Првостепена пресуда Радовану Караџићу од 40 година затвора наишла је на запажен публицитет у руским политичким кроговима и јавности. Једногласна је оцена да је пресуда исполитизована, да је непримерена, заснована на импровизацијама и изражено антисрпска. То није пресуда којом би била задовољена правда, а још мање пресуда која би водила помирењу народа на простору бивше Југославије. Уместо да води том циљу, пресуда је поново разбуктала страсти и значајно отежала пут помирења, који, очигледно, не одговара појединим центрима моћи на Западу. Међу првима огласило се руско министарство иностраних послова које је оценило да је Трибунал за бившу Југославију постао место за обрачуне и инструмент освете. Уз то, игноришу се и рокови

АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ Зашто су они који би да од Срба направе нове нацисте побегли од начела на основу којих је и суђено нацистичким злочинцима Као што се и могло очекивати, тзв. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију донео је драконску првостепену пресуду против првог председника Републике Српске Радована Караџића, осудивши га на 40 година затвора, односно фактички на доживотну робију. Могло се очекивати зато што је било наивно помислити да би овај очигледно политички суд добровољно срушио грађевину коју систематски, под строгим надзором својих западних газда, гради последњих 20-так година. Грађевину утемељену на „неупитној“ поставци да су главни и одговорни кривци за распад СФРЈ, ратове који су уследили и жртве

Др Радован Караџић, први председник Републике Српске, драконски је осуђен на процесу који нема много везе са суђењем за ратне злочине. Од суда који за смрт 30.000 Срба није осудио нити једног Бошњака или Хрвата. Од судија који су показали пристрасност, неразмевање за истину и бахатост… Осуђен је од установе коју су Сједињене Државе и неколико њихових европских савезника створиле за Србе и Хутуе. Привременог суда коме САД неће да уступе сведока, а камо ли да прихвате његову или било чију јурисдикцију.    Караџић је осуђен за најтеже злочине, за геноцид, прогон… Таквом пресудом, после процеса на коме се показало да су поједини Србима приписани злочини били инсценирани од стране

Уклањање спомен-плоче књижевнику Владану Десници задарске су власти оправдале чињеницом да она није била постављена сукладно градској одлуци. Истодобно, већ годинама им не смета обиљежје које је породица погинулог бранитеља илегално подигла свом „усташком сину“. Задарски комунални редари прошле су недјеље уклонили спомен-плочу књижевнику Владану Десници која се налазила у центру града, на Народном тргу. Плоча, која је с четири вијка била постављена на његову родну кућу, отргнута је на захтјев задарског градоначелника Божидара Калмете. Како је локалним медијима објаснила његова гласноговорница Марина Пајкин, плоча није била постављена легално, односно сукладно „Одлуци о постављању и уклањању споменика, спомен-плоча, скулптура и других спомен-обиљежја“ која је усвојена у фебруару 2009. године. Плочу је

Некадашњи агент америчке тајне службе ЦИА Роберт Баер тврди да су он и група америчких агената с којима је радио деведесетих година имали на располагању милионе долара буџета за разбијање Југославије. Аутор књиге „Тајне Беле куће“ открио је на промоцији у Квебеку, у Канади, да су од ЦИА добили наглог да ширећи мржњу изазову распад Југославије.Баер је иначе био један од водећих обавештајаца ЦИА половином деведесетих.. .- Добио сам инструкције да је Словенија спремна да прогласи независност. Дат нам је новац, неколико милиона долара, да финансирамо разне невладине организације, опозицију, али и политичаре који су распиривали мржњу – посведочио је Баер који није био ко год у ЦИА већ искусни

Потпредседник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта и члан тог одбора Небојша Берић посетили су данас Драгана Васиљковића и пензионисаног генерала бивше ЈНА Борислава Ђукића Потпредседник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта и члан тог одбора Небојша Берић посетили су данас једног од вођа српских формација током рата у Хрватској Драгана Васиљковића и пензионисаног генерала бивше ЈНА Борислава Ђукића који се налазе у сплитском затвору „Билице“ због оптужби за ратне злочине. „Данас у посети разговарали смо са генералом Ђукићем и капетаном Драганом који се налазе у сплитском затвору ‘Билице’“, рекао је Линта агенцији Бета и додао да је

Радован Караџић осуђен је у Хашком трибуналу за геноцид у Сребреници и друге најтеже ратне злочине, а одбачена је само оптужба тужилаштва да је геноцид над Бошњацима извршио у још седам општина у БиХ. Тако је овај 24. март, сећање на дан када је пре 17 година НАТО почео да бомбардује једну малу европску државу без одобрења Савета безбедности УН, поистовећен са местом на ком жале за сваком жртвом – под условом да није српска. Не може човек да не пусти сузу над злом судбином невиних сребреничких дечака и других цивилних жртава. Најгласнији у осуди тог злочина, међутим, и јуче су били они који жртве деле на добре и лоше

Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, оцијенио је да је пресуда бившем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу насиље над истином и правом, а скандалозном је чини то што је њом истовремено изречена пресуда и његовом оцу у процесу у коме није учествовао. Младић је упозорио да је очигледно да се генералу Младићу „суди у два процеса, а дозвољено му је да се брани само у једном“. „На крају поставља се питање, како је могуће да се доносе одлуке и осуђује и спомиње Ратко Младић као извршилац најтежих кривичних дјела, у процесу у ком му није пружена прилика да се брани“, упитао је Дарко Младић. Он је подсјетио да је генерал

Судско вијеће Хашког трибунала данас ће, након пет година суђења, изрећу пресуду првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу. У завршној ријечи, у октобру 2014. године, тужилаштво је затражило да Караџић буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и кажњен доживотним затвором, док је Караџић, који се бранио сам, тражио да буде ослобођен кривице. Караџић је ухапшен у јулу 2008. године, а терети се за „геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и друге злочине према несрпском становништву“ током рата у БиХ. За изрицање предсуде Караџићу влада велико интересовање јавности. Акредитовано је више од 200 новинара, преко 100 представника академске заједнице и истраживача, те око 50 представника дипломатског кора. Како је