У Бањалуци ће данас и сутра бити обиљежен 15. септембар – Дан несталих и погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату и тим поводом биће одржан округли сто, служен парастос несталим и погинулим борцима и положено цвиjеће на Спомен обиљежjе „12 беба“. Тооком борбених деjстава у отаџбинском рату погинуло jе 14 475 бораца Воjске Републике Српске, а укупно jе погинулих, убиjених и умрлих око 22 500 бораца. Према подацима Центра за истраживање ратних злочина, и даље се 1 729 лица води као нестало, од коjих jе 699 бораца. Првог дана обиљежавања биће организован округли сто на коjем ће бити дат демографски преглед кретања на простору БиХ са аспекта жртава из реда српског народа. Биће одржана и радна скупштина Републичке организациjе породица заробљених и

Суд у Чикагу се прогласио надлежним да суди по тужби Срба против агенције МПРИ. Туже америчку компанију за учешће у геноциду и прогону 200.000 Срба из Крајине ПРЕДМЕТ грађана САД против агенције МПРИ је прихваћен, јер има дубину и озбиљност. До краја септембра треба да тужитељи и тужени изнесу аргументацију за почетак судског процеса, колико ће сведока позивати, колико ће трајати постављање питања и колико ће трајати изношење комплетне аргументације. Тачно време почетка суђења биће накнадно објављено. Овако је Рубен Кастиљо, судија Федералног суда у Чикагу, прогласио државу Илиноис надлежном да суди пензионисаним америчким генералима по тужби Срба досељених из Републике Српске Крајине. У образложењу пресуде, која је написана на

Јуче, у касним поподневним сатима, судија Вишег суда у Сремској Митровици, након саслушања, отворио је екстрадициони поступак и одредио притвор Србину из Хрватске Милошевић Рајку (52) сину Николе, из села Шњеговића, општина Славонска Пожега, којег је предходне вечери у Шиду, у рутинској контроли, лишила слободе српска полиција на основу потјернице загребачког Бироа Интерпола. Жупанијски суд у Вуковару пресудом из 2005. године осудио је седам лица да су: „након окупације Бабске средином октобра 1991. године од стране тзв. ЈНА и придружених паравојних јединица, у раздобљу од 1992. до половине маја 1995. године, као судионици нелегалне власти нечовјечно поступали према цивилном становништву, пљачакли имовину, застрашивали цивилно становништво, присиљавали исте на принудни рад,

Друштвени и политички догађаји се тумаче у временском континууму али се о њима изричу и судови. Oво прво чине углавном припадници владајућих политичких елита а друго припада научницима и проучаваоцима конкретних догађаја. Разбијање СФРЈ, стварање нових држава од некадашњих република, ратни сукоби, национална понашања, улога међународних војних и политичких чинилаца су историјски догађај који ће у наступајућим деценијама бити предмет вишедисциплинских сазнања, тумачења и суђења. Све позиве на «окретање будућности», можемо сматрати плитком идеолошком узречицом. Дубина догађаја о коме је реч тако нешто напросто не допушта. Ову тврдњу најочигледније потврђују ставови водећих политичких личности из данашњих држава а некада република СФРЈ. Како разумети драстично супротне оцене догађаја и личности које

Мира Дакић, супруга Милета Дакића, демантује да је њен муж био предсједник или функционер САО Крајине и тврди да је током рата у Хрватској био предсједник комисије за нестала лица, геноцид и ратне злочине. Она каже да Миле Дакић нема везе са злочинима, те на јесен најављује излазак из штампе његовог ратног дневника. „Провлачи се да је Миле Дакић био предсједник САО Крајине, али то није тачно, то је велика подвала и лаж. Он никада није био предсједник било какве САО Крајине“, рекла је Срни Мира Дакић, оцјењујући хапшење као политички случај који нема везе са правом и правдом. Она негира да Миле Дакић има било какве везе са злочином

Ђуро Бродарац и Владимир Милинковић ухапшени су наводно због почињених ратних злочина над Србима на подручjу Сиска – незваничне су информациjе из полициjе. Бродарац jе био ратни шеф сисачке полициjе, од 1993. године жупан Сисачко-мославачке жупаниjе, а у вриjеме премиjера Иве Санадера савjетник за разминирање. На подручjу Сиска убиjено jе више стотина цивила, наjчешће српске националности, преносе хрватски медиjи.  Неки су убиjани по кућама и двориштима, неки одвођени на егзекуциjу. Извор:  

„Након ухићења Мерчепа, судови би требали истражити Владимира Шекса и Давора Домазета Лошу. Очекуjем то“, каже Зоран Пусић из Грађанског одбора за људска права. И Амнестy Интернатионал у свом извjешћу тражи расвjетљавање Шексове одговорности за ратне злочине у Славониjи Након пуних деветнаест година, жупаниjско jе Државно одвjетништво у Загребу коначно затражило истрагу и одредило jедномjесечни притвор Томиславу Мерчепу, бившем заповjеднику тзв. мерчеповаца, ратне jединице што jе почетком деведесетих сиjала страх и терор диљем Хрватске, пљачкаjући и убиjаjући цивиле, углавном Србе али и неке непоћудне Хрвате. Тужитељство га терети да jе од 8. листопада до средине просинца 1991. као ратни савjетник у МУП-у и заповjедник причувне построjбе МУП-а, стациониране диjелом у