Потпуна дискриминација српских жртава

Процес тражења несталих Срба у БиХ у потпуном је застоју, а српске жртве су дискриминисане у односу на бошњачке жртве – упозорава Горан Крчмар, руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица Републике Српске.

„Резултати рада Института за нестала лица БиХ, када је ријеч о тражењу несталих Срба, крајње су поражавајући, а одговорност за овакво стање искључиво сносе српски представници у Института“, истакао је Крчмар у интервјуу Срни поводом обиљежавања 15. септембра – Дана несталих.

Крчмар наводи да је бивша комисија за тражење несталих лица Српске, до почетка рада Института, годишње пројсечно имала 320 ријешених случајева, док је за три године рада Института за нестала лица БиХ идентификовано свега 75 Срба или 25 годишње! Само у прошлој години од укупно 845 идентификованих била су свега 22 Србина и три Хрвата.

Према његовим ријечима, Закон о несталим лицима БиХ је добар, јер забрањује дискриминацију жртава, деполитизацију у раду Института и обавезује на сарадњу и потписивање споразума између институција које се баве процесом тражења несталих у БиХ.

Крчмар каже да је суштина проблема у томе што Институт за нестала лица БиХ од свог оснивања не поштује тај закон као да се он на њега не односи.
„То најбоље илуструје чињеница да Институт за нестала лица БиХ још не жели да ексхумира и идентификује велики број српских тијела која се налазе на површини земље на Озрену, од којих нека и више од годину дана чекају на ексхумацију“, нагласио је Крчмар.

Он сматра да је крајње апсурдно да Тужилаштво БиХ на захтјев бошњачког члана Колегијума директора Института Амора Машовића поништи своју ранију одлуку, којом је дало сагласност Оперативном тиму за тражење несталих лица Српске да изврши асанацију терена на Озрену.

„Ово јасно потврђује да је у конкретном случају ријеч о политичком, а не хуманитарном питању којим би требало да се руководи Институт за нестала лица у свом раду и да је нечија намјера очито да се прикрију почињени злочини над Србима у протеклом рату у БиХ – да би његови наредбодавци и извршиоци измакли лицу правде“, нагласио је Крчмар.

Он је подсјетио да је Хашки трибунал у пресуди бившем начелнику Армије БиХ Расиму Делићу јасно ставио до знања да је он крив за злочине које су муџахедини починили над Србима на Озрену.

„Нажалост, Тужилаштво БиХ још није оптужило никог по командној линији за тај злочин, попут Сакиба Махмуљина и других лица која су командовала јединицом `Ел муџахедин`“, рекао је Крчмар.

Оперативни тим располаже подацима о више локација на којима се налазе српска тијела на површини на Озрену, Бихаћу, Сребреници и другим мјестима у БиХ.

Крчмар пита шта још треба да се уради да би Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против команданта муслиманског 5. корпуса Атифа Дудаковића.
Он подсјећа да је у самој завршници рата 1995. године на простору западнокрајишких општина нестало 850 Срба, од чега је до сада пронађено и ексхумирано 646 тијела, углавном цивила из више појединачних и масовних гробница.

„Отклањање потпуног застоја у тражењу несталих Срба у БиХ могуће је ако се тај процес врати на полазне основе, што подразумијева поштивање Закона о несталим лицима БиХ и израду централне евиденције несталих лица, те попуњавање руководећих позиција у Институту српским кадровима“, истакао је Крчмар.

Он сматра да Република Српска мора да јача своју позицију унутар Института на начин да српске кадрове тамо шаље Влада, а не Амор Машовић и неко други у Сарајеву.

Институт за нестала лица БиХ данас ради нелегално, јер је истекао мандат Управном одбору, који више не може доносити никакве битне, изузев техничких одлука у тој институцији, закључио је Крчмар у интервјуу Срни.

„За овако стање у Институту одговорни су и његови суоснивачи – Међународна комисија за нестала лица /ИСМП/ и Савјет министара БиХ, јер је потпуно нелогично да Савјет министара БиХ двије године не прихвата извјештај о раду Института, док ИСМП прихвата тај исти извјештај“, каже Крчмар.

