Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је Срни да је крајње неприхватљиво да БиХ тежи Европи која нема нимало хуманости и цивилизацијског односа према трагичним судбинама несталих Срба. Коментаришући очекивања предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића да БиХ у првом кварталу наредне године добије кандидатски статус за чланство у ЕУ, Митровић поручује да је то за српске жртве рата неприхватљиво. “За српске жртве рата је потпуно апсурдно да БиХ добије кандидатски статус за чланство у ЕУ прије него што ријеши питање тражења несталих из Републике Српске и процесуирање ратних злочина почињених над Србима у протеклом рату у БиХ”, рекао је Митровић. Наводећи

Документарни филм “Спавајте младићи”, аутора Зорана Пејичића, посвећен је свим нашим трагично страдалим колегама, који су током минулог рата учествовали у стварању Радио-телевизије Републике Српске, једном од темељних стубова Републике Српске. “Спавајте младићи”, је документарна прича о Саши Колевском, Горану Пејчиновићу, Младену Обрадовићу, Љуби Керкезу и Драгану Клачару, радницима РТРС-а, страдалим у току рата на радним задацима, али и свим нашим колегама из других српских медијских кућа који су, борећи се за истину положили животе на олтар Отаџбине. Ово је филм о припадницима “седме силе” који су погинули током рата и умрли послије рата, онима који су рањени у тијело и душу и годинама носе тешке ране у свом срцу.

Амбасадор Руске Федерације у Хрватској Анвар Азимов ових дана је позвао у амбасаду на разговор Звонка Зубака, хрватског бизнисмена који се бави трговином оружја, како би га питао где су нестале ракете из система С-300 Амбасадор Руске Федерације у Хрватској Анвар Азимов ових дана је позвао у амбасаду на разговор Звонка Зубака, хрватског бизнисмена који се бави трговином оружја, како би га питао где су нестале ракете из система С-300 који је Русија у првој половини 90-их година прошлог века испоручила Хрватској, тврди “Вечерњи лист”, не наводећи изворе. Загребачки дневник, наиме, пише да је Зубак у време рата у Хрватској био у групи људи која је путем њихове фирме “Винсли

У Београду је премијерно приказан документарно-играни филм режисера Драгана Елчића под насловом “Радован – повик иза зидова тамнице” који представља ексклузивну причу о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу. Филм, приказан синоћ у Центру “Сава”, представља личну исповијест иза зидова тамнице у тренуцима пресуде на 40 година затвора, али је и прича о Караџићевом скривању, начину хапшења и његовом изручењу Хашком трибуналу. Елчић је рекао да му је циљ био да у 90 минута одведе сваког гледаоца понаособ “на кафу код Караџића у Хаг” да би боље упознао првог предсједника Српске и да би, након гледања филма, у његовој ципели остао камичак који ће га жуљати и натјерати да донесе

Свјетска прича о нашем првом предсједнику – на Мећавнику и у Андрићграду приказан је филм “Радован – Повик иза зидова тамнице”, Драгана Елчића. Ово је ексклузивна прича о Радовану Караџићу, испричана као лична исповијест иза зидова тамнице у тренуцима пресуде на 40 година затвора. Режисер Драган Елчић вјерује да ће његов документарни филм о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу бити свјетска прича и да ће гледаоци кроз њега моћи на објективан начин да сагледају личност Караџића, али и вријеме које га је истакло у први план. Филм открива многе ствари о којима се до сада није ништа знало, али слиједи и људску линију која никога неће оставити равнодушним. Циљ

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да законски мора бити регулисан статус и права жена које су преживјеле сексуално, те сваки други облик насиља у протеклом рату у БиХ. “О овом проблему треба да се едукује шира јавност посредством медија, поготово приказујући истину о томе шта је жртва доживјела, на начин да јој се пружи подршка, а не да се обиљежи”, рекла је Рајилићева Срни, након консултативног састанка представника удружења која се баве овом проблематиком у Бањалуци о теми “Стигматизација лица које су преживјеле сексуално насиље у рату”. Рајилићева је додала да Удружење жена жртава рата Републике Српске има око 600 чланица које су