Očajna majka srpskog oficira: Plačem iznad praznog groba, već 25 godina tražim sina jedinca!

Datum objave: sreda, avgust 31, 2016
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

Povodom Međunarodnog dana nestalih, porodice žrtava ističu da godinama imaju samo jednu želju – da pronađu i sahrane svoje najmilije

Gordana Ristić Foto: Kurir
Gordana Ristić Foto: Kurir

Telo mog sina misteriozno je nestalo iz policijske stanice u Osijeku, u kojoj je krvnički mučen i ubijen 1991. Ništa ne tražim, samo posmrtne ostatke svog jedinca, da ih sahranim pored njegovog oca, koji je za njim od bola umro. Znate li kako je već 25 godina plakati nad praznim grobom svoga sina?

Ovako, drhtavim glasom, jedva suzdržavajući suze, počinje svoju potresnu priču Irina Olear (82) iz Ruskog Krstura, čiji je sin Romko (37), rezervni kapetan JNA, zarobljen, ispitivan i potom streljan u policijskoj stanici u Osijeku.

Zahteva odgovore

Romko, otac dvoje dece, u novembru 1991. mobilisan je u novosadski korpus, a već u decembru je zarobljen i odveden u osječki MUP kod ozloglašenog Branimira Glavaša. Posle mučenja streljan je u dvorištu, a njegovom telu gubi se svaki trag.
– Prvo smo čuli da je zarobljen. Onda muž i ja krećemo da tragamo za njim po zatvorima, bolnicama, kasarnama… Kad je posle nekoliko meseci saznao da je Romko ubijen, suprug je u roku od tri dana dobio infarkt, umro je od bola i tuge. A ja sam ostala da ga svih ovih godina neumorno tražim, da zahtevam odgovore. Mnogi će odahnuti kad umrem, stara sam, ali neću se smiriti dok ne sahranim sina – kaže Irina Olear, dok u sali beogradskog Medija centra plaču svi – od predstavnika medija, do drugih članova porodica nestalih. Svi oni imaju samo jednu želju – da se njihovi najbliži napokon ekshumiraju i identifikuju kako bi mogli da budu dostojno sahranjeni.

Davor Ristić, sin Gordane Ristić, nestao je pre 17 godina na Kosovu posle dolaska snaga Ujedinjenih nacija, ali majčin bol ne jenjava nijednog sekunda.

Tišina i ruže

– Molim predstavnike država i humanitarnih organizacija da se stave u moj položaj i položaj svih majki, ne prođe ni minut da ne pomislim šta mi je sa sinom. Što mi ne kažu gde je, da li je telo odneseno u Albaniju? Čoveku koji mi je uzeo pare kako bi mi rekao gde mi je sin poručujem da ne mora da im ih vraća, samo neka njega nađe. Samo da ga majka sahrani, da imam pored koga da legnem u grob kad mi dođe vreme – kazala je neutešna Gordana.

Članovi porodica nestalih juče su povodom Međunarodnog dana nestalih u tišini i sa po ružom u rukama otišli do Tašmajdanskog parka, do spomenika stradalim u ratovima 90-ih.

(Kurir, Jelena Pronić)

Izvor: ISKRA

 

Vezane vijesti:

I dalje bez traga 2.500 Srba

Obilježavanje Dana nestalih u tišini | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top