Савјет министара БиХ одговоран је што је допустио да Институт настави нелегалан рад, а да претходно није разријешио његов Управни одбор и Колегијум директора, тврди Крчмар.

Он је рекао да је ДНК лабораторија у Бањалуци, која дјелује при Заводу за судску медицину Српске, у потпуности опремљена и оспособљена да врши обдукције и идентификације свих посмртних остатака, али да се, упркос томе, ексхумирани посмртни остаци Срба умјесто у Бањалуку одвозе на идентификацију у Федерацију БиХ у Високо, Тузлу и Сански Мост.

Крчмар је рекао да је крајње неприхватљиво да Институт за нестала лица БиХ још није сачинио централну евиденцију несталих лица у БиХ, иако га на то обавезује Закон о несталим лицима, подсјетивши да је Српска одмах по оснивању Института доставила своју евиденцију несталих, али да то није урадила Федерација БиХ.

„Федерација БиХ не жели да достави те податке, јер је број бошњачких жртава једноставно `надуван`, тврди Крчмар, наводећи да се и данас, 16 година након рата, може чути да се у БиХ тражи од осам до 13 хиљада несталих, а да нема имена, што је крајње неозбиљно и поражавајуће.

Он је подсјетио да је током протеклог рата постојала прича бошњачких званичника о 250 000 убијених Бошњака, због чега су Српској својевремено уведене санкције, док најновији подаци показују да је у БиХ укупно било око 97 000 страдалих грађана БиХ, чиме се жели избрисати национални идентитет убијених Срба.

Крчмар је рекао да је Српска спремна на утврђивање потпуне истине о ратним догађањима у БиХ и да је већ сачинила своју базу података о 1 729 несталих Срба.

Он је рекао да је Оперативни тим сачинио мапу српских гробница у БиХ и на тој мапи се налазе подаци о 4 100 ексхимираних тијела, 3 500 идентификованих и 1 600 локација масовних и појединачних српских гробница.

Крчмар је рекао да се у спомен-костурницама у Српској у Бањалуци, Источном Сарајеву и Невесињу још налази 617 ексхумираних, али не и идентификованих тијела.

Он је рекао да су представници ИСМП-а са свих тијела узели коштане узорке за ДНК анализу, али да му није јасно због чега је ових година застој у процесу њихове идентификације правила лабораторија ИСМП-а, а што није случај са бошњачким жртвама.

Говорећи о случају „Сијековац“, Крчмар је рекао да за те злочине још нико није одговарао пред Тужилаштвокм и Судом БиХ, иако су тамо почињени стравични злочини, чак и над дјецом ромске националности.

Он је подсјетио да је до сада пронађено 59 тијела из једног од четири аутобуса међу којима 18 дјеце ромске националности узраста до 12 година, а што је и потврдио налаз из британског Института да је ријеч о костима из посљедњег рата у БиХ.

Крчмар није могао да потврди да је вршена трговина људским органима у случају убијене ромске дјеце у Сијековцу, али је рекао да постоје свједоци у Хрватској који тврде да се то заиста десило.

„Постоји масовна гробница, пронађена су тијела ромске дјеце и имамо свједоке који тврде да је ријеч о трговини људским органима – шта још треба да се уради да Тужилаштво БиХ покрене истрагу и процесуира одговорне за овај монструозни злочин који се догодио у мају 1992. године док се тада Босански Брод налазио под контролом хрватско-муслиманске коалиције „, пита Крчмар.

Крмар је рекао да је Тим за координацију тражења несталих лица и истраживање ратних злочина Владе Српске припремио информацију за Комисију за људска права европског парламента, али тај извјештај још није угледао свјетло дана у Европи, због застоја у избору новог Савјета министара БиХ.
„Располажемо са доста докумената који представљају необориве доказе да се то десило у Сијековцу, због чега сматрамо да европски парламент треба да нареди државама региона – Србији, БиХ и Хрватској провођење једне опсежне истраге о овом случају „, закључио је Крчмар у интервјуу Срни.

Извор: