Представници удружења Републике Српске проистеклих из протеклог рата на састанку са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом и вршиоцем дужности главног тужиоца БиХ Горданом Тадић изразили су незадовољство процесуирањем ратних злочина и нису добили одговор зашто су у том процесу у повлаштеном положају већински народи у Хрватској, БиХ и на Космету. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изјавио је новинарима у Бањалуци да на јучерашњем састанку представници ове организације, Савеза логораша и Удружења жена жртава рата Републике Српске нису добили одговор на то питање од Брамерца и Тадићеве. Он је навео да подаци показују да је мали број Хрвата у Хрватској осуђен за

Како бисте завршили реченицу у наслову, која парафразира фрагмент из сценарија за филм „Сјећаш ли се Доли Бел“? Дакле, да ли БиХ све више напредује, назадује, или тапка у мјесту? Када сам прије деценију објавио књигу „Немогућа држава“, многи су сматрали да сам са насловом претјерао. Та, у оно вријеме можда и само метафора, у међувремену је постала реалност, па сам моју нетом изашлу књигу крстио „Хронологија немогуће државе“. Докази да је тако, најприје су се јављали једном мјесечно, затим једном недјељно, а темпо се временом појачавао, па су два најновија инцидента у Босни избила готово истог дана. Ријеч је о промјени натписа на табли на улазу у обновљену Вијећницу

На основу медицинске документације генерала Ратка Младића, која је достављена из Хага, јасно је да Трибунал крије право стање његовог здравља, изјавио је неурорадиолог Градимир Драгутиновић. Он је истакао да је Младићево здравствено стање драматично и да има промјене на мозгу, али да се на основу његове медицинске документације која је достављена у Београд, не може закључити чак ни колико је можданих удара преживио. „Медицински је непоштено да се овакви налази уопште сматрају валидним. У свету још од 1986. године постоје медицински протоколи и процедуре на основу којих се доносе закључци лекара. На основу оног што је нама достављено можемо да закључимо да они у ствари крију право стање пацијента“,

Предсједништво Удружења жена жртава рата Републике Српске не подржава доношење закона о правима жртава тортуре на нивоу БиХ. Након сједнице Предсједништва Удружења у Лакташима, предсједник Удружења Божица Живковић Рајилић рекла је Срни да је овакав закључак донесен једногласно. Рајилићева је рекла да је Предсједништво данас информисано од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске да ће до краја овог мјесеца у парламент Републике Српске бити упућен нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре. – Удружење је задовољно доношењем нацрта овог закона који ће имати велики значај за око 600 чланица нашег Удружења – истакла је Рајилићева. Она је додала да је Предсједништво сумирало рад регионалних одбора Удружења који је оцијењен задовољавајућим,

Споменик Милану Тепићу који су подигли Срби и споменик Мири Барешићу који су подгили Хрвати, били су тема у немачким медијима, пише Дојче веле. Франкфуртер Алгемајне цајтунг је у чланку питао “Коме одавати почаст, ратним херојима или њиховим жртвама?“. „Један споменик који је крајем септембра подигнут у Београду, изазвао жестоке иритације између Срба и Хрвата. Ради се о бронзаној скулптури која у природној величини приказује, по српском виђењу, сасвим посебног хероја рата у Југославији: реч је о Милану Тепићу, мајору Југословенске народне армије, којом су доминирали Срби, који се крајем септембра 1991. дигао у ваздух заједно са складиштем муниције у једној касарни у близини севернохрватског града Бјеловара. Приликом изазивања те експлозије