У Биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду вечерас ће бити приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“, аутора Милета Савића, посвећен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је 1993. године погинуо, бранећи свој народ и село на Озрену. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је циљ одржавања ове пројекције филма да се најмлађем одликованом српском борцу додијели улица у Вишеграду. „Филм је намијењен свим суграђанима, а посебно одборницима Скупштне општине Вишеград, који ће на наредној сједници, која је заказана за 12. децембар предложити назив улице по дјечаку Гостићу“, истакао је Ђуревић. Аутор Миле Савић рекао је раније да је један од циљева документарног филма „Споменко на

Председник Николић у разговору са адвокатом Капетана Драгана упозорио на намере Загреба: Хоће да оптуже једну страну у сукобу Драган Васиљковић има право на правну помоћ Србије у поступку који се води против њега. Оптужнице које су подигнуте против држављана Србије за наводна дела почињена током деведесетих година имају имплицитни циљ да се окриви само једна страна у сукобу. А крајњи циљ је наплата ратних репарација и стигма на Србији и српском народу. Ову „прогнозу“ могућих потеза Хрватске према нашој земљи изнео је у среду председник Томислав Николић, током састанка са Драганом Палибрком, правним заступником Драгана Васиљковића познатијег као Капетан Драган. – Србија, уколико се то од ње тражи, у

Загребачки адвокат Анто Нобило, који је био правни заступник преживјелих чланова породице Зец, изјавио је да је, нажалост, у правосудном смислу „та прича завршена“. Супружници Марија и Михајло Зец и њихова дванаестогодишња кћерка Александра убијени су у Загребу 7. децембра 1991. године, а Гордану и Душана Зец је након мучког убиства родитеља и сестре отхранила бака. „Они који су починили убиство касније су ослобођени. У међувремену, неколико их је умрло и то се више не може поновити“, рекао је Нобило, преноси „Спутњик“. Он је истакао да су убице ухапшене неколико дана пошто су починиле злочин, а пуштене на слободу јер њихови адвокати нису били присутни када су давали исказе и

Хрватски сценариста Анте Томић оцијенио је поводом 25 година од убиства српске породице Зец у Загребу, да је Хрватска онда када је окренула главу од стравичног случаја у којем је, уз родитеље Михајла и Марију, хладнокрвно убијена и 12-годишња Александра, и у годинама након тога, пропустила да оствари свој вишевјековни сан и заиста постане држава. Он је истакао да је Хрватска након убиства породице Зец наставила беспомоћно гледати и безбројна друга злочинства, убиства, силовања, преваре, крађе и запрепашћујућу дрскост да су „хадезеовци“ чак два пута у Туђманово и Санадерево вријеме опљачкали свој народ. „Све је пролазило и још пролази некажњено. Држава је, ето ту, службено је има, али као и

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта сматра да изручење Мирослава Јовића /47/ Хрватској из Црне Горе, због наводне одговорности за ратни злочин, показује да хрватска држава наставља политику застрашивања бивших припадника војске и полиције Републике Српске Крајине. Линта у саопштењу напомиње да је суд у Сиску Јовића осудио 2006. године на 15 година затвора у одсуству, јер је наводно са извјесним Миланом Станојевићем починио ратни злочин 1991. године у мјесту Горње Табориште, општина Глина. „Изјаве појединих лица демантују чињеницу да је Мирослав Јовић починио било какав ратни злочин“, истиче Линта. Линта истиче да је Мирослав Јовић 162. Србин који је ухапшен по хрватским потјерницама, што потврђује да хрватско правосуђе

У пријавама МУП РС двоцифрен број крвница из Посавине. У сваком логору жене доказивале „домољубље“ убијањем комшија – Нe надамо се некој спектакуларној пресуди у случају Азре Башић. Јер њена „саборкиња“ Индира Камерић осуђена је на четири године, а Албина Терзић на три и Марина Грубишић Фејзић у првом степену на пет година. Овако мале казне добиле су, пре свега, због лошег квалификовања кривичног дела. Од злочина наведених у оптужници, тек за њих десетак одсто је утврђено да су криве, упркос многобројним сведоцима – овако говори Невенко Вранеш из Центра за истраживање ратних злочина РС у Бањалуци. Према евиденцији Центра из Бањалуке, за неописиве патње више од 2.500 српских логораша