Позивамо Вас,, на отварање изложбе „Година страдања-1942. Избор из легата Бошка Башкота“ и проjекциjу документарног филма „Да се њима никад не деси“, аутора Зорана Радоњића. Филм ниjе намиjењен особама млађим од 18 година и особама слабиjег здравственог стања. МУЗЕЈ КОЗАРЕ, ПРИЈЕДОР Понедjељак 22. децембар 2014. у 19 часова Изложба ће бити отворена од 22. децембра 2014. до 28. jануара 2015.        

Милан Сопић, наjмлађи одликовани борац Воjске РС: Богу хвала што сам рањен, па данас имам од чега да живим!   Милан Сопић У рат jе отишао са непуних 19 година. Право из школске клупе. Ни први, ни посљедњи. Са завршеном средњом машинском школом „бачен“ jе у ратни гламочки казан. Додиjељен пjешадиjи. Убрзо након тога пролази обуку за команду вода, скаче са ратишта на ратиште, махом крупска, а 12. фебруара 1992. године, у 21. години живота бива рањен на Грабежу, код Бихаћа. Милан Сопић се и данас сjећа тих дана. – Рањен сам директно у бутину. Имао сам седам операциjа. Прва од њих jе била у Бањалуци и тада су ми

Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Наташа Кандић прикриваjу од очиjу jавности jер показуjу како jе уистину замишљен и колико jе штетан механизам РЕКОМ-а (тзв. „међународне комисиjе за истину“) где активно учествуjе и службени Београд преко судиjе Синише Важића. Проблем на коjи jе своjевремено указао и ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивоjевић („РЕКОМ или да ли историjске чињенице могу постати правоснажне?“) састоjи се и у томе што „РЕКОМ хоће да буде коначни арбитар наше историjе тако што ће забранити историчарима да пишу о историjи последњих ратова вођених на простору бивше Југославиjе, а обичним људима да о томе расправљаjу, размишљаjу, говоре. РЕКОМ ће то чинити тако што

Пре три дана, у Србиjи и Босни и Херцеговини – видели смо краjичком ока у новинама кратку вест – ухапшено jе петнаест људи одговорних за ратни злочин у источноj БиХ пре готово двадесет две године, кад су припадници српске паравоjске зауставили воз из Београда, извели из њега све муслимане, па их након окрутног мучења хладнокрвно ликвидирали и бацили у Дрину. Било jе предавно да бисмо памтили, било jе предалеко да бисмо знали. Била jе то, наиме, посве интерна ствар између Срба и Бошњака, као што jе њихова и данас, кад тужилаштва Србиjе и БиХ новинарима даjу изjаве о спектакуларноj заjедничкоj акциjи, суграђани и породице злочинаца у Републици Српскоj протестуjу због

Удружење жена жртава рата из Републике Српске покренуће инициjативу за доношење новог закона, коjи ће Српкињама силованим и мученим у бошњачким и хрватским казаматима у БиХ омогућити да остваре статус цивилне жртве рата, каже предсjедник Удружења Божана Живковић Раjилић. Она jе рекла Срни да су власти Републике Српске исказале пуну спремност да пруже сву помоћ женама коjе су биле жртве наjгорих звjерстава, те наjавила да ће Удружење, одмах по формирању нове владе Српске, покренути инициjативу за доношење новог закона о цивилним жртвама рата. Раjилићева каже да Српкиње коjе су силоване и мучене у бошњачким и хрватским казаматима више нису невидљиве. “Коначно имамо Удружење и власт коjа jе спремна да нас

Велики броj људи присуствовао jе синоћ у Фочи отварању изложбе о НАТО бомбардовању СР Југославиjе 1999. године београдског Музеjа жртава геноцида. Кустос историчар Музеjа из Београда Боjан Ђокић рекао jе да фотографиjе порушених мостова, стамбених обjеката, болница, ТВ торњева, изгорjелих возова, уништених пруга и путева, приказуjу окрутност бомбардовања. Изложбом су обухваћена и бомбардовања српског народа у Првом и Другом свjетском рату, те у ратовима у БиХ и Хрватскоj од 1991. до 1995. године, а циљ изложбе jе, каже Ђокић, да се прикаже контитнуитет српских страдања у 20. виjеку. Ова изложба, коjа jе постављена у фочанском Музеjу Старе Херцеговине, настала jе поводом 15 година од НАТО агресиjе. “Уз поруку да се

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић изjавио jе данас у Добоjу да не постоjе правне препреке за идентификациjу неидентификованих посмртних остатака у Републици Српскоj. Он jе рекао да надлежна окружна тужилаштва имаjу ингеренциjу да издаjу наредбу Заводу са судску медицину да обави индентификациjу. “Одржан jе састанак са представницима Министарства здравља и социjалне заштите Српске и очекуjе се одговор Завода са судску медицину о њиховоj техничкоj оспособљености и финансиjским средствима да се отпочне са идентификациjом, коjа ће већ почетком наредне године бити урађена на одређеном броjу узорака”, истакао jе Коjић на заjедничкоj сjедници Предсjедништва и одбора породица заробљених бораца и несталих цивила Републике

Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изjавио jе да jе предсjеднику Србиjе Томиславу Николићу током данашњег сусрета пренио искуства из Српске о законским рjешењима када jе риjеч о несталима и правима породица несталих. “Искористио сам прилику да пренесем искуства предсjеднику Србиjе, с обзиром на то да jе у Републици Српскоj значаjниjе риjешено законски, организационо и статусно питање ове наше организациjе и поjединачна права”, рекао jе Митровић новинарима у Београду након састанка. Митровић jе навео да jе предсjедника Србиjе обавиjестио да jе од око 4.000 несталих Срба на простору бивше Југославиjе, 1.681 нестало лице у Републици Српскоj, а међу њима jе више од 800

