Војни аналитичар Александар Радић оценио је данас да Хрватска подизањем оптужнице за напад на Банске дворе после 26 година жели да учврсти сопствену “црно-белу” слику о рату Војни аналитичар Александар Радић оценио је данас да Хрватска подизањем оптужнице за напад на Банске дворе после 26 година жели да учврсти сопствену “црно-белу” слику о рату, по којој то није био договорени и планирани грађански рат, већ етничка агресија Срба. “Хрватска жели да учврсти и оно што пише у њиховој новој Стратегији националне сигурности где се дословце каже да је један од циљева заштите сигурности државе и заштита ‘научно доказане истине о домовинском рату’”, рекао је Радић агенцији Бета. Он је рекао

1991. година И у овој години догодило се пуно тога што је мало кога могло оставити равнодушним. Прије свих оне који су вјеровали, а у то били и убијеђени, да Југославије никад неће нестати. У Бањалуци организовано дочекана Православна нова година… Словенија и Хрватска договориле се око одбране и безбједности… Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић разговарали о сарадњи Хрватске и БиХ… У Београду разговарали Слободан Милошевић и Алија Изетбеговић… У Карађорђеву разговарали Слободан Милошевић и Фрањо Туђман… Собрање Македоније усвојило Декларацију о независности… У Хрватској суспендован Устав Југославије… Савез комуниста БиХ више не постоји… Муслимани оснивају Патриотску лигу… Југославија формално остала без шефа државе… У Хрватској референдум за отцјепљење од

У Загребу ће вероватно рећи да нису знали имена пилота и свих оних који су организовали и наредили ту акцију и да им је због тога требало 26 година истраге Дуго нисам веровао да су авиони југословенског РВ и ПВО заиста бомбардовали Банске дворе у Загребу у октобру 1991. године. Наиме, тадашњи војни изасланик Велике Британије у Београду на једном коктелу уверавао ме је да је хрватска страна инсценирала бомбардовање зарад пропагандно-психолошког ефекта. Британски пуковник је тврдио да се на основу фотографија објављених у хрватским медијима може закључити да су оштећења настала од експлозије подметнуте изнутра. Будући да је он био инжењерац, тешко је било не поверовати му, посебно због

16. децембар 1990 Три године нисам био у Великој Кладуши. Није ми било нимало пријатно опет доћи у овај град… Страховао сам да људи још памте оне моје текстове у којима сам понекад и „пљувао“ по Фикрету Абдићу, уочи његовог хапшења и одласка у бихаћки затвор послије афере „Агрокомерц“ која је потресала цијелу Југославију. Али, мом страху заиста није било мјеста… Сеад, Мујо, Фико, Хајро, Мићко, Демир, Хасе, Ћиро… дакле сви које сам се познавао и са којима сам и раније друговао прилазе ми. Грлимо се и љубимо… На оној пољани, доље поред „Групекса“, окупило се око стотину хиљада људи. Нешто слично као и у Србу… На бини њих двојица

Са возачем аутобуса излазим и идем пјешке неколико стотина метара напријед. Кад оно тамо некакви људи са танџарама о рамену. Необријани, ненаспавани… Мало и „тукну“… Порушили балване преко цесте и контролишу сваког ко пролази… 17. август 1990. Сунце упекло… Небо гори… А ја кренуо у Книн. На задатак, наравно. Код кафане „Два бора“, одмах кад низ Дерала сиђеш према Стрмици, застој саобраћаја. Контам удес, али… Са Илијом, возачем аутобуса, родом са Стожишта код Босанског Грахова, излазим и идем пјешке неколико стотина метара напријед. Кад оно тамо некакви људи са танџарама о рамену. Необријани, ненаспавани… Мало и „тукну“… Порушили балване преко цесте и контролишу сваког ко пролази… Чујем да су мјештани,

Реакције на подношење кривичних пријава због бомбардовања Банских двора у Загребу пре 26 година. Генерал Бајић: Напад није наредио нико из Београда, ја сам донео одлуку Кривична пријава против мојих колега и мене у ствари је покушај званичног Загреба да скрене пажњу са неугодне хашке пресуде, према којој су Фрањо Туђман и Хрватска војска у БиХ починили агресију, каже за “Новости” генерал авијације у пензији Љубомир Бајић.  Против њега и још петорице официра ЈНА хрватска полиција недавно је поднела кривичне пријаве због бомбардовања Банских двора у Загребу пре 26 година. На питање да ли је уплашен због најављеног захтева Загреба за изручење, Бајић одговара “да се усташа никада није плашио”,

4. јули 1990. Никада прије у Титовом Дрвару није било више плаваца и којекаквих сумњивих типова. Специјалци МУП-а БиХ, углавном из Цазина и Велике Кладуше, а у мањем броју из Бихаћа, слили се у град херој. Град са именом Тита. Како би у њему обезбјеђивали ред и мир. Јер, иако на вријеме заказан, промотивни, односно оснивачки скуп Српске демократске странке БиХ, како је тада назван, био је забрањен… Међутим, скуп је ипак одржан. У спортском центру „Друго засједање УСАОЈ-а“ окупило се више хиљада људи. Стигли су бројни гости и активисти СДС, странке која је, већ увелико пуштала коријење и у многим другим мјестима. Дошла је и делегација СДС из Книна

9. мај 1990 У Дрвар данас долазе Јован Опачић и Душан Зелембаба, чланови најужег руководства Српске демократске странке из Книна.  Дошли су послије сугестије и на приједлог Добрице Ћосића да кнински СДС пређе ријеку Уну. Била је то уосталом,  и жеља неких виђенијих људи људи из Бањалуке, Дрвара, Босанског Петровца, Кључа, Мркоњића Града, Гламоча, Босанског Петровца… Био је то први искорак СДС у БиХ. У сали за конференције Општинског комитета Савеза комуниста  Титов Дрвар, испод Титове слике која, окачена на зид, још ником није сметала, уз Опачића и Зеленбабу, сједи још и Славко Граховац, Дрварчанин, уз чије име се доводе у везу све активности у вези са формирањем СДС-а. Састанку

Загреб — Хрватској се може приписати одговорност за догађаје у логорима у делу БиХ, након пресуде хашког трибунала у случају Прлић и остали, каже адвокат Анте Нобило. Он каже да је о томе већ разговарао са представницима логораша, али да конкретни кораци још нису предузети. Нобило је гостујући на Н1 тв рекао да је са представницима логораша начелно договорио да ће заједно кренути у том правцу. “Сматрам да се Хрватској може приписти одговорност за оно што се догађало у логорима, али је потребно претходно опсежно истраживање међународног права и осталих чињеница”, навео је. Навео је и да је потребно прочитати пресуду у случају Прлић и остали, која је, каже, веома

На данашњи дан прије 22 година у Паризу је званично потписан Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски споразум, чиме је окончан грађански рат у БиХ. Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали некадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман, те Алија Изетбеговић из БиХ. У својству свједока документ су у Јелисејској палати у Паризу потписали предсједници САД Бил Клинтон и Француске Жак Ширак, премијери Русије Виктор Черномирдин и Велике Британије Џон Мејџор, њемачки канцелар Хелмут Кол и предсједник Владе Шпаније Фелипе Гонзалес, који је био представник ЕУ. Овим документом потврђен је мировни споразум постигнут 21. новембра у Дејтону, који је