код Госпића заjедно са остацима jош 21 особе, коjе су биле у полуугљенисаном стању. Идентификовани су и остаци Мариjе Бркљач–Угарковић /1921/, jедне од шесторо стараца, коjе су припадници хрватске воjске убили и запалили у

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе хрватска страна одговорна што не функционишу међудржавне комисиjе Србиjе и Хрватске за рjешавање важних и осjетљивих питања.   Коментаришући изjаву предсjедника Хрватске Иве Јосиповића да постоjи “технички вакуум” у односима двиjе земље, Линта каже да jе сагласан са том оцjеном, али и истиче да jе Загреб одговоран за то што се неке од седам радних група нису састале у посљедње четири године. “Мjешовита српско-хрватска комисиjа за нестала лица одржала jе последњи састанак у љето 2010. године у Београду. Заказивање наредног састанка представља обавезу Хрватске. Циљ Комисиjе jесте да питање несталих, као цивилизациjско, државно и политичко, буде риjешено у