Разговарао: Милорад Гутаљ Демограф Стево Пашалић проучио је све извјештаје међународних експерата тужилаштва Хашког трибунала у којима су обрађиване присилне миграције становништва и жртве рата у БиХ и закључио да су у тим извјештајима све жртве, војне или цивилне, једнако третиране као жртве рата. Он каже да се структура жртава може класификовати на жртве које су припадале војним формацијама или цивилном становништву, али да међународни експерти у својим истраживањима нису томе посветили довољно пажње него су наводили паушалне оцјене. Такви паушални наводи су врло опасне тезе које, практично, могу да одреде карактер рата, упозорио је Пашалић у интервјуу Срни. „Експерти су паушално наводили да је у рату у БиХ погинуло

Хрватска штампа објавила застрашујуће фотографије убијене дванаестогодишње Александре Зец и њене мајке Марије. Њих су у децембру 1991. године убили припадници Ескадрона смрти Томислава Мерчепа. Загребачки Јутарњи лист објавио је застрашујуће фотографије тела дванаестогодишње Александре Зец и њене мајке Марије, које су у децембру 1991. године, заједно са њиховим оцем, односно супругом Михајлом, недалеко од Загреба, убили припадници Ескадрона смрти Томислава Мерчепа само зато што су били Срби. Хапшења под притиском ЕУ? Хапшење „ратних хероја“, како кажу у Хрватској, тешко подноси добар део тамошње јавности, а посебно политички врло утицајна удружења ратних ветерана. У „Веритасу“ сматрају да не било ни хапшења, ни оптужница, ни објављених фотографија, да нема притиска Европске уније

БАЊАЛУКА, 23. МАЈА (СРНА) – Служењем парастоса и полагањем вијенаца и цвијећа на споменику „12 беба“ на бањалучком Новом гробљу и на спомен обиљежју у центру града данас је обиљежено 19 година од смрти 12 беба у Клиничком центру Бањалука усљед недостатка кисеоника. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске (РС) Петар Ђокић, који је данас присуствовао обиљежавању овог догађаја, поручио је да Српска има обавезу и да не смије заборавити овај тежак злочин и сурову неправду која се тада догодила према овој тек рођеној дјеци. „Не смијемо заборавити шта се догодило и у свијести људи морамо чувати истину о том страшном догађају, односно о томе како људи и неко

БАЊАЛУКА, 23. МАРТА – У масовним ликвидацијама Срба у Сиску и околини процјењује се да је убијено више од 600 цивила у прошлом рату, пише загребачки „Национал“.    Већи дио тих злочина приписује се једном дијелу припадника такозване „Ханџар дивизије“ коју су чинили становници Истре који су се тамо доселили из БиХ. Улога те јединице током рата уједно је и једна од највећих тајни, а откривање тајне могло би довести до позадине злочина у Сиску и лица која су иницирала масовне ликвидације српских цивила на том подручју, пише лист. Државни тужилац Хрватске Младен Бајић крајем прошле године поново је отворио истрагу о тим злочинима, а сада је та истрага ушла у

Припадници Ханџар дивизије испитивали су Стојана Миодрага што ради у Сиску, зашто не иде у Крајину и на крају му рекли да мора поновно доћи јер нема све потребне папире. „То је била замка“, прича његова супруга Зорка, која је изгубила свако повјерење у институције и правду Мој муж је био радник сисачке Жељезаре. Имао је спретне руке, знао је свашта поправити. То су сви знали. Пуно пута би се гардистима покварио ауто, па су га дизали усред ноћи да им помогне. Никада им није узео ни куне. Јесен 1991. и почетак рата дочекали смо у великом страху, јер су се многи људи из нашег окружења одселили, из ових или

Када су их одвели, Миленко Ђапа имао је 40, а Васо Јелић 20 година више. Заједничка им је била националности због које су се тада губиле главе. Истина о њиховим судбинама испливала је на обалама Саве. Никад нећу заборавити љето када сам изгубила вољенога сина – каже Деса Ђапа, чији је син Миленко убијен 1991. у Сиску, у доби од 40 година. Кобног 22. аугуста Миленко Ђапа (1951) вратио се у Сисак, након неколико дана одмора у Ванићима код Двора, камо је одвезао жену Евицу и кћи Мирјану. Идућег му је дана почињала радна смјена у Рафинерији, па је дошао мајци на вечеру. – Око 21.30 позвонио је први сусјед,

Народ коjи jе постао мањина Срби су, све до 1990. године, када су насилно избачени из устава били конститутивни народ Републике Хрватске. Али, на то су данас, изгледа сви заборавили, а зарад „добросуседских односа“ многи догађаји из прошлости опет су гурнути под тепих. Када је у београдском предграђу Бусије, недавно обележено 20 година од оснивања САО Крајина готово да није било ни једног медија у Србији који је нашао за сходно да то обележи. Није било ни натписа, или фељтона који би подсетио на тај, али и остале догађаје који су претходили распаду Југославије. Бојажљиво је ( уз понеку критику ) забележена и инцијатива  избеглица из Хрватске, упућена Бриселу да