У Београду ће данас бити промовисана монографија “Наша исповијест” Удружења жена жртава рата Републике Српске. У протеклом рату у БиХ убијено је више од 2.800 жена српске националности, 800 их се водило као нестало, док се још трага за 315 жена. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица више од 2.100 жена српске националности било изложено разним врстама тортура и сексуалном насиљу. Монографија је промовисана у Њујорку и Вашингтону, како би свјетска јавност била упозната о женама српске националности жртвама тортуре у протеклом рату у БиХ. Промоцији ће присуствовати жене жртве рата из Републике Српске, чија су свједочења у монографији. Промоцију монографије организује Представништво

У Ровинама код Градишке јуче је обиљежена 21 година од егзодуса Срба са подручја Доњег Вакуфа-Србобрана, код спомен-крста служен је парастос и положени вијенци погинулим борцима 19. Србобранске бригаде и цивилним жртвама из овог краја, а отворен је и дводневни Меморијални турнир у малом фудбалу. Дејан Јанковић, један од организатора данашњег обиљежавања, рекао је да је ово први пут да се организује обиљежавање сјећања на прогон српског становиштва из Доњег Вакуфа, изразивши наду да ће то постати традиција. Јанковић је навео да је прије 21 годину око 9.000 Срба напустило своја огњишта на подручју Доњег Вакуфа, од којих је око 5.500 слободу и нови дом пронашло на подручју Градишке, док

У осмом филму из серијала “Сведочења”, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, НАТО бомбардовање Српске. Уз подршку Савеза логораша РС, двојац” на филмској траци представио НАТО нападе на РС Од 30. августа до 20. септембра 1995. године, НАТО авиони су током свог “ватреног крштења”, прве веће војне акције од свог оснивања, на положаје Војске Републике Српске бацили тачно 1.026 бомби, а тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона! У току бомбардовања убијена су 152 српска цивила. Ово је срж најновијег, осмог по реду, документарног филма под називом “Лет у злочин”, ауторског “двојца” из Бањалуке Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, који већ деценију раде на снимању документараца о страдању српског народа

Документарни филм “Дјеца”, аутора Дениса Бојића уторак, 13. септембра, биће приказан посланицима Европског парламента у Стразбуру. “Након бројних учешћа на филмским фестивалима и награде ‘Златни Витез’ за најбољи дугометражни документарни филм, пројекција у Европском парламенту је још један показатељ да филм “Дјеца” носи универзалну и снажну поруку о страдању Срба”, саопштено је из РТРС-а. Филм “Дјеца” документује посљедње свједочење четири српска преживјела родитеља, који су током посљедњих ратних дешавања изгубили по троје дјеце. У саопштењу се наводи да је позив европских парламентарца знак да је РТРС, у чијој продукцији је филм рађен, урадио добар посао, јер је ово први пут да се Јавни сервис Српске на овакав начин презентује у

Чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске присуствоваће 12. септембра у Београду промоцији монографије “Наша исповијест”, која ће бити одржана у оквиру манифестације “Дани Српске у Србији”. “Ово је прва промоција монографије на подручју бивше Југославије, а прије тога промоцију смо имали у мају у Њујорку и Вашингтону”, изјавила је Срни предсједник овог Удружења Божица Живковић Рајилић. Рајилићева је рекла да је ова књига највећи пројекат који је дало једно удружење проистекло из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Она је рекла да су приређивачи у овој књизи највећи стручњаци за област геноцида из УН, Лондона и Израела. Рајилићева је додала да ће промоцији монографије присуствовати чланице Удружења које су дале изјаву за

Највећи број припадника Српске Војске Крајине у Србији нема борачке бенефиције. Статус ветерана у Србији следује само за период од 1991. до маја 1992. године Борци некадашње Војске Српске Крајине (СВК), распуштене после акције “Олуја” 1995. године, међу којима и велики број бивших официра, непризнат је пред законима Србије. За разлику од ветерана Војске Републике Српске којима је Бањалука обезбедила низ бенефиција или бораца Војске Југославије, крајишки ратници невидљиви су пред системом борачке заштите. Закони наше земље признају ратни стаж борцима који су униформу носили само у периоду од августа 1991. до краја априла 1992, када је ЈНА званично престала да постоји. Статус ветерана имају још само активни и резервни

Српски народни форум расписује први конкурс за кратку причу на теме „Слобода“ и “Јуче и сутра”. Слобода као стање или недостатак, простор самоостварења. Слобода која се жели, осваја, губи и тражи. Ослобађање духа, ума и тела. Слободне љубави и љубави без слободе. Људске слободе и права. Лишеност слободе, заточеништво. Друштва без слобода и борба за њих. Јучерашњица и сутрашњица као терети и нови хоризонти; идеал и стигма. Приче могу бити било којег жанра, с обзиром да наше теме остављају приличан спектар могућности. Три најбоље приче биће награђене комплетом књига, а све остале које уђу у шири избор биће током пролећа 2017. штампане у заједничкој збирци, те ће парцијално бити и објављиване

Бивше републике СФРЈ траже најмање 300 припадника некадашње војске због ратних злочина. Уколико Србија уђе у ЕУ, њима ће претити хапшење по скраћеном поступку Капетан Драгомир Грујовић из Чачка, против кога је Словенија расписала потерницу још 1997. године због наводног ратног злочина, само је један од најмање 300 војника и официра бивше ЈНА за којима трагају бивше југословенске републике. Сви су они оптужени за ратне злочине, иако су само бранили своје касарне. А да нису, огрешили би се о тадашњи Кривични законик СФРЈ, по ком су били дужни да “спрече предају положаја непријатељу”, и одговарали би за издају у Београду. Кад и ако Србија уђе у ЕУ, њима ће претити