У Музеjу Старе Херцеговине у Фочи сутра ће бити отворена изложба “Агресиjа на СР Југославиjу 24. март – 10. jун 1999”, чиjи су аутори виши кустос београдског Музеjа жртава геноцида Ненад Антониjевић и директор тог музеjа Вељко Ђурић Мишина. Како jе наjављено из фочанског Музеjа, акценат изложбе стављен jе на 1999. годину, али она не приказуjе само НАТО агресиjу на Србиjу и Црну Гору, већ су аутори покушали да предоче континуитет бомбардовања Србиjе и Југославиjе у читавом 20. виjеку. Изложбом jе обухваћен Први свjетски рат и аустроугарско бомбардовање 1914. и 1915. године, затим Други свjетски рат и њемачко бомбардовање 1941, те савезничко 1944, као и НАТО бомбардовања српских положаjа 1994.

Писац Слободан Деспот о страдању нашег народа у Хрватскоj и о роману “Мед”, недавно награђеном у Францускоj. Од првих дана распада Југославиjе Србима jе додељена улога зликовачког табора, што jе и омогућило “Олуjу”   Слободан Деспот СТРАДАЊЕ Срба у Краjини током рата деведесетих, хрватска “Олуjа” и злочини, острашћени Балкан и равнодушна Европа, ратни профитери и мирнодопски губитници, људи коjи се питаjу где jе стварност њиховог постоjања: у безбрижности jучерашњице или мржњи данашњице. Све ово стало jе у кратки роман Слободана Деспота “Мед”, коjи jе прошлог месеца освоjио Награду читалаца на Фестивалу европских књижевности у Коњаку, у Францускоj. Тамошња публика читала jе “Мед” у оригиналу, jер jе написан на француском и

Представници Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих лица неће учествовати на сутрашњем скупу у Сараjеву, коjи организуjе Форум цивилног друштва о мемориjализациjи несталих лица, jер он не доприноси тражењу несталих, већ само провоцира и додатно понижава породице, рекао jе Срни предсjедник Републичке организациjе Недељко Митровић. Митровић jе истакао да ова организациjа jесте дио Форума и подржава оно што jе у складу са принципима дjеловања, али сутрашња шетња представника Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих лица само би легализовала незаконито и пристрасно понашање Института за нестала лица БиХ, као и понашање коjе се на краjу фокусира на жртве у Сребреници, а не и на српске жртве. “Очито

Наjновиjи усташки графити, исписани на Парохиjском дому у Винковцима, потврда су да се наставља континуитет мржње према свему српском и упозорење Србима и српскоj држави да у Хрватску не смиjу вратити културно благо коjе jе из те земље изнесено 90-тих година, сматра предсjедник Асоциjациjе удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. Будимир jе за Срну рекао да онаj ко би у атмосфери линча, коjа данас као и децениjама уназад постоjи према Србима у Хрватскоj, донио одлуку да тамо врати културно благо коjе припада српском национу, истовремено на себе преузео огромну одговорност за уништавање тог блага. “Онаj ко би на себе преузео одговорност да врати културно благо, он ће у исто вриjеме

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић наjавио jе да ће до краjа ове године у Заводу за судску медицину Републике Српске бити отворен процес идентификациjе посмртних остатака. “Вjеруjем да ће процес идентификациjе бити отворен у Заводу, jер смо разриjешили све правне, организационе и финансиjске проблеме и сада jе само ствар технике да таj процес крене”, рекао jе Митровић данас новинарима у Бањалуци, након састанка са предсjедником Народне скупштине Републике Српске Недељком Чубриловићем. Митровић jе поjаснио да jе сада потребно да Завод за судску медицину Републике Српске добиjе картице крвних узорака породица несталих од Међународне комисиjе за нестала лица, коjа има монопол у идентификациjама. Говорећи

                  Манастир Крупа ГДЕ jе завршило око 7.000 икона коjе су нестале у ратном вихору током деведесетих у Хрватскоj?! Нису само нестале иконе, већ и богослужбене књиге, архивска грађа и много тога jош што jе припадало Србима. Одговор на ово питање можда ће пронаћи новоизабрани српски део мешовите Комисиjе за повраћаj културних добара. Очи прогнаних Срба са великом надом гледаjу у њих. Они већ дуже време чекаjу да се заустави своjатање српске културне баштине и да се коначно стави тачка на покушаj уцене Хрватске, коjа већ неко време захтева да улазак Србиjе у Европску униjу буде условљен и враћањем уметничког блага. А,

Отмица и убиство путника у Штрпцима 1993. године била jе посљедица муслиманског злочина над мjештанима три српска села од 14. фебруара те године, када jе у нападу муслимана са териториjе Црне Горе убиjено више од 20 Срба, рекао jе Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку из Београда Миливоjе Иванишевић. Он jе оциjенио да jе наjновиjе хапшење осумњичених за злочин у Штрпцима, а неистраживање злочина над српским цивилима коjи jе претходио том догађаjу, jедан од опробаних и честих начина заташкавања муслиманских злочина над Србима. “Претходно, на том истом подручjу 14. фебруара 1993. године муслимани су напали и спалили три српска села. То су Поникве у општини Чаjниче,